Vazdušni napad na Plzenj 29. oktobra 1941.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vazdušni napad na Plzenj 29. oktobra 1941.
Deo Drugog svestkog rata

Napad na Plzenj izvršili su bombarderi tipa Šort sterling.[1]
Vreme29. oktobar 1941.
Mesto
Plzenj,  Čehoslovačka
Ishod neuspešan napad
Sukobljene strane
Ujedinjeno Kraljevstvo Britansko kraljevsko vazduhoplovstvo  Nemačka

Vazdušni napad na Plzenj 29. oktobra 1941. godine bila je jedna od operacija britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) u jesen 1941. godine, izvedena u toku Drugog svetskog rata. Tokom planiranog noćnog napada RAF -ovih bombardera na zapadnočeški grad Plzenj, meta je bio pogon Zavoda Škoda koji je trebalo da bude oštećen ili uništen. Bio je to četvrti pokušaj bombardovanja Plzenja, od ukupno 17 koliko ih je izvedeno tokom Drugog svetskog rata. I ovaj napad kao i prvi od 21. oktobra, drugi od 28. oktobra i treći od 20. novembra 1940. godine rezultovao je neuspehom, jer se bombardovanje postrojenja Škoda i grada uopšte nije dogodilo zbog problema koje su piloti imali sa pronalaženjem cilja.

Pozadina događaja[uredi | uredi izvor]

Na udaru vazdušnih snaga saveznika bila je fabrika Škoda u kojoj se proizvodilo naoružanje i municija

Plzenjski pogon Škode, kao deo nemačkog inženjerskog koncerna Reichswerke Hermann Göring od početka okupacije Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu,[2] bio je veoma važan za nacističku Nemačku, jer je u tom istorijskom razdoblju bio jedna od najvećih fabrika oružja u Evropi.[3] Škoda je svojom produkcijom pomogla u vođenju agresivne i ekspanzione politike Nemačke, isporučujući nacističkoj Nemačkoj vojsci kvalitetan i moderan arsenal ratne opreme i naoružanja.

U prvoj polovini rata, oružje iz Škode bilo je uglavnom čehoslovačke konstrukcije,[2] i upravo iz ovih razloga pogoni Škoda sa sedištem u Plzenju postali su meta broj jedan britanskih vazdušnih napada na teritoriju nekadašnje Čehoslovačke, a u vreme Drugog svetskog rata Protektorat Češka i Moravska, kako bi se uništavanjem pogona Škoda značajno smanjila borbena sposobnost nemačke i eventualno time sprečila da nastavi rat.

Problemi sa navigacijom i noćni letovi[uredi | uredi izvor]

Tokom dnevnih aktivnosti iznad neprijateljske teritorije u maju i junu 1940. godine, RAF je zabeležio skoro šest procenata gubitaka u poređenju sa manje od tri procenta gubitaka u noćnim aktivnostima.[4] Slabo naoružani i spori britanski bombarderi tokom dana bili su laka meta nemačke odbrane.[5] Ova ograničenja u vazduoplovima uticala je na donošenje odluke da se vazdušni napadi izvode uglavnom u noćnim časovima.[4] Tako je u jesen 1940. godine došlo do promena u strategiji RAF-a: noćni prepadi su imali prednost, a tokom dana izvođene su samo manje i specijalizovane operacije.[4]

Međutim, noćna dejstva bile su komplikovana otežanom navigacijom do odredišta udaljenih preko 1.000 km od aerodroma sa kojih su avioni poletali, jer nije bilo adekvatnih tehničkih sredstava za tu namenu. Piloti su 1940. i 1941. godine imali vrlo ograničene resurse da odrede pravac leta i pronađu cilj. Oslanjali su se uglavnom na običan kompas, mape i izračunavanje vremena dolaska iznad odredišta.[6] U vedroj noći mogli su da se orijentišu prema zvezdama i verovatno prema vidljivim elementima pejzaža ispod sebe, tokom oblačnosti ili magle bilo je jako teško ili čak nemoguće odrediti lokaciju cilja.[6] Vetar je takođe bio jedan od problema u navigaciji, jer je bočni vetar menjao pravac i brzinu aviona, pa su na vetru letelica bila pred ciljem van predviđenog vremena dolaska. Imajući ovo u vidu Britansko vazduhoplovstvo je na putu do Plzenja 1940. i 1941. godine bilo na ivici mogućnosti letenja, jer se ovaj cilj nalazio na samoj granici dometa tadašnjih britanskih letelice.[7]

Prethodni napadi[uredi | uredi izvor]

Prvi napad 1940.
Vidi još: Vazdušni napad na Plzenj 21. oktobra 1940.

