Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/12

Ova stranica je arhiva starijih razgovora. Nemojte da menjajte sadržaj ili dodajete novi. Ako želite da pokrenete novu raspravu, uradite to na trenutnoj stranici.

« Arhive 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22

Pismo lingvistima[uredi | uredi izvor]

Evo pisma koje sam sastavio za naše lingviste i koje nameravam da im pošaljem/o:

Vikipedija je enciklopedija slobodnog sadržaja na Internetu koju razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa pristupom Internetu. Kada se govori o višejezičkim Vikipedijama, važno je napomenuti da ne postoje nacionalne Vikipedije. Iz tog razloga ne postoji ni austrijska ni australijska ni britanska Vikipedija, nego Vikipedije na nemačkom i engleskom jeziku. Vikipedija na srpskom jeziku koristi oba pisma – ćirilicu i latinicu. Na korisniku je da odluči kojim pismom će pisati, a sve se može čitati jednim ili drugim pismom, po čemu je Vikipedija na srpskom jeziku osobena. Prost klik na jezičak u gornjem desnom uglu konvertuje prikaz teksta iz jednog pisma u drugo. Da se ne bi dešavalo da se pojedine reči, izrazi, mere i naučne formule koje se pišu samo latinicom pojavljuju u iskrivljenom ćiriličnom obliku, one se pri kodnom upisivanju stavljaju u za to određene tagove čime pri konverziji ostaju nepromenjene. Ostaju, međutim, problemi koji nisu tehničke prirode, već se svode na različita mišljenja o tome kako nešto treba pisati. Nedavno je na Trgu (stranici za razgovor o Vikipediji) vođena rasprava o načinu pisanja stranih imena. Debata se većim delom svodila na to šta, kako i zbog čega nešto treba transkribovati odnosno ostaviti u izvornom obliku. Kao na autoritet po tom pitanju učesnici su se najpre pozvali na „Pravopis srpskoga jezika“. Ipak, niko od učesnika nije ekspert za tu oblast tako da su pojedini delovi tumačeni po sopstvenom mišljenju, jer pravopis na ovaj ili onaj način dopušta i jedno i drugo.
S razvojem digitalne tehnologije i prelaskom sa olovke na slova tastature, pojavom Interneta, mobilnih telefona i sl. javile su se i nove tendencije u načinu pisanja i govornog opštenja o kojima pavopis ništa ne kaže. Poseban problem je u tome što su ta sredstva uglavnom prilagođena latiničnom pisanju, tako da nije problem da li će neko u latiničnom tekstu reč za koju ne zna kako se čita ostaviti u izvornom obliku. Međutim, javlja se problem kada se ta ista reč treba napisati ćirilicom. Jedni zagovaraju da se sva imena moraju transkribovati i da po tom pitanju nema izuzetaka. Drugi se pozivaju na to da to nije baš tako jednostavno jer ljudi to u praksi tako ne čine – bilo zbog toga što ne znaju kako se nešto piše, bilo da ne žele da tako pišu jer im se takvo pisanje ne sviđa ili su jednostavno navikli da pojedine reči pišu i čitaju u izvornom obliku. Naročito se javlja problem sa imenima muzičkih grupa i video igara, koje uglavnom dolaze iz zapadnih zemalja. Za gotovo nijednu video igru u Srbiji ne postoji zvanični prevod, pa ostaje samo da se ime igre transkribuje ili ostavi u izvornom obliku. Slično je i sa muzičkim grupama. Da li ukoliko grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“ znači da „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“. Ili „B 52’s“ – da li je to „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Da li je onda „U2“ možda „Ju 2“? Ukoliko se odlučimo da sve treba transkribovati da li bi onda isključivo trebalo da pišemo Em-Ti-Vi umesto MTV, ce-de i de-ve-de umesto CD i DVD. Da li članak o svetskoj mreži treba da se zove „www“, „ve-ve-ve“ ili „dabliju-dabliju-dabliju“? Kako god da se neki pojam ukuca može se naći željeni pojam jer postoje stranice preusmeravanja. Recimo ukoliko neko ukuca „Viljem Šekspir“ stranica se preusmerava na „Vilijam Šekspir“. Međutim, postavlja se logično pitanje koliko je nešto suvislo prevoditi? Ljudi su ponekad pri svojim stavovima nepopustljivi, ali možda Pravopis pod nekim uslovima dopušta izuzetke, a mi to ne znamo da tumačimo na pravi način. Da li je pisanje Pravopisa uslovljeno razvojem tehnologije, društva i razvoja jezika? Moramo uzeti u obzir da je poslednji relevantni pravopis kod nas izašao 2000. godine, ali bez prepravki u odnosu na prethodno izdanje iz sredine devedesetih (Pešikan – Jerković – Pižurica). Telo za normativizaciju srpskog jezika je osnovano 2004. godine, ali zapravo još uvek nije počelo s radom. Budući da svi jezički priručnici nalažu vrlo fleksibilna pravila oko upotrebe netranskribovasnog i transkribovanog teksta, moramo postaviti vrlo konkretno pitanje: Da li je u srpskom jeziku ispravno pisati netranskirbovane oblike ili ne?

