Velika nagrada Beograda 1939.
| |
| Kalemegdan | |
|---|---|
| Podaci o stazi | |
| Broj održanih trka | {{{broj_održanih_trka}}} |
| Prva trka | {{{prva_trka}}} |
| Najviše pobeda (vozač) | {{{najviše_pobeda_vozač}}} |
| Najviše pobeda (tim) | {{{najviše_pobeda_tim}}} |
| Dužina kruga | 2,79 км |
| Dužina trke | 139,55 км |
| Rekord kruga | 1:04.03  Tacio Nuvolari
|
| Broj krugova | 50 |
| Poslednja trka (1939.) | |
| Pol pozicija | |
| Podijum | |
| |
| Najbrži krug | |
Velika nagrada Beograda ili Beogradski Gran Pri je poslednja automobilska trka ovog tipa održan pred Drugi svetski rat, 3. septembra 1939, dva dana nakon Hitlerove Invazije na Poljsku i zvaničnog početka rata.
Održana je pod pokroviteljstvom jugoslovenskog kralj Petra II, na Kalemegdanskom parku, koji više nema funkciju auto-staze.
Pobednik trke je bio Italijan Tacio Nuvolari, kom je to poslednja Velika nagrada u karijeri. U trci su učestvovali i poznati nemački vozači poput Manfreda fon Brauhiča, Hermana Milera, Hermana Langa i Hansa Štuka. Jugoslovenski predstavnik je bio srbin Boško Milenković.
Nuvolari i Miler su vozili za tim Auto Uniona, fon Brauhič i Lang za Mercedes-Benc, dok je Milenković učestvovao samostalno, i zauzeo četvrto mesto, sa 19 krugova zaostatka za prvom trojicom, usled kvara na svom Bugatiju T51. Vozači Uniona su vozili Auto Union D, a Mercedesovi Mercedes-Benc W154.
Trening[uredi | uredi izvor]
Par dana pre trke, najbolje rezultate je ostvario Lang, uz vreme 1min 16s, dok je fon Brauhič imao prolazno vreme 1min 17s. Na drugom treningu, Lang popravlja vreme za jednu sekundu, a Brauhič biva gori za dve. Nuvolari je stigao tek dan kasnije, i najbolje prolazno vreme mu je bilo 1min 17s, dok su se vozači Mercedes-Benca popravili na 1min 14s. Po izbijanju vesti o invaziji Poljske, fon Brauhič je pokušao da napusti zemlju, kako piše u svojim memoarima.
Tok trke[uredi | uredi izvor]
Pred 50.000 gledalaca, najpre su se odvile tri motociklističke trke i četiri manje automobilske.
Nuvolari je startovao sa 5. mesta, ali je, nakon 16. kruga i obilaska fon Brauhiča izašao na 2. mesto, a posle 30. kruga prestigao Milera i održao prednost do kraja. Lang je, onesposobljen, bio prinuđen da napusti trku usled povrede oka, nakon što mu je kamičak probio staklo na automobilu.
Epilog[uredi | uredi izvor]
Nagradu je pobedniku Nuvolariju dodelio kralj Petar II, a Beogradski Gran-pri je postao poslednja trka pred svetski konflikt, i simboličan kraj zlatne ere automobilizma tridesetih godina.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Na dan trke, u prodaju je puštena "specijalna serija poštanskih maraka" - četiri markice, po dve sa motociklistima i kolima.[1]
Dobrica Ćosić, u svom romanu Grešnik daje detaljan opis trke, i koristi je kao jedan od centralnih motiva radnje.
Deo radnje belgijskog strip autora Marka van Opena pod imenom Velika nagrada (orig. Grand Prix) se odvija upravo u Beogradu za vreme trke.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- kolumbus.fi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. мај 2008) приступљено 31.08.2014.
- teamdan.com приступљено 31.08.2014.
- automagazin.rs - isečak iz memoara Manfreda fon Brauhiča приступљено 31.08.2014.
- f1-serbia.com Архивирано на сајту Wayback Machine (3. septembar 2014) pristupljeno 31.08.2014.
- ^ "Politika", 20. avg. 1939, str. 13