Buldožer (muzička grupa)

Buldožer
Buldožer
Muzički rad
Aktivni period	1975—danas
Mesto osnivanja	Ljubljana, Slovenija
Žanr	Progresivni rok
Izdavačka kuća	PGP RTB, Helidon
Članovi
Sadašnji članovi	Boris Bele; Janez Zmazek; Andrej Veble; Borut Činč; Dušan Vran - Cika
Bivši članovi	Marko Brecelj; Štefan Jež; Uroš Lovšin; Tone Dimnik - Čoč; Vili Bertok; Davor Slamnig; Ven Jemeršič

Buldožer je slovenačka progresivna rok grupa iz Ljubljane koja je bila aktivna od nastanka 1975. do 1990-ih, da bi tada prestali sa radom iako se nisu zvanično raspali, a od 2006. grupa je ponovo aktivna. Grupa je većinu svojih pesama otpevala na srpskohrvatskom jeziku.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Grupa je nastala 1975. u Ljubljani, kada se pevač i kompozitor Marko Brecelj pridružio grupi "Sedam svetlosnih godina" (slov. Sedem svetlobnih let), koju je vodio pevač Boris Bele. Uz njih dvojicu origalnu postavu grupe su činili: Borut Činč (klavijature, vokal), Andrej Veble (bas-gitara), Uroš Lovšin (solo gitara) i Stefan Jež (bubnjevi)^[1] Nakon zapaženog nastupa na zagrebačkom BOOM festivalu, dobili su ponudu Jugotona, ali su oni to odbili i potpisali ugovor sa beogradskim PGP RTB-om i snimili svoj prvi studijski album, „Pljuni istini u oči“. Ceo prvi tiraž je prodat, ali je PGP RTB odbio da ploču doštampa, jer je njegov sadržaj smatrao neprimerenim i kontroverznim.

I drugi njihov album „Zabranjeno plakatirati“, prvobitno je trebalo da izda PGP RTB u novembru 1976, ali nakon dugih konsultacija i sugestija da se izmeni po njihovom mišljenju neprimeren tekst, na kraju PGP RTB nije ni izdao album. Tek godinu dana kasnije snimljeni materijal otkupila je ljubljanska diskografska kuća Helidon i objavila album novembra 1977. Njihov treći album „Živi bili pa vidjeli“ bio je muzika za istoimeni film iz 1979. reditelja Brune Gamulina i Milivoja Puhlovskog. Za tu muziku su Buldožeri dobili Zlatnu arenu za muziku na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli. Marta 1979. grupu je napustio pevač Marko Brecelj, koji je želeo napraviti samostalnu karijeru, tako da je od tada Bele preuzeo ulogu frontmena grupe.

Njihov četvrti album „Izlog jeftinih slatkiša“ bio je njihov najuspešniji, a sa tog albuma su kao singl ploča izašle neke od njihovih najpopularnijih pesama „Žene i muškarci“ i „Slovinjak pank“. Oktobra 1981. su snimili rokabili orijentisan mini EP „Rok end roul“. Nakon toga izdali su dvostruki album „Ako ste slobodni večeras“, koji je snimljen na koncertima početkom 1982. i uključuje duhovite Belove najave, a pauze između pesama popunili su intervjuima Dražena Vrdoljaka sa posetiocima koncerata oko buldožerovskih glavnih tema: seksa, droge i Gorana Bregovića. sa tog albuma vredno je spomenuti njihov prepev Čak Berijeve pesme „Roll Over Beethoven“, koju su oni preslovili u „Ko jebe Buldožer“ i stihove Pink Flojdove pesme „Another Brick in the Wall“, koji su oni otpevali uz crnogorsku narodnu „Oj svijetla majska zoro“. Album „Nevino srce“ su objavili krajem 1983, sa podnaslovom „Nova zbirka ljubavnih i rodoljubivih pesama“.

Nakon albuma Nevino srce su napravili pauzu, koja je potrajala punu deceniju. Krajem 1989. izašao je kompilacijski CD „Nova vremena“, sa pesmama iz perioda od 1975. do 1983, a to je bio prvi album izdat u formatu kompakt-diska neke jugoslovenske rok grupe.^[1]

Početkom 1990-ih su povremeno vežbali, pa su rešili da snime povratničku ploču, koja je izdata krajem 1995. pod nazivom „Noć“, a na njoj se nalazio materijal koji je nastao tokom poslednjih pet godina. Nakon izlaska albuma su imali seriju koncerata, da bi zatim potpuno prestali sa radom iako se nisu zvanično raspali.^[2]

Nakon 11-godišnje pauze grupa se ponovo okupila 2006. i održala koncert na ljubljanskim Križankama 23. septembra 2006, potom su nastupili u Zagrebu i Beogradu.

U izdanju PGP RTB-a 2006. su izdali kompilacijski boks CD „Lik i djelo“, koji sadrži svih 8 albuma (tj. 9 sa jednim duplim) Buldožera koji su digitalno obrađeni.