Pređi na sadržaj

Velib

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Velib
Opšti podaci
Oblast prevozajavni prevoz
Tip prevozabicikl
Broj stanica1.397
Dnevni prevoz putnika108,090 (2014)
Funkcionisanje sistema
Početak rada15. jul 2007
Kraj rada31. decembar 2017
Operator(i)JCDecaux (2007–2017)
Broj vozila18.200

Velib (fr. Vélib') bio je veliki javni sistem deljenja bicikala u Parizu. Lansiran 15. jula 2007. godine, sistem je obuhvatao oko 14.500 bicikala i 1.400 biciklističkih stanica,[1] koji se nalazio širom Pariza i u nekim okolnim opštinama, sa prosečnim dnevnim brojem putnika od 85.811 u 2011. Ime potiče od francuskih reči za bicikl (vélo) i sloboda (liberté).[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Velib stanica sa svojim prepoznatljivim sivim biciklima.

Inicijativu je predložio gradonačelnik Pariza i član Francuske socijalističke partije Bertran Delanoe. Sistem je pokrenut 15. jula 2007., nakon što je u Francuskoj Lionov uspeh svog beskontaktnog sistema Velo'v u maju 2005. i pionirske šeme LE velo STAR u Renu, prve besplatne javne mreže (25 stanica) sa elektronskim putem u junu 1998. identifikaciju bicikala ali koji su koristili magnetne kartice,[3][4] ili ranije jednostavan sistem deljenja bicikala u La Rošelu 1974. Velib je u početku uveo u grad 7.000 bicikala, raspoređenih na 750 automatizovanih stanica za iznajmljivanje, sa petnaest ili više mesta za parkiranje bicikala. Sledeće godine inicijativa je proširena na oko 16.000 bicikala i 1.200 stanica za iznajmljivanje, sa otprilike jednom stanicom na svakih 300 metara u centru grada. Čineći Velib trećim najobimnijim sistemom te vrste u svetu 2013. godine, nadmašivši ga po broju stanica samo sistemi u Hangdžou i Vuhanu u Kini.[5] Tokom prve godine rada, Velib je prijavio 20 miliona obavljenih putovanja,[5] a na svoju šestu godišnjicu prijavljeno je ukupno 173 miliona putovanja.[6]

Od 1. januara 2018. Velib je rebrendiran u Velib Metropole. Usluga radi u Parizu i 64 okolna grada. Nakon mnogih tehničkih problema pri ponovnom pokretanju,[7] Grad Pariz je postavio ultimatum za rešavanje problema sa uslugama do septembra 2018.[8] koji je izgleda funkcionisao jer se sistem polako oporavlja u januaru 2019.[9] Velib sada nudi i električne bicikle, u tirkiznoj boji, za razliku od običnih bicikala u zelenoj boji.

Sistem[uredi | uredi izvor]

Bicikle ovog sistema proizvodila je francuska kompanija za bicikle Mersier u Mađarskoj, a popravljao ih JCDecaux.[10] Cena po biciklu je različito navedena kao 500 dolara,[11] 1.300 dolara (ako je obezbedio JCDecaux),[12] 300 evra,[13] 3.460 dolara,[2] ili 3.500 dolara[14] po komadu. To su bicikli sa tri brzine, svaki težak oko 22,5 kilograma. Velib-ovi bicikli su opremljeni sistemom zaključavanja, prednjom korpom i uvek uključenim LED osvetljenjem koje pokreće dinamo prednje glavčine.

Svaka Velib stanica je bila opremljena automatskim terminalom za iznajmljivanje, mapom drugih obližnjih stanica i stajalištima za desetine bicikala. Terminali za iznajmljivanje takođe su prikazivali informacije o susednim Velib-ovim stanicama, uključujući lokaciju, broj dostupnih bicikala i otvorene štandove. Ako korisnik dođe sa iznajmljenim biciklom na stanicu bez otvorenih mesta, terminal daje još petnaest minuta besplatnog vremena za iznajmljivanje. Flota od 23 vozila za prevoz bicikala svakodnevno se koristila za preraspodelu bicikala između praznih i punih stanica.

Cene[uredi | uredi izvor]

Aktuelne cene sistema dostupne su na veb stranici Velib.