Na zahtev čehoslovačke vlade u egzilu u Londonu , RAF je izveo prvi vazdušni napad na Plzenj u Drugom svetskom ratu u noći 20. na 21. oktobar 1940 godine. Jedanaest aviona iz sastav 58. eskadrile 4. bombarderske grupe poletelo je sa RAF-ovog aerodroma u blizini Jorka. Dva bombardera Armstrong Vhitvorth Vhitlei Mk.Vmorali su se ubrzo vratila zbog kvara a preostalih 9 aviona odletelo je u ciljno područje. Međutim, iznad Plzenja u momentu nalaeta aviona bilo je jakih oblaka, koji nisu dozvoljavali vizuelno već samo slepo bombardovanje. Neke posade bacile su barem nekoliko svežanja letke a avioni su potom krenuli nzada za Englesku. Usput su bombardirali alternativne ciljeve u Nemačkoj.[8] Zbog znatne udaljenosti Plđenja, koji je bio na granici dometa letelica, tri letelice su imale problema se nadostatkom goriva. Dve su hitno sletele na britansku obalu, a treću je oborio nemački noćni lovac. Vazdušni napad je opšti fijasko, jer su avioni odleteli na pogrešno mesto, i umesto bombi na Škodu bacali su samo letke na sela u regiji Beroun, a po povratku sa zadatka RAF je imao tri uništena aviona i gubitak nekoliko pilota i članova posade.

Drugi napad 1940.
Vidi još: Vazdušni napad na Plzenj 28. oktobra 1940.

Nakon nesuspešnog prvog napada na Plzenj 21. oktobra 1940. RAF je odlučio da napad ponovi što pre. Njegova 51. bombardarska eskadrila stacionirana na aerodromu u Jorku dobila je zadatak da izvede taj napad.[7][9] Posle kašnjenja, zbog nekoliko otkazovanja poletanja, konačno je osam aviona poletelo na zadataka sa aerodroma Svanton Morlei 27. oktobra.[9][10]

Zbog gustih oblaka i navigacione netačnosti posade, Plzenj ponovo nije pronađen, avioni uopšte nisu preleteli preko Škodinog Zavoda i bombe nisu bačene.[9] U povratku posade aviona su bombe bacale na alternativne ciljeve u Nemačkoj, okupiranoj Holandiji i Belgiji.[9] Napad na Plzenj bez bombardovanja primarnog cilja, ponovo je bio neuspešan, iako su letelice gađale alternativne ciljeva, i vratile se bez oštećenja.

Treći napad 1940.
Vidi još: Vazdušni napad na Plzenj 20. novembra 1940.

Dvostruki neuspeh nije umanjio odlučnost RAF-a da ponovi bombardovanje u noći 19. na 20. novembar 1940. godine, ali dogodile su se brojne promene. Posade iz nekoliko eskadrila 5. komandne grupe bombardera krenule su u napad. Uveče je osam bombardera poletelo sa dodatnim rezervoarima za gorivo, ali jedan od aviona se ubrzo vratio zbog kvara na rdio stanici.[11]

Preostali avioni leteli su po lošem, oblačnom vremenu i magli, što im je omogućilo orijentacije samo prema nepouzdanim procenam vremena dolaska na cilj.[12] Kada su avioni navodno stigli u ciljno područje i tragali za ciljem, na letelicama je počelo da se javlja zaleđivanje.[12] Dva aviona su bacila bombe na navodnu metu, a drugi avioni su uglavnom bombardovali alternativne ciljeve u Nemačkoj.[12] Vazdušni napad na Plzenj i kombinat Škoda i po četvrti put bio neuspešan.[12]

Pripreme[uredi | uredi izvor]

Psada aviona N6086 u kabini

Podsticaj za još jedan napad na fabriku oružja u Pilzenju dao je prognani predsednik Čehoslovačke vlade u egzilu Edvard Beneš 1941. godine,[12] koji je bio zainteresovan za demonstraciju ili promociju događaja povodom državnog praznika uspostavljanja nezavisne čehoslovačke države, jer je smatrao da bi uspeh bombardovanja imao „visoko politički značaj“.[13] O simboličkom značaju napada govori i činjenica da je na zadatak poslano samo pet letelica i činjenica da se napad trebao dogoditi u noći između 27. i 28. oktobar ili naredne noći 28. na 29. oktobar.[14] Predsednik Beneš takođe je zatražio da napad izvede 311. čehoslovačka bombarderska eskadrila, jedina među četiri države članice. Međutim izabrana eskadrila RAF-a, bila je opremljen dvomotornim bombarderima Vikers Velington koji nisu imali dovoljan domet i da dosegnu teritoriju Protektorata.[14]

