Vazdušni napad na Plzenj 20. novembra 1940.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vazdušni napad na Plzenj 21. oktobra 1940.
Deo Drugog svestkog rata

Napad na Plzenj izvršili su bombarderi tipa Armstrong Vitvort Vajtli
Vreme20. novembar 1940.
Mesto
Plzenj,  Čehoslovačka
Ishod neuspešan napad
Sukobljene strane
Ujedinjeno Kraljevstvo Britansko kraljevsko vazduhoplovstvo  Nemačka

Vazdušni napad na Plzenj 20. novembra 1940. godine bila je jedna od operacija britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) u jesen 1940. godine, izvedena na početku Drugog svetskog rata. Tokom planiranog noćnog napada RAF -ovih bombardera na zapadnočeški grad Plzenj, meta je bio pogon Zavoda Škoda koji je trebalo da bude oštećen ili uništen. Bio je to treći pokušaj bombardovanja Plzenja, od ukupno 17 koliko ih je izvedeno tokom Drugog svetskog rata. I ovaj napad kao i prvi od 21. oktobra i drugi od 28. oktobra1940. godine rezultovao je neuspehom, jer se bombardovanje postrojenja Škoda i grada uopšte nije dogodilo zbog problema koje su piloti imali sa pronalaženjem cilja.[1]

Pozadina događaja[uredi | uredi izvor]

Na udaru vazdušnih snaga saveznika bila je fabrika Škoda u kojoj se proizvodilo naoružanje i municija

Plzenjski pogon Škode, kao deo nemačkog inženjerskog koncerna Reichswerke Hermann Göring od početka okupacije Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu,[1] bio je veoma važan za nacističku Nemačku, jer je u tom istorijskom razdoblju bio jedna od najvećih fabrika oružja u Evropi.[2] Škoda je svojom produkcijom pomogla u vođenju agresivne i ekspanzione politike Nemačke, isporučujući nacističkoj Nemačkoj vojsci kvalitetan i moderan arsenal ratne opreme i naoružanja.

U prvoj polovini rata, oružje iz Škode bilo je uglavnom čehoslovačke konstrukcije,[1] i upravo iz ovih razloga pogoni Škoda sa sedištem u Plzenju postali su meta broj jedan britanskih vazdušnih napada na teritoriju nekadašnje Čehoslovačke, a u vreme Drugog svetskog rata Protektorat Češka i Moravska, kako bi se uništavanjem pogona Škoda značajno smanjila borbena sposobnost nemačke i eventualno time sprečila da nastavi rat.

Problemi sa navigacijom i noćni letovi[uredi | uredi izvor]

Tokom dnevnih aktivnosti iznad neprijateljske teritorije u maju i junu 1940. godine, RAF je zabeležio skoro šest procenata gubitaka u poređenju sa manje od tri procenta gubitaka u noćnim aktivnostima.[3] Slabo naoružani i spori britanski bombarderi tokom dana bili su laka meta nemačke odbrane.[4] Ova ograničenja u vazduoplovima uticala je na donošenje odluke da se vazdušni napadi izvode uglavnom u noćnim časovima.[3] Tako je u jesen 1940. godine došlo do promena u strategiji RAF-a: noćni prepadi su imali prednost, a tokom dana izvođene su samo manje i specijalizovane operacije.[3]

Međutim, noćna dejstva bile su komplikovana otežanom navigacijom do odredišta udaljenih preko 1.000 km od aerodroma sa kojih su avioni poletali, jer nije bilo adekvatnih tehničkih sredstava za tu namenu. Piloti su 1940. godine imali vrlo ograničene resurse da odrede pravac leta i pronađu cilj. Oslanjali su se uglavnom na običan kompas, mape i izračunavanje vremena dolaska iznad odredišta.[5] U vedroj noći mogli su da se orijentišu prema zvezdama i verovatno prema vidljivim elementima pejzaža ispod sebe, tokom oblačnosti ili magle bilo je jako teško ili čak nemoguće odrediti lokaciju cilja.[5] Vetar je takođe bio jedan od problema u navigaciji, jer je bočni vetar menjao pravac i brzinu aviona, pa su na vetru letelica bila pred ciljem van predviđenog vremena dolaska. Imajući ovo u vidu Britansko vazduhoplovstvo je na putu do Plzenja 1940. godine bilo na ivici mogućnosti letenja, jer se ovaj cilj nalazio na samoj granici dometa tadašnjih britanskih letelice.[6]

Prethodni napadi[uredi | uredi izvor]

Prvi napad 1940.
Vidi još: Vazdušni napad na Plzenj 21. oktobra 1940.