Automatska Velibova platna stanica

Da bi koristili sistem, korisnici kupuju pretplatu, koja omogućava neograničen broj iznajmljivanja. Uz pretplatu, iznajmljivanje bicikala je besplatno prvih pola sata svakog pojedinačnog putovanja; neograničen broj takvih besplatnih putovanja može se obaviti dnevno. Putovanje koje traje duže od 30 minuta dodatno se naplaćuje za svaki sledeći period od 30 minuta. Povećana skala cena ima za cilj da zadrži bicikle u prometu. Pretplata Velib Pasion omogućava korisniku da ima prvih 45 minuta besplatno na svakom putovanju, njena cena je smanjena za korisnike mlađe od 27 godina, kao i za studente koji primaju stipendiju.

Neke stanice koje se nalaze iznad nadmorske visine od 60 metara nazivaju se V+. Oni daju svakom korisniku koji vrati bicikl sa stanice koja nije V+ 15 besplatnih minuta iznajmljivanja: ako iznajmljivanje traje duže od 30 minuta, 15 minuta će biti oduzeto da bi se izračunao iznos koji korisnik mora da plati, što znači da, na primer, 45-minutni izlet do stanice V+ je besplatan. Ako iznajmljivanje traje 30 minuta ili manje, tih 15 minuta se dodaje na bonus V+ nalog i može se koristiti za buduća iznajmljivanja koja prelaze 30 minuta.

Kreditna kartica ili debitna kartica sa PIN-om je potrebna da biste se prijavili za program i iznajmili bicikle. Kreditnoj/debitnoj kartici se naplaćuje depozit od 300 evra, kako bi se zaštitili od nevraćanja bicikala. Kreditna kartica mora da sadrži EMV čip da biste se pretplatili na stanici;[15] kratkoročna pretplata se takođe može kupiti na mreži. Pretplatnicima sa 1-dnevnim i 1-nedeljnim pretplatnicima daju se pretplatnički broj koji će se koristiti za buduće iznajmljivanje tokom perioda pretplate, dok se pretplatnicima od 1 godine šalje RFID kartica. Sve vrste prijava se takođe mogu priložiti uz Navigo propusnicu. RFID kartica i Navigo pas kartica omogućavaju direktnu upotrebu čitača kartica na Velib stanicama.

Finansiranje[uredi | uredi izvor]

Tačke za pričvršćivanje bicikla na Velib stanici.

Sistem je prvobitno finansirala reklamna korporacija JCDecaux, u zamenu da je grad Pariz potpisao prihod od značajnog dela reklama na ulici. JCDecaux je dobio ugovor u odnosu na konkurentsku ponudu Clear Channel-a.[2]

JCDecaux je platio troškove pokretanja sistema, u ukupnom iznosu od oko 140 miliona dolara [potrebno je pojašnjenje], i zaposlio je oko 285 ljudi sa punim radnim vremenom za upravljanje sistemom i popravku bicikala, prema desetogodišnjem ugovoru. Grad je primio sav prihod od programa, kao i naknadu od oko 4,3 miliona dolara godišnje. Zauzvrat, JCDecaux je dobio ekskluzivnu kontrolu nad 1.628 bilborda u vlasništvu grada; grad dobija oko polovine tog reklamnog prostora bez naknade za oglašavanje od javnog interesa[12] (malo drugačiji brojevi prijavljeni su u julu 2008).[2] Ovaj model je prvi put korišćen u Francuskoj 1998. godine u Renu.

Zbog neočekivano visoke stope vandalizma u poređenju sa sistemom iznajmljivanja bicikala u Lionu, Gradsko veće Pariza pristalo je da plati troškove zamene od 500 dolara po vandalizovanom biciklu, što je dovelo do neočekivanih troškova do 2 miliona evra godišnje.[16]

Problemi[uredi | uredi izvor]

Krađe i vandalizam[uredi | uredi izvor]

Velib' stanica noću, Kadetska ulica.

