Varlam Konopljev
| Varlam Konopljev | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 18. (30. aprila) 1858 |
| Mesto rođenja | Jugo-Knaufski reon, Osinski okrug, Permska gubernija, |
| Datum smrti | 25. avgust 1918. (60 god.) |
| Mesto smrti | Osinski okrug, Permska gubernija), |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 25 (12) avgust |
Arhimandrit Varlam (rođ. Vasilij Efimovič Konopljev; 18. (30. aprila) 1858., Jugo-Knaufski, Osinski okrug, Permska gubernija - 25. avgust 1918., Osinski okrug, Permska gubernija) - arhimandrit Ruske pravoslavne Crkve, rektor Nikolajevskog manastira Belogorski, ispovednik, misionar.
Kanonizovan za svetaca Ruske pravoslavne crkve u avgustu 2000.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen 18. (30.) aprila 1858. godine u Jugo-Knaufskom reonu, u Osinskom okrugu Permske gubernije (danas selo Kalinino, Kungurski okrug Permske oblasti) u porodici rudarskih seljaka koji su pripadali Starovercima nesvešteničkog ubeđenja. Od detinjstva je težio Bogu i tragao za Istinom. O sebi je pisao: „U svojoj desetoj godini naučio sam da čitam i pišem; molio se sa svešteničkim narodom, sa starcima i prostim narodom; Kada sam počeo da starim, zavoleo sam čitanje Božanstvenog pisma.“[1]
U početku je Vasilij postao računovođa bezsvešteničkih staroveraca. Eparhijski misionar Stefan Lukanin, saznavši za čuvenog raskolnika Konopljova, postavio je sebi za cilj da ga preobrati u Pravoslavlje. Sa Konopljevom je vodio brojne razgovore, impresionirajući čitaoca svojim odličnim poznavanjem Svetog pisma i dubokim uverenjem da je u pravu. Kasnije je otac Varlam sa zahvalnošću pisao o ovim razgovorima u svojoj autobiografiji.
Godine 1891. sa prijateljem je putovao u Volsk, Saratov i Moskvu, gde su tražili pravu Crkvu i stekli uverenje da u staroverskoj belokrinickoj jerarhiji postoji prava Crkva.
Nekoliko meseci kasnije Vasilija su ponovo obuzele sumnje i on je ponovo odlučio da ode u Moskvu i poseti biblioteke, gde se uverio u istinitost Ruske pravoslavne crkve i potrebu da joj se pridruži za spasenje:
Posle ponovljenih razgovora sa misionarom ocem Stefanom Lukaninom, 17. (29. oktobra) 1893. godine, u Permskom sabornom hramu, Episkop permsko-solikamski Petar (Losev) je svetom tajnom miropomazanja pridružio Vasilija Ruskoj pravoslavnoj Crkvi.
Vladika Petar ga je 6. novembra obukao u rijasofor, i nastanio se na Beloj Gori. Postepeno su k njemu počeli da se okupljaju svi koji su želeli monaški život.
1 (13) februara 1894. godine primio je monaški postrig sa imenom Varlam. Sutradan ga je vladika Petar hirotonisao u jerođakona, a 22. februara u jeromonaha. Od tog vremena otac Varlam je postavljen za upravnika misionarskog manastira u izgradnji na Beloj gori.
Sveti Sinod je 20. januara (1. februara) 1897. godine doneo ukaz o osnivanju Belogorskog Nikoljskog manastira i imenovao prvog igumana jeromonaha Varlama (Konopljeva) – ovaj datum je datum zakonskog osnivanja Belogorskog Manastira, koji je do tada već postojao.
Hodočastio je na Atos i Svetu zemlju, iguman (1902), dekan ženskog (1905) i muškog (1910) manastira Permske eparhije, arhimandrit (1910), član Permskog crkveno-arheološkog društva, počasni član permskog ogranka „Saveza ruskog naroda“ (1914), učesnik Sveruskog monaškog kongresa (1917).
On je 8 (21) decembra 1910. godine na audijenciji poklonio caru Nikolaju II knjigu o istoriji Belogorskog manastira i fotografije manastira.
Odlikovan Ordenom Svete Ane III (1914) i II (1916) stepena.
Član Pomesnog Sabora Ruske pravoslavne Crkve 1917-1918 izborom iz monaštva za namesnika[2].
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „Rukopisь, 2 kopiя s razdelom "Konflikt interesov"”. dx.doi.org. Pristupljeno 2024-04-27.
- ^ „Prmč. Varlaam (Konoplev) Belogorskiй, arhimandrit. IkonaSegoDnя”. web.archive.org. 2013-11-05. Arhivirano iz originala 05. 11. 2013. g. Pristupljeno 2024-04-27.