Na zahtev čehoslovačke vlade u egzilu u Londonu , RAF je izveo prvi vazdušni napad na Plzenj u Drugom svetskom ratu u noći 20. na 21. oktobar 1940 godine. Jedanaest aviona iz sastav 58. eskadrile 4. bombarderske grupe poletelo je sa RAF-ovog aerodroma u blizini Jorka. Dva bombardera Armstrong Vhitvorth Vhitlei Mk.Vmorali su se ubrzo vratila zbog kvara a preostalih 9 aviona odletelo je u ciljno područje. Međutim, iznad Plzenja u momentu nalaeta aviona bilo je jakih oblaka, koji nisu dozvoljavali vizuelno već samo slepo bombardovanje. Neke posade bacile su barem nekoliko svežanja letke a avioni su potom krenuli nzada za Englesku. Usput su bombardirali alternativne ciljeve u Nemačkoj.[7] Zbog znatne udaljenosti Plđenja, koji je bio na granici dometa letelica, tri letelice su imale problema se nadostatkom goriva. Dve su hitno sletele na britansku obalu, a treću je oborio nemački noćni lovac. Vazdušni napad je opšti fijasko, jer su avioni odleteli na pogrešno mesto, i umesto bombi na Škodu bacali su samo letke na sela u regiji Beroun, a po povratku sa zadatka RAF je imao tri uništena aviona i gubitak nekoliko pilota i članova posade.

Drugi napad 1940.
Vidi još: Vazdušni napad na Plzenj 28. oktobra 1940.

Nakon nesuspešnog prvog napada na Plzenj 21. oktobra 1940. RAF je odlučio da napad ponovi što pre. Njegova 51. bombardarska eskadrila stacionirana na aerodromu u Jorku dobila je zadatak da izvede taj napad.[6][8] Posle kašnjenja, zbog nekoliko otkazovanja poletanja, konačno je osam aviona poletelo na zadataka sa aerodroma Svanton Morlei 27. oktobra.[8][9]

Zbog gustih oblaka i navigacione netačnosti posade, Plzenj ponovo nije pronađen, avioni uopšte nisu preleteli preko Škodinog Zavoda i bombe nisu bačene.[8] U povratku posade aviona su bombe bacale na alternativne ciljeve u Nemačkoj, okupiranoj Holandiji i Belgiji.[8] Napad na Plzenj bez bombardovanja primarnog cilja, ponovo je bio neuspešan, iako su letelice gađale alternativne ciljeva, i vratile se bez oštećenja.

Bitka za Britaniju[uredi | uredi izvor]

Tokom jesenjih prepada na Plzenj, odvijali su se i nemački napad na Britaniju. Po završetku bitke za Francusku u julu 1940, Nemačka je pokrenula vazdušnu bitku za Britaniju, u kojoj je želela da uništi ili oslabi RAF i stekne vazdušnu nadmoć nad kanalom La Manš, koja je Nemačkoj i njenim saveznicima bila neophodna za invaziju na Englesku.

Krajem avgusta 1940. godine situacija se pogoršala kada je nakon odmazde za bombardovanja Britanaca na nemačku okupacionu teritoriji, u toku bombardovanja Londona stradalo mnogo civila i civilnih objekata. A nakon napadna Berlina od strane RAF-a, od 7. septembra počeo je takozvani Blic krig trajno masovno bombardovanje britanskih gradova i luka od strane nemačkog Luftvafea, koja je trajala do maja 1941. Tako je npr. u noći britanskog vazdušnog napada na Plzenj, 357 nemačkih aviona bombardovalo engleski grad Birmingam, a drugi avioni su bacili preko 150 tona bombi na Leicester.[10]

Pripreme za napad[uredi | uredi izvor]

Drugi neuspeh naveo je komandu RAF- a da odluči da ponovo dejstvo u noći utork 19. na sredu 20. novembar 1940. godine.[11] Ponovo je došlo do promene u jedinicama koje su trebale da izvrše napad, jer je Naredbom o operaciji br. 293 zahtevano da napad izvrši 5. komandna grupa bombardera sa jedinicama u Linkolnširu na istoku Engleske.[11] Umesto jedne eskadrile, sedište gruše za napad činile su posade iz 44, 49, 61 i 144 eskadrila, koje su imale matične baze oko grada Linkoln , odnosno Vadingtona , Šampton i Hemsvel.[11] Odabirom posada, štab je nastojao da dobije nezavisnije izveštaje o napretku događaja.[11]

