Темперамент

С Википедије, слободне енциклопедије

Темперамент је склоп урођених предиспозиција емоционалног доживљавања и реаговања. Темперамент је одређен наслеђем, телесном конституцијом и, посебно, грађом и функционисањем аутономног нервног и ендокриног система. Прву и најпознатију теорију и типологију темперамента дали су Хипократ и римски лекар Гален (2. в. н. е.). Према овој теорији, у зависности од тога који од четири телесна сока преовлађује у организму, испољиће се један од четири типа темперамента: флегматичан (миран), колеричан (необуздан), меланхоличан (слаб) или сангвиничан (живахан).

Неки истраживачи указују на повезаност темперамента са формалним динамичким карактеристикама понашања, као што су енергетски аспекти, пластичност, осетљивост на специфична појачања и емоционалност.[1] Особине темперамента (као што су неуротицизам, друштвеност, импулсивност, итд) су различити обрасци понашања током целог живота, али су најуочљивији и највише проучавани код деце. Бебе се обично описују темпераментом, али лонгитудинална истраживања 1920-их су почела да утврђују темперамент као нешто што је стабилно током животног века.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rusalov, VM; Trofimova, IN (2007). Structure of Temperament and Its Measurement. Toronto, Canada: Psychological Services Press. 
  2. ^ Friedman, Schustack, Howard S., Miriam W. (2016). Personality: Classic Theories and Modern Research. USA: Pearson Education. ISBN 9780133829808. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]