Velikih pet crta ličnosti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Velikih pet crta ličnosti je predložena taksonomija ili grupisanje za osobine ličnosti,[1] razvijena od 1980-ih pa nadalje u teoriji psiholoških osobina.

Počevši od 1990-ih, teorija je identifikovala pet faktora prema oznakama, za populaciju koja govori engleski jezik u SAD, koja se obično naziva:

  • otvorenost za iskustvo (inventivan/radoznao naspram dosledan/oprezni)
  • savesnost (efikasna/organizovana naspram ekstravagantne/nepažljive)
  • ekstraverzija (odlazni/energetski naspram usamljenih/rezervisanih)
  • saradljivost (prijateljski/saosećajni naspram kritičnog/racionalnog)
  • neuroticizam (osetljiv/nervozan naspram otporan/samouveren)[2]

Kada se faktorska analiza (statistička tehnika) primeni na podatke iz testa o ličnosti, ona otkriva semantičke asocijacije: neke reči koje se koriste za opisivanje aspekata ličnosti često se primenjuju na istu osobu. Na primer, verovatnije je da će neko opisan kao savestan biti opisan kao „uvek spreman“ nego „neuredan“. Ove asocijacije sugerišu pet širokih dimenzija koje se koriste u zajedničkom jeziku za opisivanje ljudske ličnosti, temperamenta i psihe.[3][4]

Te oznake za pet faktora mogu se zapamtiti korišćenjem akronima „OCEAN“ ili „CANOE“. Ispod svakog predloženog globalnog faktora, postoji niz koreliranih i specifičnijih primarnih faktora. Na primer, ekstraverzija se obično povezuje sa kvalitetima kao što su društvenost, asertivnost, potraga za uzbuđenjem, toplina, aktivnost i pozitivne emocije.[5] Ove osobine nisu crno-bele, već su postavljene na kontinuumu.[6]

Naslednost[uredi | uredi izvor]

Studija bihejvioralne genetike blizanaca iz 1996. godine sugerisala je da naslednost i faktori životne sredine utiču na svih pet faktora u istom stepenu.[7] Među četiri studije blizanaca koje su ispitane 2003. godine, izračunat je srednji procenat heritabilnosti za svaku ličnost i zaključeno je da je naslednost u velikoj meri uticala na pet faktora. Mere samoprocene bile su sledeće: procenjeno je da otvorenost prema iskustvu ima genetski uticaj od 57%, ekstraverzija 54%, savesnost 49%, neuroticizam 48% i saradljivost 42%.[8]

Rodne razlike[uredi | uredi izvor]

Neka istraživanja su pokazala neke obrasce rodnih razlika u odgovorima na NEO-PI-R i Velikih 5.[9][10] Na primer, žene dosledno prijavljuju veći neuroticizam, saradljivot, toplinu (aspekt ekstraverzije) i otvorenost za osećanja, a muškarci često prijavljuju veću asertivnost (aspekt ekstraverzije) i otvorenost za ideje.[11]

Studija o rodnim razlikama u 55 nacija koja je koristila inventar velikih pet otkrila je da su žene bile nešto više od muškaraca u neuroticizmu, ekstraverziji, saradljivosi i savesnosti. Razlika u neuroticizmu bila je najistaknutija i konzistentnija, sa značajnim razlikama pronađenim u 49 od 55 ispitanih nacija. [12]

Rodne razlike u osobinama ličnosti najveće su u prosperitetnim, zdravim i rodno egalitarnijim nacijama. Objašnjenje za ovo koje su dali istraživači u radu iz 2001. je da je veća verovatnoća da će se dela žena u individualističkim, egalitarnim zemljama pripisivati njihovoj ličnosti, umesto da se pripisuju rodnim ulogama u kolektivističkim, tradicionalnim zemljama.[11]

Izmerene razlike među polovima u poređenju više ili manje razvijenih regiona sveta nisu se odnosili na žene ali jesu na muškarce. To jest, muškarci u visoko razvijenim regionima sveta bili su manje neurotični, manje ekstravertni, manje savesni i manje prijatni u poređenju sa muškarcima u manje razvijenim svetskim regionima. Žene, sa druge strane, nisu se razlikovale u osobinama ličnosti u različitim regionima.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The big five personality dimensions and job performance”. SA Journal of Industrial Psychology. 29. 24. 10. 2003. doi:10.4102/sajip.v29i1.88 Slobodan pristup. 
  2. ^ Roccas, Sonia; Sagiv, Lilach; Schwartz, Shalom H.; Knafo, Ariel (2002). „The Big Five Personality Factors and Personal Values”. Personality and Social Psychology Bulletin. 28 (6): 789—801. doi:10.1177/0146167202289008. 
  3. ^ „The structure of phenotypic personality traits”. American Psychologist. 48 (1): 26—34. januar 1993. PMID 8427480. doi:10.1037/0003-066x.48.1.26. 
  4. ^ Costa PT, McCrae RR (1992). Revised NEO Personality Inventory (NEO-PI-R) and NEO Five-Factor Inventory (NEO-FFI) manual. Odessa, Florida: Psychological Assessment Resources. 
  5. ^ Matthews, Gerald; Deary, Ian J.; Whiteman, Martha C. (2003). Personality Traits (PDF) (2nd izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83107-9. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-12-05. g. 
  6. ^ „General personality and psychopathology in referred and nonreferred children and adolescents: an investigation of continuity, pathoplasty, and complication models”. Journal of Abnormal Psychology. 121 (4): 958—70. novembar 2012. PMID 22448741. doi:10.1037/a0027742. 
  7. ^ „Heritability of the big five personality dimensions and their facets: a twin study”. Journal of Personality. 64 (3): 577—91. septembar 1996. PMID 8776880. doi:10.1111/j.1467-6494.1996.tb00522.x. 
  8. ^ „Genetic and environmental influences on human psychological differences”. Journal of Neurobiology. 54 (1): 4—45. januar 2003. PMID 12486697. doi:10.1002/neu.10160 Slobodan pristup. 
  9. ^ „Personality and gender in swimmers in indoor practice at leisure level.”. Social Behavior and Personality. 41 (4): 693—704. 2013. doi:10.2224/sbp.2013.41.4.693. 
  10. ^ Falk, Armin; Hermle, Johannes (2018-10-19). „Relationship of gender differences in preferences to economic development and gender equality”. Science (na jeziku: engleski). 362 (6412): eaas9899. ISSN 0036-8075. PMID 30337384. doi:10.1126/science.aas9899 Slobodan pristup. 
  11. ^ a b „Gender differences in personality traits across cultures: robust and surprising findings”. Journal of Personality and Social Psychology. 81 (2): 322—31. avgust 2001. PMID 11519935. doi:10.1037/0022-3514.81.2.322. 
  12. ^ a b „Why can't a man be more like a woman? Sex differences in Big Five personality traits across 55 cultures”. Journal of Personality and Social Psychology. 94 (1): 168—82. januar 2008. PMID 18179326. doi:10.1037/0022-3514.94.1.168. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Великих_пет_црта_личности&oldid=27431273”