Za razliku od prethodnih jedinica koje su letele na avionima tipa Armstrong Vitvort Vajtli.[11] avioni koji su trebali da idu na ovaj zadatak kao standardnu opremu dobili su dodatne rezervoare za gorivo što im je povećalo domet.[11]

Tok vazdušnog napada[uredi | uredi izvor]

Iz sastav 51. bombarderske eskadrila poslato je 17 aviona tipa Armstrong Vitvort Vajtli prema Pilzenju

Bombardovanje Plšenja bilo je deo istovremenog napada Komande bombardera na nekoliko ciljeva na kontinentu.[11]

*Na uništenje pogone za proizvodnju mineralnih ulja u Lutzkendorfu.[12] krenlo je ukupno 63 bombardera tokom noći, ali vreme je bilo nepovoljno za operacije i samo 17 posada bombardiralo je glavne ciljeve, nakon kojih se dve letelice nisu vratile.[11]

*Da bi napali Škodu sa sedištem u Plzenju 19. novembra, osam bombardera poletelo je iz različitih baza , prvi u 22:25 časova i poslednji u 23:34 časa.[11][13][14] Letelica br. P1339 pod komandom narednika Atkinsa ubrzo nakon poletanja otkrila je kvar na radiju i vratila se.[11] Ka cilju u Plzenju krenulo je 7 bombardera.[15]

Novembarsko vreme nije bilo povoljno, tokom leta bilo je oblačno i posade su se orijentisala orijentisane uglavnom prema očekivanom vremenu dolaska na cilj , što je bio izuzetno nepouzdan pokazatelj.[16] U ciljnom području bilo je magle do visine od 3.650 metara, što se pokazalo kao glavna komplikacija za avione: kako se spustiti u ovoj magli, a i poledica je počela brzo da se taloži na letelici.[16]

Škodu su navodno bombardirale samo posade u avionima P2145 i H3059, obe iz 49. eskadrile. Komandanti letelice su u svojim izveštajima naveli da su pronašli cilj kodnog imena F.152 i posmatrali vatru nakon udara bombi.[16]

Te noći dva puta je izvršen vazdušni napad na Plzenj. Prvi napad odigrao se 23:47 časova, a drugi je usledio u 3:45 časova. Međutim, u stražarskoj knjizi vatrogasaca Vatrogasnog društva Škoda, koja beleži u to vreme dva alarma za uzbunu, nema pomena o približavanju aviona Plzenju.[16]

Nakon rata Robert Bruk Lohart, britanski diplomatski predstavnik u čehoslovačkoj vladi u emigraciji , izjavio je u svojim memoarima da su piloti promašili cilj za više od 30 kilometara.[16]

Rezultati napada 8 engleska aviona Armstrong Vitvort Vajtli na Plzenj
Oblast Protektorat Češke i Moravske
Mesto Plzenj
Tip događaja bombardovanje
Datum 20. novembar 1940.
Vreme 23:47 do 3:45 u dva naleta
Rezultat 0

Dejstvo po rezervnim ciljevima[uredi | uredi izvor]

Nakon što su dva bombardera navodno bombardovala Plzenj, preostalih pet aviona moralo je da pronađe zamenske ciljeve tokom povratka u Veliku Britaniju.

  • Narednik Ajton koji je komandovao avionom L4042 bombardovao je oko Hofa .
  • Posa aviona H2906 pronašla je neodređeno fabriku ili termoelektranu na području između u Saksoniji i izručila bombe
  • Posada aviona P2144 bacila je bombe na Lutzkendorf
  • Posada aviona P2080 izabrali su za metu železničku stanicu u Hamu.[16]
  • Poslednji avion P1399, stigao je u matičnu bazu ne bacivši bombe jer nije mogao da pronađe nijedan od alternativnih ciljeva.[16]

Izveštaji u medijima[uredi | uredi izvor]

Iako se napad zapravo ponovo završio neuspehom, pogrešan izveštaj posada o pogađanju cilja uvršten je u izveštaj britanskog Ministarstva vazduhoplovstva (Air Ministry), koje je odlučilo da neproverene podatke objavi kao informaciju o navodnom uspehu u Plzenju.[16]

Spominjanje uspešnom razaranju Škodine fabrike kada se pojavila u vestima BBC-ja, možda je ohrabrilo Britance, ali ne one u Protektoratu, a posebno ne u Plzenju, koji su svakodnevno gledali netaknutu fabriku, i neistinitim izveštavanjem bili razočarani.[16]

