Veliki trg u Briselu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Veliki trg u Briselu
Grand-Place, Grote Markt
Svetska baština Uneska
Zvanično ime
  • La Grand-Place, Brussels Edit this on Wikidata
Mesto Belgija
Koordinate50° 50′ 48″ S; 4° 21′ 09″ I / 50.84670775° S; 4.35253815° I / 50.84670775; 4.35253815
Površina148, 2.093 ha (15.900.000, 225.300.000 sq ft)
KriterijumiKulturno dobro: ii, iv
Referenca857
Upis1998 (-1976. sednica)
Ugroženostne
Brisel na karti Belgije
Brisel
Brisel
Brisel na karti Belgije

Veliki trg u Briselu (hol. Grote Markt, franc. Grand-Place) glavni je trg u Briselu, glavnom gradu Belgije. Čine ga esnafske građevine koje ga okružuju od kojih su najpoznatije Kraljevska kuća (franc. Maison du Roi, hol. Broodhuis, u prevodu ”Pekarski dom“) i Gradsko veće u Briselu. Trg je najpoznatija turistička destinacija i najveća znamenitost u gradu, pored Atomijuma i fontane Maneken Pis. Proteže se na 68 x 110 metara (1.800 m²) i od 1998. godine je uvršten na UNESKO-v spisak Svetske baštine u Evropi[1] kao primer homogenog spoja javnih i privatnih građevina s kraja 17. veka koje pokazuju veliki stepen društvenog, političkog i kulturnog života ovog velikog trgovačkog središta.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Vojvoda donje Lotaringije Karlo je u 10. veku izgradio utvrđenje na rečnom ostrvu Sent Geri, strateškom položaju odakle se mogla kontrolisati reka Sena od mesta gde postaje plovna. Do kraja 11. veka oko utvrđenja je iznikao grad Brisel, a na močvarnom sedištu pored utvrđenja nastala je otvorena pijaca ”Nedermerckt“, ili ”Donja pijaca“.[3] Pijaca se nalazila na obali Sene na važnom trgovačkom putu ”Steenweg“ (u prevodu prolaz) koji je povezivao Rajnsku oblast sa Flandrijskim vojvodstvom.

Esnafske kuće na trgu

Početkom 13. veka, oko Velikog trga su izgrađene zatvorene pijace mesarskog, pekarskog esnafa i esnafa trgovaca tkaninama. Građevine su pripadale vojvodi od Brabanta koji je na ovaj način omogućio trgovinu i po lošem vremenu, u cilju prikupljanja većeg poreza od trgovaca. Sve zgrade su, zajedno s drugim od drveta i kamena, zatvorile Veliki trg.

Razvojem trgovine, u 14. veku, trgovci koji su upravljali gradom, su uzdignuti na nivo plemstva, a vojvoda je u nedostatku novca morao da im preda i kontrolu nad mlinovima i sveukupnom trgovinom. Usledilo je uređivanje trga s velikom trgovinom tkaninama na južnoj strani, poput onih u Mehelenu i Levenu, pri čemu su gradski oci izuzeli (konfiskovali) mnoge privatne zgrade kako bi trg dobio pravilan oblik. Gradska palata u Briselu, sedište svetovne vlasti grada, je izgrađena na južnoj strani trga od 1401—1455. godine. Njeni tornjevi su visoki 96 metara sa 3 metra visokom antenom sa skulpturom Svetog Mihaela koji ubija demona. Kako bi uravnotežio ovaj simbol svetovne moći, vojvoda Brabant je nasuprot nje, dao dozvolu za izgradnju tzv. ”Kraljevsku kuću“ (hol. Conincxhuys, franc. Maison du roi), iako kralj nikada nije boravio u njoj, pa su je Holanđani prozvali ”Pekarski dom“ (Broodhuis) jer je bila izgrađena na mestu bivše pekarske pijace. Ostatak ivice Velikog trga zatvorile su kuću bogatih trgovaca i esnafa Brisela.[4]

Sve građevine na trgu su strašno stradale u francuskom bombardovanju 1695. godine. Nakon požara, samo su kamena fasada gradskog veća i nekoliko kuća na trgu preživele. Sledećih godina gradski esnafi su obnovili trg pod upravom guvernera Brisela koji je insistirao na skladnom i pravilnom planu, uprkos različitih stilova građevina: gotika, barok i francuski stil Luja XIV.

Krajem 18. veka, revolucionari su opustošili Veliki trg, pri čemu su uništili kipove plemića i hrišćanske simbole. Esnafsku imovinu je država konfiskovala i prodala, a zgrade su zanemarene i zapuštene, pa su im fasade na kraju prefarbane i prekrivene neukusnim štuko ukrasima koje je oštetila zagađenost vazduha. Krajem 19. veka gradonačelnik Čarls Buls je trgu povratio nekadašnji sjaj obnovivši njene znamenite zgrade.

Trg je bio gradska pijaca sve do 19. novembra 1959. godine, ali čak i susedne ulice su održale stare nazive prema određenim delatnostima koje su tu obavljale, poput Ulice trgovaca puterom, sirevima, haringama, ugljom itd. Kuća pivarskog esnafa je danas Muzej piva. Svake dve godine, od 1971. godine, u avgustu trg biva prekriven tepihom od cveća koji tu ostaje nekoliko dana.[5][6][7] Cvetni tepih od cveća je postao velika turistička atrakcija.[8]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Veliki trg u Briselu na zvaničnoj stranici UNESKO-a
  2. ^ „La Grande-Place de Bruxelles” (na jeziku: francuskom). bruNET. 17. 5. 2007. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 9. 10. 2009. 
  3. ^ Istorija Brisela - Commune Libre de l'Îlot Sacré, posećeno 25. avgusta 2009.
  4. ^ „History of the Grand Place of Brussels”. Commune Libre de l'Îlot Sacré. Pristupljeno 25. 8. 2009. 
  5. ^ Veliki trg u Briselu ukrašen sa 600.000 begonija novosti.rs
  6. ^ Cvetni tepih prekrio Veliki trg u Briselu gradnja.rs
  7. ^ „Giant Flower Carpet on the Grand Place in Brussels Pays Tribute to Turkish Immigrants”. International Business Times UK. Pristupljeno 2016-02-06. 
  8. ^ Turističke atrakcije Brisela (posećeno 6. aprila 2008)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Veliki trg u Briselu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_трг_у_Бриселу&oldid=27404649”