Тимочка Крајина
| Тимочка Крајина | |
|---|---|
.jpg) Мапа Тимочке Крајине. | |
| Највећи градови |
Бор Зајечар Неготин |
| Држава | Србија |
| Регион | Јужна и источна Србија |
| Административна јединица | Борски округ Зајечарски округ |
| Становништво | 244.959 (2011) |
Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Административно, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.
Садржај
Историја[уреди]
На територији Тимочке Крајине, недалеко од Доњег Милановца, никло је најстарије урбано насеље у Европи, Лепенски Вир, по коме је цела праисторијска култура добила назив, док се у атару села Рудна Глава налазило једно од најстаријих рударства бакра. У античко доба овај простор насељавају трачка племена која носе име Мези, а део Трачана око Тимока по овој реци добија име Тимахи. До 50. године ова област потпада под власт Рима и траје до 395. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно римско царство, касније названо Византија. Данас се код Зајечара врши ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана (лат. Felix Romuliana) познатијег под именом Гамзиград, док се недалеко од Кладова налазе остаци некада највећег моста на свету, Трајановог моста, и тврђава Диана. Поред споменутог, на територији општине Неготин налазе се остаци римске царске палате, а на 8 километара од Књажевца остаци најстаријег војног утврђења у Тимчкој Крајини - Timacum Minus.
У средњем веку ову област контролишу Византија, Бугарска, Угарска и коначно Османско царство. Србија Стефана Немање у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. у овој области учврстило се Османско царство, све до Аустријско-турског рата завршеног 1718. године, када северни део ове области постаје део Тамишког Баната. Након Београдског мира Тимочка Крајина поново постаје део Османског царства. Током Првог српског устанка цео овај крај ће бити ослобођен, али ће са крахом устанка он поново пасти у руке Османлија. Са Другим српским устанком северозападни делови Тимочке Крајине, као што је Пореч, биће од 1815. део Кнежевине Србије, док ће остали делови бити припојени аутономној Србији 1833. године. Словенско становништво које се настанило у раном средњем веку готово је ишчезло до 15. века. Тада три српске и једна влашка струја насељавају област.
Између 1918. и 1922., постоје две области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. једна област са седиштем у Зајечару. 1929. област улази у састав Моравске бановине са седиштем у Нишу.
Географија[уреди]
У Тимочкој Крајини постоји 6 општина и два града:
- Зајечар око 70000 становника
- Бор око 55000 становника
- Неготин око 43000 становника
- Књажевац око 37000 становника
- Сокобања око 17000 становника
- Кладово око 23000 становника
- Бољевац око 15000 становника
- Мајданпек око 23000 становника
Етнички састав становништва[уреди]
2002.
2011.
Највећа насеља[уреди]
Ово је списак градова са преко 2.000 становника.
| Насеље | Број становника (2002) | Општина/град |
|---|---|---|
| Зајечар* | 39.491 | Зајечар |
| Бор* | 39.387 | Бор |
| Књажевац* | 19.351 | Књажевац |
| Неготин* | 17.758 | Неготин |
| Мајданпек* | 10.071 | Мајданпек |
| Кладово* | 9.142 | Кладово |
| Сокобања* | 8.407 | Сокобања |
| Бољевац* | 3.784 | Бољевац |
| Злот | 3.757 | Бор |
| Доњи Милановац* | 3.132 | Мајданпек |
| Брестовац | 2.950 | Бор |
| Грљан | 2.839 | Зајечар |
| Велики Извор | 2.684 | Зајечар |
| Рудна Глава | 2.309 | Мајданпек |
| Подгорац | 2.218 | Бољевац |
Језици[уреди]
Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско-ресавски дијалект, а на југу призренско-тимочки дијалект познат и под називом торлачки. Влашки се говори највише у северном и централном делу области.
Религија[уреди]
Становништво је скоро искључиво хришћанско (огромном већином православно, са малобројним римокатолицима који имају цркву у Зајечару и Бору и још малобројнијим адвентистима, са црквама у Кладову, Неготину и Зајечару).
Религија и националност[уреди]
Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности у великој мери изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у 20. веку, тако да се добар део Влаха који живе неколико векова заједно са Србима изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању позајмљенице.
Економија[уреди]
Област је богата бакром и златом, посебно у Борском округу. На Дунаву су изграђена два велика хидроенергетска система, Ђердап I и Ђердап II.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
 |
Викивести имају вести везане за чланак: |