Prema britanskom diplomati R. B. Lockharta-u, a lažni izveštaji podrivali su poverenje naroda okupirane Čehoslovačke u britanske vesti, koje su kod njih izazivali utisak iste laži kao što su one koje je režirala nemačka propaganda Jozefa Gebelsa.[16]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 20. ISSN 0018-2583.
  2. ^ televize, Česká. „Na Škodovy závody cílil britský nálet. Operace Canonbury ale selhala”. ČT24 - Nejdůvěryhodnější zpravodajský web v ČR - Česká televize (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-04-23. 
  3. ^ a b v PELOQUIN, Laurie. Area Bombing by Day: Bomber Command and the Daylight Offensive, 1944–1945. S. 27. Canadian Military History [online]. Laurier Centre for Military Strategic and Disarmament Studies, 2006 [cit. 2020-04-05]. Roč. 15, čís. 3, s. 27
  4. ^ EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 269.
  5. ^ a b EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 270
  6. ^ a b RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís.4 str. 22. ISSN 0018-2583.
  7. ^ DONNELLY, Larry. The Other Few: The Contribution Made by Bomber and Coastal Aircrew to the Winning of the Battle of Britain. Walton on Thames: Red Kite / Air Research, 2004. 288 s. ISBN 978-0-9546201-2-7. OCLC 59265106 S. 203
  8. ^ а б в г RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 24. ISSN 0018-2583.
  9. ^ CUNLIFFE, Peter Wilson. A Shaky Do : The Skoda Works Raid 16/17th April 1943. Seaford: 2QT Limited, 2013. 278 s. ISBN 978-1-908098-46-7}. OCLC 914231015
  10. ^ „Battle of Britain”. WW2DB. Приступљено 2021-04-24. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 25. ISSN 0018-2583
  12. ^ „Das Geiseltal » Angriffe 1940-1945 » August - Dezember 1940”. www.dasgeiseltal.de. Приступљено 2021-04-24. 
  13. ^ British Information Services, Information Division. Britain and World War II : Volume I : September 1939-December 1940. [s.l.]: British Information Services, 1945. 21 s. S. 18.
  14. ^ Chronology and index of the Second World War, 1938-1945. Westport, Conn.: Meckler, 1990. 446 s. ISBN 978-0-88736-568-3. OCLC 20723791 S. 40.
  15. ^ EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 270.
  16. ^ a b v g d đ e ž z i RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 26. ISSN 0018-2583

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • ACR ALFA, Plzeňský kraj, Praha 2003.
  • FREEMAN, Roger, Bombardování říše: Spojenecká strategická a bombardovací ofenzíva V Evropě, Praha, 2006.
  • HELLER, Patrik, Neznámá historie druhé světové války na Blovicku, Plzeň 2011.
  • JANÁČEK, František, Největší zbrojovka monarchie, Praha 1990.
  • JANUSOVÁ, Jana a kol., Město Plzeň, Plzeň 1995.
  • JÍLEK, Tomáš, Kapitoly z historie západních Čech 20. století, Plzeň 2010.
  • JIRÁNEK, Václav, Zajišťování národního majetku. In: ŠTĚPÁNEK, Vladimír (ed.), První rok, Praha 1946, s. 25−27.
  • JÍŠA, Václav, Škodovy závody 1859−1965, Praha 1969.

Periodika[uredi | uredi izvor]

  • Lidová demokracie Nová Doba Svobodný směr Pochodeň Rokycanský deník

Arhivska građa[uredi | uredi izvor]

  • Archiv města Plzně, Veřejný poţární útvar Plzeň: 3105. Obchodní akademie Plzeň: 273. Sbírka Honzík: 393.
  • Ústřední archiv společnosti plzeňský Prazdroj Měšťanský plzeňský pivovar: 37.Plzeňský pivovar: 41.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vazdušni napadi na Plzenj u Drugom svetskom ratu
21. oktobar 1940. — 28. oktobar 1940. — 20. novembar 1940. — 29. oktobar 1941. — 26. april 1942 — 5. maj 1942 — 17. april 1943. (Dobrani) — 14. maj 1943. (Radčice) — 22. februar 1944. — 16. oktobar 1944. — 23. oktobar 1944. — 16. decembar 1944. — 20. decembar 1944. — 14. februar 1945. — 17. april 1945. — 18. april 1945. — 25. april 1945.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ваздушни_напад_на_Плзењ_20._новембра_1940.&oldid=26834460”