Veliki Kanto zemljotres
 | |
   Tokyo | |
| Datum | 1. mart 1923. |
|---|---|
| Trajanje | 48 s[1] 4 min[2] |
| Magnituda | 7.9[3] 8.0[4] 8.2[5] Mw |
| Dubina | 23 km |
| Epicentar | Japan |
| Pogođena područja |  Japan |
| Cunami | da, 12 metara |
| Žrtve | 105,385[6]–142,800[7] poginulih |
Veliki Kanto zemljotres (関東大地震 Kantō dai-jishin) je pogodio ravnicu Kanto na glavnom japanskom ostrvu Honšu u 11:58:44 JST (02:58:44 UTC) u subotu, 1. septembra 1923. godine. Raličiti izvori pokazuju da je trajanje zemljotresa bilo između četiri i deset minuta.[8]
Zemljotres[uredi | uredi izvor]
Ovaj zemljotres opustošio je Tokio, lučki grad Jokohamu i okolne prefekture Čiba, Kanagava i Šizuoka i prouzrokovao široku štetu širom regije Kanto. Snaga ovog zemljotresa bila je tako velika da je u gradu Kamakura, koji je udaljen preko 60 km od epicentra, pomerila statuu Velikog Bude, koja je teška oko 121 tonu, skoro 60 centimetara.
Šteta i gubici[uredi | uredi izvor]
Budući da je potres pogodio za vreme ručka, kada su mnogi ljudi kuvali jela preko vatre, mnogi su umrli kao posljedica velikih požara koji su izbili. Požari su počeli odmah nakon zemljotresa.[9] Najveći gubitak života prouzrokovao je vatreni tornado koji je zahvatio Rikugun Hondžo Hifukušo (ranije Vojno odevno skladište) u centru Tokija, gde je oko 38.000 ljudi izgorelo nakon sklanjanja tamo za vreme zemljotresa. Zemljotres je razbio vodovodne kanale po cijelom gradu, a gašenje požara je trajalo skoro dva puna dana do kasno ujutro 3. septembra.[10]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Nakon razaranja zemljotresa, u vladi razmatrali su mogućnost premeštanja glavnog grada na drugo mesto.[11]
Japanski komentatori tumačili su ovu katastrofu kao čin božanske kazne kako bi opomenuli japanski narod za njegov egocentrični, nemoralni i ekstravagantni način života. Dugoročno, odgovor na katastrofu bio je snažan osećaj da je Japanu data neusporediva prilika za obnovu grada i obnovu japanskih vrednosti. Rekonstruirajući grad, naciju i japanski narod, zemljotres je podstakao kulturu katastrofe i obnove koja je pojačala razgovore o moralnoj izrođenosti i nacionalnoj obnovi u međuratnom Japanu.
Nakon zemljotresa, Goto Šinpei je organizovao plan obnove Tokija sa modernim mrežama puteva, vozova i javnih službi. Parkovi su postavljeni u celom Tokiju kao utočišta, a javne zgrade su izgrađene po strožim standardima od privatnih zgrada za smeštaj izbeglica. Izbijanje Drugog svetskog rata i kasnije uništenje ozbiljno su ograničili resurse.
Pomoć Japanu je slana i iz Kraljevine SHS. Crveni krst je odmah poslao 5.000 švajcarskih franaka a zatim se obratio i narodu za sakupljanje priloga - 7. oktobar je određen za "japanski dan". Ovo se smatralo vraćanjem duga, jer je japanski Crveni krst izdašno pomagao Srbiji tokom prethodnog rata.[12] Odziv je bio slab.[13]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kobayashi, Reiji; Koketsu, Kazuki (2005). „Source process of the 1923 Kanto earthquake inferred from historical geodetic, teleseismic, and strong motion data”. Earth, Planets and Space. 57 (4): 261. Bibcode:2005EP&S...57..261K. doi:10.1186/BF03352562.
- ^ Panda, Rajaram. „Japan Coping with a National Calamity”. Delhi: Institute for Defence Studies and Analyses (IDSA). Pristupljeno 21. 12. 2011.
- ^ Kanamori, Hiroo (1977). „The energy release in great earthquakes” (PDF). J. Geophys. Res. 82 (20): 2981—2987. Bibcode:1977JGR....82.2981K. doi:10.1029/JB082i020p02981. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 08. 2017. g. Pristupljeno 17. 12. 2019.
- ^ Namegaya, Yuichi; Satake, Kenji; Shishikura, Masanobu (2011). „Fault models of the 1703 Genroku and 1923 Taisho Kanto earthquakes inferred from coastal movements in the southern Kanto erea” (PDF). Pristupljeno 27. 9. 2015.
- ^ „首都直下地震モデル検討会” (PDF). 首都直下のM7クラスの地震及び相模トラフ沿いのM8クラスの地震等の震源断層モデルと震度分布・津波高等に関する報告書
- ^ Takemura, Masayuki; Moroi, Takafumi (2004). „Mortality Estimation by Causes of Death Due to the 1923 Kanto Earthquake”. Journal of Jaee. 4 (4): 21—45. doi:10.5610/jaee.4.4_21.
- ^ „Today in Earthquake History”. Pristupljeno 15. 4. 2016.
- ^ James, Charles. „The 1923 Tokyo Earthquake and Fire” (PDF). Arhivirano iz originala 03. mar 2016. g. Pristupljeno 17. decembar 2019. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|archive-date=(pomoć) - ^ Gulick, Sidney Lewis (1923). The winning of the Far East a study of the Christian movement in China, Korea and Japan. New York: George H. Doran Co. str. 15. OCLC 614773794.
- ^ Scawthorn, Charles., Eidinger (2005). Fire following earthquake. Reston, Virginia: American Society of Civil Engineers. ISBN 978-0-7844-0739-4. OCLC 55044755.
- ^ Funabashi, Yoichi (4. 6. 2011). „Rebuilding Japan”. Time. Pristupljeno 17. 12. 2019.
- ^ "Politika", 26. sept. 1923, str. 5
- ^ "Politika", 11. okt. 1923, str. 5
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gulick, Sidney Lewis (1923). The winning of the Far East a study of the Christian movement in China, Korea and Japan. New York: George H. Doran Co. str. 15. OCLC 614773794.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Članak o Velikom Kanto zemljotresu (na jeziku: engleski)
- Tokio-Jokohama zemljotres - Enciklopedija Britanika (na jeziku: engelski)
- Zvanični sajt Velikog Kanto zemljotresa(na jeziku: engleski)