Neko je spomenuo da se pisalo Klajnu i da je on odgovorio. Kakav je bio proces tog slanja? Pozdrav! loshmi 23:41, 7. mart 2007. (CET)[odgovori]

Možda bi trebalo pre slanja pisma ispraviti neke sitne greščice u tekstu pisma koje su se lošmiju slučajno potkrale (nadam se da mi ne zamera što transkribujem njegov potpis :)). I još nešto, Odbor za standardizaciju srpskog jezika osnovan je 1997. godine, ako si na njega mislio, i rekao bih da manje-više radi kako bi trebalo. Možda bismo i njima mogli poslati to pismo umesto lično Klajnu (a i on je ionako predsednik Odbora). --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:52, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

Pismo je pristrasno, neobjektivno i sugestibilno. U njemu se nepotrebnim uvodom i veštim odabirom primera lingvistima SUGERIŠE da bi se neka lična imena trebala pisati neprilagođeno (u izvorom obliku) i da srpski lingvisti, zapravo, ne prate razvoj tehnologije i, takođe, razvoj srpskog jezika! A završno pitanje nije odraz suštine vođene diskusije. Suština diskusije je bila: Da li se nazivi pop grupa moraju pisati u prilagođenom obliku i u ćirilici i u latinici? I još, kako pisati nazive video-igara? I opet se u pismu mešaju pojmovi transkribovanja i prevođenja kao što su, uostalom, to konstantno radili neki učesnici u diskusiji. A za Miloša jedan mali savet: Nemoj se blamirati i slati ovo pismo, barem ne ovako koncipirano i sa ovolikim brojem kardinalnih grešaka i pravopisnih besmislica. A ako ga budeš slao u ovom obliku, fino se potpiši punim imenom i prezimenom i navedi da si ti samo jedan saradnik na srpskoj Vikipediji, i da ovaj mejl nije odraz stavova svih njenih saradnika (većine ili manjine, pitanje je sad).

Da zaključim, tek kada se sroči objektivno i "pismeno" pismo sa pitanjima (ili pitanjem) formulisanim u obliku nekakve nul-hipoteze (tipa: molimo vas da nam izneseta vaš nedvosmisleni stav po pitanju prilagođenog i izvornog pisanja naziva stranih muzičkih sastava u srpskoj ćirilici i latinici u enciklopedijskim člancima) onda ću drage volje prihvatiti svaku odluku (sugestiju, propis) lingvista kojima je pitanje upućeno. A ovaj pokušaj gore je, blago rečeno, smešan.

--delija 01:21, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

Mene ovo podseća na pismo Cepteru: da li je istina da imate 9 milijardi dolara? O tome su neki najozbiljnije raspravljali na trgu umesto da smo imbecila odmah banovali i vratili sve izmene. Dobro, ovo pismo ne bi uvredilo primaoca i nije strašno ako se pošalje, ali je totalno nepotrebno, pa postoji pravopis majku mu. Osim toga nisam siguran da pravopišdžije razumeju tehničke probleme na Vikipediji niti da žele o njima da čitaju... --Dzordzm 01:25, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ma džabe je stručnjacima sugerisati, navikli su oni na to kao što sam ja navikao u mojoj profesiji... :) Mislim u članku časopisa Jezik danas je jasno iznesen stav stručnjaka Prićića, koji je jedan od autora jezičkih nedoumica... Tako da ja se ne bih brinuo za stručnjake, a Lošmi očigledno nije pročitao do kraja taj članak. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:26, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

Nije Prićić nego Prćić, ali pretpostavljam da je slovna greška. On se u tom tekstu bavio ispravnom transkripcijom, ali nije sporio mogućnost pisanja u originalu.

Upravo pišem tekst za "Jezik danas" o transkribovanju novih reči i pojava vezanih za nove komunikacione sisteme. To je i inače tema kojom se mnogi filolozi trenutno bave i svakako bi mnoge od njih zanimalo da vide ovu raspravu. Moguće je da je gornje pismo sugestibilno, ali je istina da naša lingvistika ne prati u dovoljnoj meri tehnologiju, ali za to su najmanje krivi sami lingvisti. Krivica uglavnom leži u dezorganizaciji ustanova kao što su Akademija nauka i razni instituti za jezik jer i tamo, kao i u svim sektorima našeg društva, postoje korupcija i sitni politički interesi. Primera radi, Milorad Simić i saradnici sa Instituta za srpski jezik napravili su vrlo dobru digitalnu bazu zasnovanu na rečnicima Matice srpske i Matice hrvatske, dopunjenu sa 15 tomova Akademijinog rečnika (dokle su stigli, negde kod slova M), ali Akademija nauka nije dala zeleno svetlo za distribuciju ovog dragocenog materijala koji bi svako od nas trebalo da ima u svom računaru. Već godinama među lingvistima postoji inicijativa za izdavanjem novog i modernijeg pravopisa. Ovaj važeći je pojelo vreme i oko toga se praktično svi slažu, pa i najkonzervativniji među nelingvistima koji se usputuno bave srpskim jezikom. U tom smislu je gornje pismo vrlo konstruktivno i ja ću ga, uz vašu dozvolu, odnosno dozvolu autora, rado proslediti profesorima Ivanu Klajnu (koji je ujedno i glavni urednik "Jezika danas"), profesoru Milanu Šipki, njegovom sinu profesoru Danku Šipki i nizu normativista koji se ujedno bave i komunikacijama, kompjuterskom lingvistikom i strukturalizmom, ali i lingvistima mlađe generacije kojima su bliži problemi za transkripciju imena stranih bendova i kompjuterskih igrica. Iskoristiću priliku da vam dam svoje stručno mišljenje o tome. Nijedan pravopis ne zabranjuje pisanje stranih naziva u originalu. Za razliku od ostalih jezika, kod nas jedino nije praksa u originalu pisati toponime, dok je svakom ostavljena sloboda da piše lična imena u izvornom obliku. Po tom pitanju se u pravopisu i važećem, a tako će svakako biti i u nekom budućem, sve svodi na preporuke. Preporuka je da se izvorni oblik stavi u originalu u zagradu ako je tekst ćiriličan, a ako je latiničan važno je samo da se dosledno u istom tekstu držimo za koju smo se varijantu odlučili, da li za transkripciju ili za original. U tom smislu bi i ovde važila ista preporuka - morate se odlučiti šta ćete koristiti, ali to morate koristiti dosledno (do mere koliko je to moguće, jer doslednost nije uvek moguća). Međutim, prednost ovog medija je u tome što se pretragom može naći željeni oblik bilo da ga upisujemo u originalu ili transkribovan, tako da u suštini ovo pitanje nije mnogo bitno. Meni lično bi bilo i nezgrapno i smešno da vidim napisano u odrednici Bi Fiftituz i nisam siguran da bih uopšte shvatio o kom se bendu radi. To je ekstreman primer, ali i Bitls, Roling Stouns (a mnogi pišu i Rolingstonsi, što je na ivici zdravog razuma jer imamo udvojenu englesku i srpsku množinu), Hu, ili Devils Mej Kraj (što je igrica koju igra moj nećak), bili bi više predmet sprdnje nego ozbiljnog enciklopedijskog štiva. Obaška što se ovde javlja dodatni problem jer se postavlja pitanje da li treba reči pisati velikim slovom, ili samo početnu (Pravopis navodi samo pravilo za nazive na srpskom, ali ne i za transkribovane sa engleskog u kojem važi pravilo da se sve reči pišu velikim početnim slovom). Predložio bih autoru da još malo sredi pismo. Na primer, pitanje na kraju nije sporno. Pisanje naziva u izvornom obliku je sasvim legitimna stvar i to će vam reći svaki školovani filolog. Trebalo bi zapravo raspraviti da li se za neke stvari kao što su bendovi i igrice preporučuje jedan ili drugi oblik.

