Саратов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Саратов
рус. Саратов
Саратов Утоли моя печали.jpg
Саратов

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Поволшки
Област Саратовска област
Основан 1590
Статус града 1708
Становништво
Становништво (2010) 837.831
Агломерација 1.190.000
Географске карактеристике
Координате 51°32′00″ СГШ; 46°01′00″ ИГД / 51.533333° СГШ; 46.016667° ИГД / 51.533333; 46.016667 Координате: 51°32′00″ СГШ; 46°01′00″ ИГД / 51.533333° СГШ; 46.016667° ИГД / 51.533333; 46.016667
Временска зона UTC+4
Надморска висина 50 m
Површина 394 km²
Саратов на мапи Русије
Саратов
Саратов
Саратов на мапи Русије
Остали подаци
Поштански код 410XXX
Позивни број +7 8452
ОКАТО код 63701000001
Веб-сајт www.saratov.ru

Саратов (рус. Саратов) је град у Русији и административни центар Саратовске области. Важна је лука на реци Волги. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 837.831 становника. Поред Руса, у граду живе многи Татари, Украјинци, Јевреји и Немци.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Клима Саратова
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 8,1
(46,6)
7,3
(45,1)
17,0
(62,6)
31,1
(88)
34,0
(93,2)
39,5
(103,1)
40,8
(105,4)
40,9
(105,6)
37,9
(100,2)
25,1
(77,2)
16,1
(61)
11,7
(53,1)
40,9
(105,6)
Средњи максимум, °C (°F) −4,8
(23,4)
−4,7
(23,5)
1,1
(34)
13,3
(55,9)
21,5
(70,7)
26,2
(79,2)
28,2
(82,8)
26,6
(79,9)
19,8
(67,6)
11,1
(52)
1,6
(34,9)
−3,6
(25,5)
11,4
(52,5)
Просек, °C (°F) −7,8
(18)
−8,1
(17,4)
−2,5
(27,5)
8,1
(46,6)
15,7
(60,3)
20,3
(68,5)
22,4
(72,3)
20,6
(69,1)
14,3
(57,7)
7,0
(44,6)
−1,1
(30)
−6,4
(20,5)
6,9
(44,4)
Средњи минимум, °C (°F) −10,6
(12,9)
−11,1
(12)
−5,6
(21,9)
3,7
(38,7)
10,4
(50,7)
15,1
(59,2)
17,2
(63)
15,5
(59,9)
9,9
(49,8)
3,7
(38,7)
−3,3
(26,1)
−8,9
(16)
3,0
(37,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −37,3
(−35,1)
−34,8
(−30,6)
−26,8
(−16,2)
−17,8
(0)
−3,8
(25,2)
2,2
(36)
6,4
(43,5)
4,3
(39,7)
−2,9
(26,8)
−12,6
(9,3)
−24,7
(−12,5)
−33,4
(−28,1)
−37,3
(−35,1)
Количина падавина, mm (in) 41
(16,1)
34
(13,4)
31
(12,2)
31
(12,2)
35
(13,8)
50
(19,7)
49
(19,3)
31
(12,2)
49
(19,3)
37
(14,6)
46
(18,1)
42
(16,5)
476
(187,4)
Извор: Погода и климат

Историја[уреди]

Верује се да је се на месту данашњег Саратова налазио древни скитски град Гелонус, најсевернија старогрчка колонија. Овај град помиње Херодот, и тврди да су га 512. п. н. е. спалиле војске персијског цара Дарија I.

На месту данашњег Саратова у 13. веку се налазио главни град Златне хорде, монголске државе у источној Европи и западном Сибиру.

Руски цар Фјодор I је изградио више насеља која би штитила границе царства. Током лета 1586. изграђена је тврђава Самара. Године 1589, настала је тврђава Царицин (касније позната као Стаљинград, данас Волгоград) на месту где су реке Волга и Дон најближе. Саратов је изграђен 1590. на пола пута између Самаре и Царицина, по предлогу војводе Григорија Засекина. Годину дана раније град је изграђен од дрвета узводно уз Волгу, а у пролеће размонтиран и премештен на садашње место.

Име Саратов потиче од турских речи Saryk Atov, што значи „соколово острво“. Алтернативна варијанта је Сары Тау, што би на татарском значило „жута планина“.

Саратовски мост преко реке Волга (2,8 km), био је некад (изграђен 1965.) најдужи мост у Совјетском Савезу

Саратов је постао важна лука у 19. веку, док се индустрија развила после изградње пруге ка Москви 1870. Почетком 20. века Саратов је био по величини трећи град Русије.

Историју Саратова су снажно обележили локални Волшки Немци. До 1941. град са друге стране Волге, Покровск (данас Енгељс), био је главни град Аутономне немачке републике. Индустријалисти, научници и музичари из немачке заједнице су основали универзитет и конзерваторијум у Саратову. По избијању Другог светског рата, Волшки Немци су углавном расељени из области Саратова, а после 1980. многи су емигрирали у Немачку.

У време Совјетског Савеза све до 1991, Саратов је био затворени град у који странци нису имали приступ. Ово је био важан центар за производњу војних авиона, дом првог космонаута Јурија Гагарина, и кључна база за развој совјетског космичког програма.

Данас је Саратов важан индустријски, научни, културни и образовни центар Русије.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 837.831 становника, 35.224 (4,03%) мање него 2002.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
372.002 584.092 757.330 855.702 904.643 873.055[1] 837.900

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руском). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]