Тимочка Крајина

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Крајина (вишезначна одредница).
Тимочка Крајина
Мапа Тимочке Крајине.
Мапа Тимочке Крајине.
Највећи градови Зајечар
Бор
Држава Србија
Регион Јужна и источна Србија
Административна јединица Зајечарски округ
Борски округ
Површина 7.133 km²
Број становника 244.959 (2011)

Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Административно, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.

Историја[уреди]

Тимочку Крајину у античко доба насељавају трачка племена која носе име Мези, а део Трачана око Тимока по овој реци добијају име Тимахи. До 50. године ова област потпада под власт Рима и траје до 395. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно римско царство, касније названо Византија. Данас се код Зајечара врши ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана (лат. Felix Romuliana) познатијег под именом Гамзиград.

У средњем веку ову област контролишу Византија, Бугарска, Угарска и коначно Турска. Србија Стефана Немање у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. Турци су се учврстили у региону и остали ту до 1833. када се област прикључује аутономној Србији. Словенско становништво које се настанило у раном средњем веку готово је ишчезло до 15. века. Тада три српске и једна влашка струја насељавају област.

Између 1918. и 1922., постоје две области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. једна област са седиштем у Зајечару. 1929. област улази у састав Моравске бановине са седиштем у Нишу.

Географија[уреди]

У Тимочкој Крајини постоји 7 општина и један град:

Етнички састав становништва[уреди]

Највећа насеља[уреди]

Ово је списак градова са преко 2.000 становника.

Насеље Број становника (2002) Општина/град
Зајечар* 39.491 Зајечар
Бор* 39.387 Бор
Књажевац* 19.351 Књажевац
Неготин* 17.758 Неготин
Мајданпек* 10.071 Мајданпек
Кладово* 9.142 Кладово
Сокобања* 8.407 Сокобања
Бољевац* 3.784 Бољевац
Злот 3.757 Бор
Доњи Милановац* 3.132 Мајданпек
Брестовац 2.950 Бор
Грљан 2.839 Зајечар
Велики Извор 2.684 Зајечар
Рудна Глава 2.309 Мајданпек
Подгорац 2.218 Бољевац

Градско насеље*

Језици[уреди]

Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско-ресавски дијалект, а на југу призренско-тимочки дијалект познат и под називом торлачки. Влашки се говори највише у северном и централном делу области.

Религија[уреди]

Становништво је скоро искључиво хришћанско (огромном већином православно, са малобројним римокатолицима који имају цркву у Зајечару и још малобројнијим адвентистима, са црквама у Кладову Неготину и Зајечару).

Религија и националност[уреди]

Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности у великој мери изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у 20. веку, тако да се добар део Влаха који живе неколико векова заједно са Србима изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању позајмљенице.

Економија[уреди]

Област је богата бакром и златом, посебно у Борском округу. На Дунаву су изграђена два велика хидроенергетска система, Ђердап I и Ђердап II.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викивести
Викивести имају вести везаних за: