Велики Канто земљотрес

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велики Канто земљотрес 1923.
Велики Канто земљотрес на мапи Јапана
Велики Канто земљотрес
Tokyo
Tokyo
Датум1. март 1923.
Трајање48 s[1] 4 min[2]
Магнитуда7.9[3] 8.0[4] 8.2[5] Mw
Дубина23 km
ЕпицентарЈапан
Погођена подручја Јапан
Цунамида, 12 метара
Жртве105,385[6]–142,800[7] погинулих

Велики Канто земљотрес (関東大地震 Kantō dai-jishin) је погодио равницу Канто на главном јапанском острву Хоншу у 11:58:44 JST (02:58:44 UTC) у суботу, 1. септембра 1923. године. Раличити извори показују да је трајање земљотреса било између четири и десет минута.[8]

Земљотрес[уреди]

Овај земљотрес опустошио је Токио, лучки град Јокохаму и околне префектуре Чиба, Канагава и Шизуока и проузроковао широку штету широм регије Канто. Снага овог земљотреса била је тако велика да је у граду Камакура, који је удаљен преко 60 км од епицентра, померила статуу Великог Буде, која је тешка око 121 тону, скоро 60 центиметара.

Штета и губици[уреди]

Рушевине око храма Сенсо-џи у Асакуси

Будући да је потрес погодио за време ручка, када су многи људи кували јела преко ватре, многи су умрли као посљедица великих пожара који су избили. Пожари су почели одмах након земљотреса.[9] Највећи губитак живота проузроковао је ватрени торнадо који је захватио Рикугун Хонџо Хифукушо (раније Војно одевно складиште) у центру Токија, где је око 38.000 људи изгорело након склањања тамо за време земљотреса. Земљотрес је разбио водоводне канале по цијелом граду, а гашење пожара је трајало скоро два пуна дана до касно ујутро 3. септембра.[10]

Последице[уреди]

Након разарања земљотреса, у влади разматрали су могућност премештања главног града на друго место.[11]

Поглед на рушевине у Јокохами

Јапански коментатори тумачили су ову катастрофу као чин божанске казне како би опоменули јапански народ за његов егоцентрични, неморални и екстравагантни начин живота. Дугорочно, одговор на катастрофу био је снажан осећај да је Јапану дата неуспоредива прилика за обнову града и обнову јапанских вредности. Реконструирајући град, нацију и јапански народ, земљотрес је подстакао културу катастрофе и обнове која је појачала разговоре о моралној изрођености и националној обнови у међуратном Јапану.

Након земљотреса, Гото Шинпеи је организовао план обнове Токија са модерним мрежама путева, возова и јавних служби. Паркови су постављени у целом Токију као уточишта, а јавне зграде су изграђене по строжим стандардима од приватних зграда за смештај избеглица. Избијање Другог светског рата и касније уништење озбиљно су ограничили ресурсе.

Референце[уреди]

  1. ^ Kobayashi, Reiji; Koketsu, Kazuki (2005). „Source process of the 1923 Kanto earthquake inferred from historical geodetic, teleseismic, and strong motion data”. Earth, Planets and Space. 57 (4): 261. Bibcode:2005EP&S...57..261K. doi:10.1186/BF03352562. 
  2. ^ Panda, Rajaram. „Japan Coping with a National Calamity”. Delhi: Institute for Defence Studies and Analyses (IDSA). Приступљено 21. 12. 2011. 
  3. ^ Kanamori, Hiroo (1977). „The energy release in great earthquakes” (PDF). J. Geophys. Res. 82 (20): 2981—2987. Bibcode:1977JGR....82.2981K. doi:10.1029/JB082i020p02981. 
  4. ^ Namegaya, Yuichi; Satake, Kenji; Shishikura, Masanobu (2011). „Fault models of the 1703 Genroku and 1923 Taisho Kanto earthquakes inferred from coastal movements in the southern Kanto erea” (PDF). Приступљено 27. 9. 2015. 
  5. ^ „首都直下地震モデル検討会” (PDF).  首都直下のM7クラスの地震及び相模トラフ沿いのM8クラスの地震等の震源断層モデルと震度分布・津波高等に関する報告書
  6. ^ Takemura, Masayuki; Moroi, Takafumi (2004). „Mortality Estimation by Causes of Death Due to the 1923 Kanto Earthquake”. Journal of Jaee. 4 (4): 21—45. doi:10.5610/jaee.4.4_21. 
  7. ^ „Today in Earthquake History”. Приступљено 15. 4. 2016. 
  8. ^ James, Charles. „The 1923 Tokyo Earthquake and Fire” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. март 2007. Приступљено 17. децембар 2019. 
  9. ^ Gulick, Sidney Lewis. The winning of the Far East a study of the Christian movement in China, Korea and Japan. New York: George H. Doran Co. стр. 15. OCLC 614773794. 
  10. ^ Scawthorn, Charles., Eidinger (2005). Fire following earthquake. Reston, Virginia: American Society of Civil Engineers. ISBN 978-0-7844-0739-4. OCLC 55044755. 
  11. ^ Funabashi, Yoichi (4. 6. 2011). „Rebuilding Japan”. Time. Приступљено 17. 12. 2019. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]