Тимочка Крајина

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Крајина (вишезначна одредница).
Тимочка Крајина
Мапа Тимочке Крајине.
Мапа Тимочке Крајине.
Највећи градови Зајечар
Бор
Држава Србија
Регион Јужна и источна Србија
Административна јединица Зајечарски округ
Борски округ
Површина 7.133 km²
 Број становника 244.959 (2011)

Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Административно, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.

Историја[уреди]

Тимочку Крајину у античко доба насељавају трачка племена која носе име Мези, а део Трачана око Тимока по овој реци добијају име Тимахи. До 50. године ова област потпада под власт Рима и траје до 395. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно римско царство, касније названо Византија. Данас се код Зајечара врши ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана (лат. Felix Romuliana) познатијег под именом Гамзиград.

У средњем веку ову област контролишу Византија, Бугарска, Угарска и коначно Турска. Србија Стефана Немање у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. Турци су се учврстили у региону и остали ту до 1833. када се област прикључује аутономној Србији. Словенско становништво које се настанило у раном средњем веку готово је ишчезло до 15. века. Тада три српске и једна влашка струја насељавају област.

Између 1918. и 1922., постоје две области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. једна област са седиштем у Зајечару. 1929. област улази у састав Моравске бановине са седиштем у Нишу.

Географија[уреди]

У Тимочкој Крајини постоји 7 општина и један град:

Етнички састав становништва[уреди]

Највећа насеља[уреди]

Ово је списак градова са преко 2.000 становника.

Насеље Број становника (2002) Општина/град
Зајечар 39.491 Зајечар
Бор 39.387 Бор
Књажевац 19.351 Књажевац
Неготин 17.758 Неготин
Мајданпек 10.071 Мајданпек
Кладово 9.142 Кладово
Сокобања 8.407 Сокобања
Бољевац 3.784 Бољевац
Злот 3.757 Бор
Доњи Милановац 3.132 Мајданпек
Брестовац 2.950 Бор
Грљан 2.839 Зајечар
Велики Извор 2.684 Зајечар
Рудна Глава 2.309 Мајданпек
Подгорац 2.218 Бољевац

Језици[уреди]

Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско-ресавски дијалект, а на југу призренско-тимочки дијалект познат и под називом торлачки. Влашки се говори највише у северном и централном делу области.

Религија[уреди]

Становништво је скоро искључиво хришћанско (огромном већином православно, са малобројним римокатолицима који имају цркву у Зајечару и још малобројнијим адвентистима, са црквама у Кладову Неготину и Зајечару).

Религија и националност[уреди]

Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности у великој мери изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у 20. веку, тако да се добар део Влаха који живе неколико векова заједно са Србима изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању позајмљенице.

Економија[уреди]

Област је богата бакром и златом, посебно у Борском округу. На Дунаву су изграђена два велика хидроенергетска система, Ђердап I и Ђердап II.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викивести
Викивести имају вести везаних за: