Valandovski pokolj
 | Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Valandovski pokolj je naziv za ratni zločin koji su počinili bugarski vojnici početkom aprila 1915. godine u mestu Valandovo, blizu Udova, na jugu Vardarske Srbije, iako tada Bugarska još nije bila zvanično ušla u rat na strani Centralnih sila.
Tokom ovog mučkog napada ubili su 281 srpskog vojnika na veliki pravoslavni praznik Veliki petak. Tokom Valandovskog pokolja počinjena su zverstva od strane bugarskih snaga, tako da je većina srpskih vojnika zaklana, između ostalih i 20 mladih regruta u bolesničkoj postelji. Leševi srpskih vojnika su skrnavljeni, sečeni bajonetima i noževima i unakaženi. Neki leševi su spaljivani, postoje podaci da su neki leševi pečeni na ražnju. Groblje vojnika je uništeno u vreme okupacije 1915-18.[1]
Na mestu svirepog pokolja, nakon završetka Prvog svetskog rata kralj Aleksandar I Karađorđević podigao je spomen kapelu kosturnicu 1936. godine, po zamisli Momira Korunovića, koja je osveštana 01.11.1936. godine, deset dana pre Srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu, u znak sećanja na Valandovske mučenike. Tada su ovde preneti ostaci još 2000 srpskih vojnika postradalih na prostoru Đevđelije, Strumice, Dojrana i mesta Negotino.
Tu su se Srbi ovih krajeva okupljali i redovo održavali parastose do 1941. godine kada je izbio Drugi svetski rat. Bugarski fašisti su okupirali vardarski i južno-moravski deo Srbije, kao i manji deo Timočke Krajine. Tokom 1941. godine provalili su u spomen-kapelu, opljačkali sve što je moglo da se odnese i oskrnavili grobove.
Dugo godina nakon Drugog svetskog rata ovu spomen-kapelu niko nije obilazio, jer je nova komunistička vlast smatrala da spomenik nije u skladu sa očuvanjem bratstva i jedinstva.
Sredinom 1960-ih ova spomen-kapela počinje da se uređuje i Srbi u Vardarskoj Makedoniji ponovo dolaze na parastose u Valandovsku kapelu.[2]
Danas brigu o spomen-kosturnici i kapeli vodi Zoran Stamenković Moravac.
Istorija događaja[uredi | uredi izvor]
Na početku Prvog svetskog rata Srbija je sa Bugarskom bila u zategnutim odnosima. 1915. bugarsko-turski agitatori i komitske čete počinju da deluju na ovom prostoru. Bugarska vlada počela je da šalje specijalno pripremljene diverzantske čete radi oružanih provokacija i napada na srpske vlasti u Vardarskoj Makedoniji.
Pokolj se desio na Veliki petak 2. aprila 1915. godine (20. marta 1915. prema tada važećem Julijanskom kalendaru).[3] Nakon ponoći, Bugari su prešli srpsko-bugarsku granicu na sedam mesta u dužini od 34 km, i opkolile sve karaule i pogranične strane. Tokom upada zaklali su sve srpske graničare[4]. Zatim su napali i sela. Glavna grupa od 2.000 ljudi prešla je granicu kod karaule Čepeli i Udova došli do železničke stanice Strumica u Udovu i izvela prvi napad. Druga grupa od oko 1.000 ljudi spustila se u selo Pirava i napala položaj srpske vojske koja je s te strane branila Valandovo. Ostale grupe komita napale su Valandovo sa svih strana.
Bugarske komite su napadale sa svih strana i brzo su uspele da likvidiraju malobrojnu odbranu koja je bila prvi odbrambeni štit ispred železničke stanice. Da bitka ne bude potpuno izgubljena, zasluga je majora Pavla Blažarića, komandanta obezbeđenja pruge od Skoplja do Đevđelije. Čim je začuo prve pucnje, major Pavle Blažarić je pokušao da prepliva Vardar, u čemu nije uspeo jer je voda bila prevelika, Vardar je bio brz i hladan. Vratio se nazad i ispeo da pređe most preko Vardara na rukama, sa donje strane, držeći se za grede od mosta. Uspeo je da se probije do železničke stanice, odakle je telegrafom uputio poziv za pomoć jedinicama srpske vojske u Demir Kapiji i Đevđeliji.
Oko 8 časova braniteljima na mostu priskočio je u pomoć 14. srpski korpus iz Đevđelije, a oko 10 časova srpska posada konačno je uspela da odbije napad komita. Srpska vojska je u kontranapadu naterala komite da se povuku u Bugarsku i u 11 časova završena je bitka kod železničke stanice.
U odbrani Valandova bilo je raspoređeno samo 120 srpskih vojnika. Oko dva sata posle ponoći započeta je opsada Valandova. Komite su uspele da likvidiraju srpske vojne posade oko Valandova, a posebno žestoke borbe bile su od sela Pirava do Valandova i na Valandovskom brdu.
Bugarske snage su u 7 časova opkolili Valandovo sa svih strana i zauzeli ga oko 11 časova, a svi branioci su izginuli.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ "Politika", 15. dec. 1922, str. 4
- ^ [1] Valandovski pokolj zlocininadsrbima.com
- ^ "Politika", 21. mart 1915
- ^ Božica Mladenović: "Živ se ne predajem", Niš 2017. godine