Kako je komanda bombardera od februara 1941. godine stavila je u operativnu upotrebu nove četvoromotorne bombardere Šort sterling (engl. Short Stirling),[15] koji su posedovali dovoljan domet za operacije u centralnoj Evropi odlučeno je da se ovi avioni pošalju na zadatak[16] Kako su ove letelice imale nedostatak jer njihovo prenaoružavanje nije išlo brzo, u 3. skvadronu bombardera letele su ovim avionima samo dve eskadrile.[14] Zato je za izvođenje napada na Plzenj izabrana 15. bombardarska eskadrila, koja je avione Šort sterling koristila od aprila 1941.godine.[14][17] Matična baza eskadrile bila je aerodrom Viton, lociran 24 km severozapadno od Kembridža, u današnjem Kembridžširu.[18]

Vazdušni napad[uredi | uredi izvor]

Ponovljeni napad izveden sa šest posada bombardera S-29 Šort sterling

Uveče 28. oktobra 1941. godine sa aerodroma u Vitonu na zadatak je poletelo pet aviona tipa Šort sterling,[14][19][20] Dve letelice bile su naoružane sa četiri bombe od 500 i 1.000 kilograma, dok su tri nosila osam kontejnerskih bombi (SBC) pored po četiri bombe od 500 kilograma.[14] Let iz Vitona u reon Plzenja trebao je biti najduži let aviona tipa Šot sterling do tada.[19][21]

Propagandni plakat sa posadom aviona N6086 zvanog (MacRobert's Reply), koji je učestvovao u ovom zadatku

Tokom preleta kontinentalnog dela Evrope, avionu V7428 (LS-Z) u području Le Bouverija pokvario se desni motor i kapetan aviona je odlučio da baci bombe i vrati se u bazu, u koju je sleteo u 21:07 časova.[14]

Pored veoma lošeg vremena u vidu oblačnosti i jakog vetra,[22] i zamornog puta, preostale četiri posade bile su ugrožene i jakim mrazom koji je dostizao i do −30 °C, što je samo delimično nadoknađivala topla letačka odeća u slabo zagrevanom avionu.[14]

Sve četiri posade prešle su teritoriju Protektorata, ali je ciljno područje bilo potpuno skriveno pod neprekidnim gustim oblacima, što je onemogućilo identifikaciju cilja.[14]

Prema vatrogascima iz Plzenja, alarm za vazdušnu opasnost najavljen je u Škodinim halama u 1:19 časova a otkazan u 3:00 po lokalnom vremenu.[4] U to vreme avioni su bili na udaljenost od 20 km zapadno od Škode, ali o-ekivane bombe na Plzenj i Škodu nisu padale.[14]

Dve posade odlučile su da na slepo bace barem promotivne letke, a bombe sačuvaju za alternativne ciljeve u Nemačkoj..[14]

Rezultati napada 4 engleska aviona Šort sterling na Plzenj
Oblast Protektorat Češke i Moravske
Mesto Plzenj
Tip događaja bombardovanje
Datum 29. oktobar 1941.
Vreme 1:19 do 3:00
Rezultat 0

Rezervni ciljevi[uredi | uredi izvor]

Bombarderi su nakon neobavljenog zadatka i u povratku iz Češke bacali svoje bombe na zamenske ciljeve u Nemačkoj :

  • Posade aviona N3671 i aviona V3673 bacale su informativne letke i bombardovali Nirnberg, Bavarska
  • Posada aviona V7429 i aviona N6086 bacili su bombe u područje Frankfurta na Majni.[14]

Povratak u bazu[uredi | uredi izvor]

Na povratku u bazu, avion N6086 je naleto na dejstvo protivvazduhoplovne odbrane u belgijskoj luci Nieuwpoort i vratio se u bazu u Engleskoj u 2:30 sa oštećenim repnim površinama.[14]