Najmanje 3.000 bicikala je ukradeno u prvoj godini rada, što je broj daleko veći nego što se prvobitno očekivalo.[2] Do avgusta 2009, od 20.600 bicikala puštenih u upotrebu, oko 16.000 – oko 80% ukupnog broja – zamenjeno je zbog vandalizma ili krađe; od kojih je 8.000 ukradeno.[16][17] Ukradeni Velibovi bicikli nađeni su u transportnim kontejnerima namenjenim za severnu Afriku, i u gradovima čak do Brašova i Bukurešta u Rumuniji.[14][18]

Vandalizovani bicikli su ponekad bacani u reku Senu, ili su kačili o svetiljke.[14] Godine 2009, Njujork tajms je izvestio da je uobičajeno videti Velibove bicikle na njihovim priključnim stanicama sa probušenim gumama, slomljenim pedalama ili drugim oštećenjima.[14] Međutim, 2012. godine Fajnenšel tajms je izvestio da su „stope odustajanja značajno pale“ od prve dve godine programa. Iako je održavanje i dalje problem, FT je to pripisao „teškoći u praćenju rezultata teške upotrebe“ „popularne usluge“, pored namernog oštećenja ili krađe.[19]

Sociolog Bruno Marzlof protumačio je neočekivanu stopu vandalizma kao simptom revolta protiv francuskog društva od strane siromašnih u prigradskim i urbanim sredinama, posebno imigrantske omladine ogorčene na ono što doživljavaju kao privilegovane bo-boe ili „buržoasko-boeme“, francusku urbanu sredinu koja je svesna trenda. klase koji se vide kao glavni korisnici Velibovog sistema. "Ovo se mora povezati sa drugim nepristojnostima, a posebno sa paljenjem automobila", rekao je Marzlof 2009. godine misleći na nerede 2005 u radničkim predgrađima glavnog grada. On je opisao Velibov vandalizam kao delimično „oblik pobune“ protiv socijalne isključenosti, „povik... što znači: 'Nemamo pravo na mobilnost kao drugi ljudi, doći do Pariza je veliki bol, mi nemamo automobile, a kada ih imamo, to je preskupo i predaleko.' "[14]

Kritičari programa su naveli Velibov program kao vrhunski primer ekonomskog principa tragedije opšteg dobra. Pristalice kažu da je, uprkos početnim problemima, Velib postao model inovacija u urbanim javnim uslugama.[20][21]

Održavanje[uredi | uredi izvor]

Plavi ekran smrti 2009.

Pojavili su se problemi kako zaštititi vozače od unajmljivanja vraćenog i oštećenog Velib bicikla ili ciklusa koji zahteva trenutno održavanje. Da bi se naznačilo kada postoji problem sa biciklom, postalo je uobičajeno da korisnici koji se vraćaju rotiraju sedište za 180 stepeni da bi okrenuli unazad. Iako ova praksa pomaže osoblju da odredi koji bicikli zahtevaju hitnu pažnju, njen uspeh zavisi od značajnog dobrovoljnog pridržavanja pravila korisnika.[22]

Vremenske razlike do 30 minuta postoje između satova različitih stanica za iznajmljivanje zbog loše sinhronizacije i mogu dovesti do prenaplate ili niže naplate. Gradonačelnik Pariza je dao uveravanja da će previsoki troškovi biti nadoknađeni.[23] Stanice za iznajmljivanje koriste operativni sistem Majkrosoft Vindouz i poznato je da se kvare, što daje zloglasni plavi ekran smrti.

Potražnja[uredi | uredi izvor]

Velib stalak za bicikle sa gotovo svim biciklima.

Česti su dispariteti između dostupnosti bicikala za iznajmljivanje i broja mesta za iznajmljivanje. Svaka stanica za iznajmljivanje označava broj bicikala dostupnih na najbližim stanicama.

Potražnja može biti velika tokom radne nedelje i tokom štrajkova u transportu. Iako bicikli za iznajmljivanje nisu namenjeni, poznato je da ljudi vezuju bicikl za njegovu stanicu tako da im ostane dostupan za naredna putovanja. Velib je ovo proglasio negrađanskim ponašanjem, a zaposleni u Velibu su ovlašćeni da u ovim slučajevima iseku brave.

Stanice na većim nadmorskim visinama uglavnom imaju veću potražnju. Osim toga, ranije tokom dana postoji neto priliv bicikala sa periferije u centar grada, a uveče neto odliv prema van. Stoga, u zavisnosti od doba dana, Velib treba da upravlja potražnjom na svojim krajnjim i najcentralnim stanicama. Shodno tome, bicikli mogu biti potpuno nedostupni na nekim lokacijama, dok na nekima postoje problemi sa parkiranjem.

