Ђевђелија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђевђелија
мкд. Гевгелија
Gevgelija čaršija.jpg
Средиште Ђевђелије
Грб
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Ђевђелија
Становништво
Становништво
 — (2002) 15.685
Положај
Координате 41°08′46″ СГШ; 22°31′01″ ИГД / 41.146° СГШ; 22.517° ИГД / 41.146; 22.517Координате: 41°08′46″ СГШ; 22°31′01″ ИГД / 41.146° СГШ; 22.517° ИГД / 41.146; 22.517
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 64 m
Ђевђелија на мапи Републике Македоније
Ђевђелија
Ђевђелија
Ђевђелија на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 1480
Позивни број (+389) 034
Регистарска ознака GE

Ђевђелија (мкд. Гевгелија) је град у Републици Македонији, у југоисточном делу државе. Ђевђелија је седиште истоимене општине Ђевђелија.

Природне одлике[уреди]

Град Ђевђелија се налази на у југоисточном делу Републике Македоније, на самој граници са Грчком. Град је на је 70 km северно од Солуна, а на 165 km југоисточно од Скопља, главног града државе.

Рељеф: Ђевђелија се сместила у области Бојмија. Град се сместио у Ђевђелијско-Валандовском пољу, које образује реке Вардар. Западно од града издиже се Кожуф Планина.

Клима: У Ђевђелији влада оштрији облик средоземне климе.

Воде: Кроз саму Ђевђелију протиче речица Доњи Вир, која се југоисточно од града улива у Вардар.

Историја[уреди]

Подручје Ђевђелије је било насељено још од праисторије. Међутим, данашњи град је релативно млад. Све до краја 19. века Ђевђелија је била село насељено македонским живљем.

Значајну прекретницу у развоју насеља представља градња железничке пруге СкопљеСолун 1873. године када Ђевђелија постаје значајно саобраћајно чвориште.

1912. године Ђевђелија се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Ђевђелија је према последњем попису из 2002. године имала 15.685 становника.

Национални састав по попису из 2002. године био је:[1]

Број Постотак
Укупно 15.685 100%
Македонци 15.060 96,1%
Срби 292 1,9%
Власи 201 1,3%
остали 132 0,8%

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Збирка слика[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]