Bombarder V7429 u 1.37 časova teško je sleteo na aerodrom u Vitonu zbog oštešećenja na dva motora, ali posadi se ništa nije dogodilo.[14][20]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. str. 462—465. ISBN 9781840650921..
  2. ^ а б RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 20. ISSN 0018-2583.
  3. ^ televize, Česká. „Na Škodovy závody cílil britský nálet. Operace Canonbury ale selhala”. ČT24 - Nejdůvěryhodnější zpravodajský web v ČR - Česká televize (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-23. 
  4. ^ а б в г PELOQUIN, Laurie. Area Bombing by Day: Bomber Command and the Daylight Offensive, 1944–1945. S. 27. Canadian Military History [online]. Laurier Centre for Military Strategic and Disarmament Studies, 2006 [cit. 2020-04-05]. Roč. 15, čís. 3, s. 27
  5. ^ EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 269.
  6. ^ а б EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 270
  7. ^ а б RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís.4 стр. 22. ISSN 0018-2583.
  8. ^ Donnelly, Larry (2004). The Other Few: The Contribution Made by Bomber and Coastal Aircrew to the Winning of the Battle of Britain. Walton on Thames: Red Kite / Air Research. стр. 203. ISBN 978-0-9546201-2-7. OCLC 59265106. 
  9. ^ а б в г RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 24. ISSN 0018-2583.
  10. ^ CUNLIFFE, Peter Wilson. A Shaky Do : The Skoda Works Raid 16/17th April 1943. Seaford: 2QT Limited, 2013. 278 s. ISBN 978-1-908098-46-7.
  11. ^ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.25 ISSN 0018-2583.
  12. ^ а б в г д RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.26 ISSN 0018-2583.
  13. ^ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.26-27 ISSN 0018-2583.
  14. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.27 ISSN 0018-2583.
  15. ^ NORRIS, Geoffrey. The Short Stirling, Aircraft in Profile Number 142. 1. vyd. Windsor, Berkshire, UK: Profile Publications, 1966. 10 s.
  16. ^ NORRIS, Geoffrey. The Short Stirling, Aircraft in Profile Number 142. 1. vyd. Windsor, Berkshire, UK: Profile Publications, 1966. 14 s.
  17. ^ „StackPath”. www.nationalcoldwarexhibition.org. Приступљено 2021-04-24. 
  18. ^ JEFFORD, C. G. RAF Squadrons: A Comprehensive Record of the Movement and Equipment of All RAF Squadrons and Their Antecedents Since 1912. 1. vyd. Shrewsbury: Airlife, 1988. 270 s. ISBN 1-85310-053-6. стр. 29..
  19. ^ а б BOWYER, Michael. Database: Short Stirling. Aeroplane. 8. 2002, čís. 8, s. 48. Dostupné online. ISSN 0143-7240.
  20. ^ а б CUNLIFFE, Peter Wilson. A Shaky Do : The Skoda Works Raid 16/17th April 1943. Seaford: 2QT Limited, 2013. 278 s. ISBN 978-1-908098-46-7. OCLC914231015
  21. ^ DOCHERTY, Tom. Bomber Squadron No 7: The World War II Record. [s.l.]: Casemate Publishers, 2007. 256 s. Dostupné online. ISBN 1783460520, ISBN 9781783460526.
  22. ^ BOWYER, Michael. Database: Short Stirling. Aeroplane. 8. 2002, čís. 8, s. 48. Dostupné online. ISSN 0143-7240.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • ACR ALFA, Plzeňský kraj, Praha 2003.
  • FREEMAN, Roger, Bombardování říše: Spojenecká strategická a bombardovací ofenzíva V Evropě, Praha, 2006.
  • HELLER, Patrik, Neznámá historie druhé světové války na Blovicku, Plzeň 2011.
  • JANÁČEK, František, Největší zbrojovka monarchie, Praha 1990.
  • JANUSOVÁ, Jana a kol., Město Plzeň, Plzeň 1995.
  • JÍLEK, Tomáš, Kapitoly z historie západních Čech 20. století, Plzeň 2010.
  • JIRÁNEK, Václav, Zajišťování národního majetku. In: ŠTĚPÁNEK, Vladimír (ed.), První rok, Praha 1946, s. 25−27.
  • JÍŠA, Václav, Škodovy závody 1859−1965, Praha 1969.

Periodika[uredi | uredi izvor]

  • Lidová demokracie Nová Doba Svobodný směr Pochodeň Rokycanský deník

Arhivska građa[uredi | uredi izvor]

  • Archiv města Plzně, Veřejný poţární útvar Plzeň: 3105. Obchodní akademie Plzeň: 273. Sbírka Honzík: 393.
  • Ústřední archiv společnosti plzeňský Prazdroj Měšťanský plzeňský pivovar: 37.Plzeňský pivovar: 41.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vazdušni napadi na Plzenj u Drugom svetskom ratu
21. oktobar 1940. — 28. oktobar 1940. — 20. novembar 1940. — 29. oktobar 1941. — 26. april 1942. — 5. maj 1942 — 17. april 1943. (Dobrani) — 14. maj 1943. (Radčice) — 22. februar 1944. — 16. oktobar 1944. — 23. oktobar 1944. — 16. decembar 1944. — 20. decembar 1944. — 14. februar 1945. — 17. april 1945. — 18. april 1945. — 25. april 1945.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ваздушни_напад_на_Плзењ_29._октобра_1941.&oldid=26834465”