Viki

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Viki je vrsta veb sajta (ili kolekcija veb stranica), dizajnirana tako da omogući bilo kome ko joj pristupi da doprinese i uređuje sadržaj koji se u njoj nalazi. Koristeći čitač veba i pojednostavljenu sintaksu, tzv. viki sintaksu, korisnici vikija mogu da dodaju, menjaju i unapređuju sadržaj bez većih tehničkih znanja.[1] Vikiji se koriste za kreiranje sajtova u kojima će doprinositi veći broj ljudi, odnosno čiji je cilj stvaranje onlajn zajednice saradnika koji imaju određeni zajednički cilj. Istaknut primer i jedan od najpoznatijih vikija je slobodna enciklopedija Vikipedija. Vikiji se takođe koriste u poslovnim organizacijama kao sistemi za upravljanjem znanjem i informacijama koje te organizacije poseduju. Vard Kaningam, razvijač prvog viki softvera WikiWikiWeb, opisao je viki kao „najjednostavniji vid onlajn baze podataka koja bi mogla efikasno da funkcioniše“[2]

WikiWikiWeb serverska tehnologija, omogućava kreiranje asocijativnih hipertekstova sa nelinearnom strukturom navigacije. Tipično, svaka stranica sadrži seriju unakrsnih poveznica na druge stranice. Čitalac odlučuje koju sledeću stranicu želi da vidi. U slučajevima gde vikiji sa većom količinom sadržaja koriste hijerarhijske strukture za navigaciju, te strukture opet igraju sekundarnu ulogu.

Koristeći vikije, tehničke poteškoće i tehničko znanje neophodno za komunikaciju u WWW-u (na vebu) su svedeni na minimum. Osnovna karakteristika viki tehnologije je da omogući brzo i lako uređivanje tekstova, praktično u realnom vremenu. Unošenje i formatiranje teksta se obično izvodi preko nekoliko jednostavnih pravila.

Korisnici vikija nemaju potrebu za dodatnim softverom, pošto mogu da pregledaju, čitaju, ili uređuju sadržaj direktno preko svog veb čitača. Ne postoji potreba za napornim vežbanjem i učenjem komplikovane sintakse, kako bi se učestvovalo u radu na vikiju.

Jednostavnost softvera je uslov koji je mnogim zajednicama omogućio brz razvoj različitih projekata. Osim činjenice da je viki tehnologija sama po sebi zanimljiva, takođe je zanimljiva „viki filozofija” i diskusije koje su nastale kao posledica upotrebe vikija za različite projekte.

Tehnologija vikija[uredi]

Viki softver se instalira kao skripta na serveru. Server konstruiše male dokumente, tzv. viki stranice ili članke, kojima se pristupa preko veb čitača. Sam sadržaj viki stranice je upisan kao sirov tekst bez formata i snimljen u datoteku ili bazu podataka. Kada se pristupi jednoj viki stranici na Internetu, čitač veba šalje upit serveru koji administrira skupove podataka koji sadrže viki softver. Ti podaci, koji su u obliku običnog teksta bez formata, treba da budu formatirani (oblikovani) za prikaz u veb čitaču.

Kako bi se to izvelo, viki skripta prevodi tekstualnu datoteku (viki kôd) ili podatke u HTML i usađuje ga u veb stranicu (šablon), koja se šalje nazad veb čitaču. Na primer, viki skripta može biti u jeziku PHP koji čita sirove podatke iz baze podataka MySQL. Svaka linija tih sirovih podataka se proverava i specifične komande koje linije sadrže, zamenjuju se odgovarajućim HTML kodom. Tako kreirana stranica se integriše u šablon koji definiše konačni izgled stranice. Svaka viki stranica ima svoje, posebno ime, kojim se sugeriše tema koja se u njoj obrađuje. Osim toga, tu je obično i meni za navigaciju, kao i specifične poveznice od kojih ih je najbitnija »uredi«.

Kliktanjem na „uredi” šalje se upit u server. Ista stranica kao i u prethodnom primeru se učitava, samo ovog puta sadržaj se ne pretvara u format HTML-a, nego se prikazuje u sirovom obliku u HTML formularu ili u polju za uređivanje. Korisnik tada može uređivati i menjati sadržaj stranice ili članka i poslati novu verziju koja istog trenutka posle snimanja, zamenjuje staru u bazi podataka.

Ime i koncept vikija[uredi]

Viki (od havajskog „viki viki” što znači „brzo”) je vrsta veb sajta koji se menja na drastično različit način od uobičajenog. Naime, informacije koje se nalaze na viki sajtovima može da menja svaki posetilac. Postoje vikiji na kojima je neophodno za to biti registrovan, ali na nekima ni to nije potrebno. Integritet informacije čuva se time što svaka stranica čuva istoriju promena tako da je vrlo lako vratiti staru verziju stranice ako se na njoj desi neka nepoželjna promena, kao i mogućnošću potpunog i preciznog nadgledanja svih promena na vikiju (ili samo na određenim stranicama). Mada na prvi pogled izgleda da ovaj koncept ima dosta mana, osmogodišnje bitisanje prvog vikija pokazalo je da je on uspešan. On omogućava veoma brz rast informacija i do sada nepostojeće mogućnosti za saradnički rad. Uz nešto manju sigurnost informacija, dolaze veća neutralnost, korisnost i kvalitet.[3]

Primeri vikija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „wiki”, Encyclopædia Britannica, 1, London: Encyclopædia Britannica, Inc., 2007, Arhivirano iz originala na datum 24. 4. 2008, Pristupljeno 10. 4. 2008 
  2. ^ Ward, Cunningham (27. 6. 2002). „What is a Wiki”. WikiWikiWeb. Pristupljeno 18. 2. 2009. 
  3. ^ Nikola Smolenski: Srpska Vikipedija, Saopštenje pročitano na stručnonaučnom skupu „Savremene informacione tehnologije - Internet i ćirilica (Srpski jezik, pismo i kultura u savremenim informacionim tehnologijama)", Bijeljina, RS/BiH, 25. novembra 2003. godine

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]