VVER

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
VVER-1000, Ruski tip reaktora, proizvodi 1000 megavati električne energije

VVER (rus. Водо-водяной энергетический реактор) je serija reaktora sa vodom pod pritiskom koja se razvila i koristila pretežno u Sovjetskom Savezu, danas Ruska Federacija. Dizajn ovog reaktora je mnogo skuplji u odnosu na ostale reaktore u Sovjetskom Savezu, stoga je savez izabrao jeftiniju i jednostavniju varijantu grafitom moderiran reaktor RBMK. Prednost tog reaktora je pre svega što se za vreme rada reaktora može menjati gorivo, što zbači da reaktor ne mora da se gasi na nekoliko nedelja kao što je slučaj sa VVER, gde za vreme rada ne može da se menja uranijum.

Prve varijante ovih reaktora su bile pre 1970. godine. Najčešći je dizajn označen kao VVER-440, model V230, koji koristi šest primarnih prstena za hlađenje, svaki sa horizonatalnim parnim generatorom. Posle ove varijante, proizvodi se model V213, gde su sprovedeni sistem za hitno hlađenje jezgra reaktora i unapređen sistem u slučaju incidenata. Kasnije, posle 1975. godine, proizvedeni su reaktori većih razmera, kao što je VVER-1000, koji ima četiri primarna sistema hlađenja.

Ruska skraćenica u prevodu znači da je to reaktor koji je hlađen vodom, i vodom moderiran energetski reaktor. Spada u reaktore sa vodom pod pritiskom. Gorivo, uranijum dioksid, je nisko obogaćeno (oko 2,4-4,4% uranijumom 235), sabijeno u tabletama koje čine gorivne šipke. Ove šipke se nalaze direktno u vodi koja je pod pritiskom od oko 15 MPa tako da ne može da dođe do uzviranja vode. Ceo reaktor je smeštem u masivnom gvozdenom oklopu pod pritiskom.

Intenzitet nuklearne reakcije se kontroliše pomoću kontrolnih šipki koje se vertikalno ubacuju u reaktor. Šipke su napravnjene od materijala koji dobro apsorbuje neutrone, tako se kontroliše nuklearna reakcija u jezgru reaktora.

Primarni sistem hlađenja[uredi | uredi izvor]

Kao što je gore navedeno već, voda primarnog sistema se nalazi pod visokim pritiskom kako bi se izbeglo uzviranje vode u reaktoru. S obzirom da ova voda odvodi najveći deo energije iz reaktora, i stoga je radioaktivna, bitno je da bude dobro odvojena od ostalih komponenti.

U ovom kolu su važne 4 činjenice:

  1. Voda, koja cirkuliše oko goriva u reaktoru, odvodi određenu količinu toplote.
  2. Voda se mora nalaziti pod konstantnim pritiskom, zato su instalirani regulatori pritiska.
  3. Parni generator je horizontalan. Voda primarnog prstena tj. kola se koristi za uzviranje vode sekundarnog kola.
  4. Pumpa reguliše adekvatnu cirkulaciju vode u prstenu.

Sekundarni sistem hlađenja[uredi | uredi izvor]

Važno za drugo kolo hlađenja je:

  1. Parni generator. Sekundarna voda vri, odvodeći određenu količinu toplote iz primarnog prstena. Pre nego što se odvede do parnog generatora, iz pare se uklanja preostala voda tako da se dobija suva para.
  2. Ekspanzija na turbini je podeljena na dva dela. Prvi deo je deo sa nižim pritiskom drugi sa višim. Turbina je povezana sa parnim generatorom. Kako bi se sprečila kondenzacija, para je pregrevana između ova dva dela turbine.
  3. Kondenzator: Para se ovde hladi i kondenzuje i tako predaje količinu toplote prstenu za hlađenje.
  4. Mašina za otklanja gasove iz sistema za hlađenje.
  5. Pumpa koja omogućava da voda cirkuliše, se pokreće pomoću sopstvene male parne turbine.

Delimičan spisak VVER u svetu[uredi | uredi izvor]

Nuklearna elektrana Zemlja Reaktor Beleška
Balakovo Ruska Federacija 4 reaktora; VVER-1000/V320
(2 reaktora; VVER-1000/V320)
Peti reaktor je još uvek u planu, a šesti je 1993. godine zatvoren
Belene Bugarska (2 reaktora; VVER-1000/V446B)
Bohunice Slovačka Republika 4 reaktora; VVER-440 Odvojena na dva dela, V-1 i V-2 svaki sa po dva reaktora.
Dukovani Češka Republika 4 reaktora; VVER 440/V213
Kalinjninska Ruska Federacija 3 reaktora; VVER-1000/V338
(1 reaktor; VVER-1000/V338)
Koljska Ruska Federacija 4 reaktora; VVER 440/V230
Kozloduj Bugarska 2 reaktora; VVER-1000 4 reaktora; VVER-440/V230 Zatvoren
Lovisa Finska 2 reaktora; VVER-440
Mohovce Slovačka Republika 2 reaktora; VVER 440/V213
(2 reaktora; VVER 440/V213)
Reaktori 3 i 4 planirani, moguć rad do 2012. godine
Paks Mađarska 4 reaktora; VVER-440/V213
Rovenska Ukrajina 2 reaktora; VVER-440/V213
1 reaktor; VVER-1000
(1 reaktor; VVER-1000)
Poslednji reaktor je planiran
Temelin Češka Republika 2 reaktora; VVER 1000/V320
Zaporožija Ukrajina 6 reaktora; VVER-1000 Najveća nuklearna elektrana u Evropi