Velib se suočavao sa logističkim problemima i mora da premešta bicikle tokom svakog dana. Postoje predlozi za prilagođavanje mehanizma cena sistema.

Bonus V+ sistem je uspostavljen 14. juna 2008. u nastojanju da se prilagodi nivo potražnje. Petnaest minuta besplatnog vremena za vožnju biciklom dobijaju korisnici koji iznajmljuju bicikle sa stanica bez logotipa (uglavnom se nalaze na rubu grada i više od 60 m nadmorske visine) i ostavljaju bicikle na stanicama na kojima je logo.

Zbog i dalje velike potražnje, Velibova šema je proširena na susedna veća (do 1,5 km izvan granica Pariza) 2008.Četiri hiljade bicikala je od tada podeljeno u 29 gradova na periferiji Pariza.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Velib': Paris's Public Bike Sharing System - Operations Case Studies - Case Study, Case Studies|Case Studies|Operations|Case Study|Case Studies”. www.icmrindia.org. Pristupljeno 2022-06-28. 
  2. ^ a b v g d Erlanger, Steven (2008-07-13). „A New Fashion Catches On in Paris: Cheap Bicycle Rentals”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-06-28. 
  3. ^ DeMaio, Paul (2018-09-06). „Bike-sharing: History, Impacts, Models of Provision, and Future”. Journal of Public Transportation (Volume 12, Issue 4). 
  4. ^ „Clear Channel SmartBike scheme”. veloalacarte.free.fr. Pristupljeno 2022-06-28. 
  5. ^ a b earthpolicyinstitute (2013-04-25). „Bike-Sharing Programs Hit the Streets in Over 500 Cities Worldwide”. Earth Policy Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-28. 
  6. ^ „Taking off the stabilisers”. The Economist. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 2022-06-28. 
  7. ^ „Wheels come off Paris bike-share scheme after €700m”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2018-05-04. Pristupljeno 2022-06-28. 
  8. ^ „Last vélo in Paris”. POLITICO (na jeziku: engleski). 2018-08-07. Pristupljeno 2022-06-28. 
  9. ^ „A Paris, une difficile première année pour le nouveau Vélib’”. Le Monde.fr (na jeziku: francuski). 2019-01-03. Pristupljeno 2022-06-28. 
  10. ^ „Fahrrad Paris will radeln - Auto & Mobil - sueddeutsche.de”. sueddeutsche.de. Arhivirano iz originala 2008-06-02. g. Pristupljeno 2022-06-28. 
  11. ^ Kurczewski, Nick (2009-02-11). „Vandalism Vexes Paris Bike-Rental System”. Wheels Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-28. 
  12. ^ a b Anderson, John Ward (2007-03-24). „Paris Embraces Plan to Become City of Bikes” (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2022-06-28. 
  13. ^ „Agnès Poirier: Vive la vélorution”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2007-08-01. Pristupljeno 2022-06-28. 
  14. ^ a b v g d đ Erlanger, Steven; Baume, Maïa de la (2009-10-30). „French Ideal of Bicycle-Sharing Meets Reality”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-06-28. 
  15. ^ „Vélib' Métropole”. 
  16. ^ a b „Rental Bikes In Paris Prove Popular With Vandals”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-15. 
  17. ^ „Thefts puncture Paris bike scheme” (na jeziku: engleski). 2009-02-10. Pristupljeno 2022-07-15. 
  18. ^ Caradisiac.com. „On a retrouvé des Vélib’… en Roumanie !!!”. Caradisiac.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-07-15. 
  19. ^ „Better by bike”. Financial Times. 2012-07-25. Pristupljeno 2022-07-15. 
  20. ^ „The Future Of Innovation .. Designing Innovative Business Models And Services”. thefutureofinnovation.org. Pristupljeno 2022-07-15. 
  21. ^ Barz, Sara (2013-04-15). „Show Me the Data! or Stuff I’ve Read About Vélib’, part 4 of 4”. An Urbanist in Paris (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-15. 
  22. ^ „Attention on ne peut emprunter un Vélib’ plus de 24 heures”. 2009-01-16. Arhivirano iz originala 2009-04-01. g. 
  23. ^ „Vélib' - 1er bilan - Vidéo Dailymotion”. Dailymotion (na jeziku: engleski). 2007-07-29. Pristupljeno 2022-07-15. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велиб&oldid=26837110”