Pavle Ćosić--Pavlec 12:27, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

Prosto neverovatno! Posle toliko vremena je učinjen pokušaj za kontaktiranje nekih uticajnih institucija i već imamo prve reakcije. Jedva čekam neke konkretne preporuke, makar one bile i nezvanične i neusaglašene (uvek će biti "onih drugih") pa da nastavimo da pišemo. -- JustUser JustTalk 13:51, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

Jeste radi si o slovnoj greški... Dva puta sam već „prekrstio“ čovjeka... :) E, sad. Imam par komentara na cijelu priču. Prvi se odnosi na preporuke oko prilagođavanja ličnih imena. Prćić u svom članku u časopisu „Jezik danas“, spominje imena muzičkih sastava, u kontekstu ličnih imena, ali istina ne govori ništa o naslovima video igara, albuma, jer smatra da se tu ne radi o ličnim imenima (ovo pretpostavljam na osnovu moje logike, a i Prćić ih ne spominje u uvodu kada opisuje „šta se podrazumjeva pod ličnim imenima“), tako da bi se tu radilo o prevođenju i ne o prilagođavanju ili transkripciji. Problematično je prevoditi i jedno i drugo (i naslove igara i naslove albuma), tačnije problematično je da mi to ovdje radimo, a da ne postoji zvaničan prevod na srpski jezik, jer bi se tu radilo o našem prevodu, koji ne mora niko da prepozna kao takav. Ali takođe ostaje problematično da ostaju u izvornom obliku, odnosno ne prevoditi ih, jer se radi o enciklopedijskim odrednicima. Pitanje koje se postavlja je, da li u našoj enciklopedistici postoji presedan slične prirode, tj., da se odrednice ostavljaju u izvornom obliku? ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:35, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

U vezi transkripcija ličnih imena, a tu bi spadala imena muzičkih sastava i članova bendova, Prćić preporučuje da se ona transkribuju na srpski jezik u skladu sa pravilima transkripcije i da za razliku od stranih opštih naziva, izraza, pridjeva, itd., koji se usvajaju u jezik primaoc (čitaj, srpski), lična imena treba da zadrže svoje strano porijeklo, tačnije da ostane moguće utrditi da je riječ o stranom imenu, ali opet vodeći računa o pravilima prilagođavanja u ovom slučaju iz engleskog jezika. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:35, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

Na kraju. Sama naša encikloepdija, Vikipedija, u kojoj smo omogućili pisanje enciklopedijskih odrednica i članaka i ćirilicom i latinicom, predstavlja presedan u našoj enciklopedistici, jer barem ja ne znam za neku našu encilopediju gdje je to slučaj. Istina radi se o novim tehnologijama, novom izazovu na koji nema odgovora u našoj stručnoj literaturi, ili barem ja nisam naišao na neke preporuke koje bi mogle u potpunosti da riješe našu problematiku... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:35, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

P.S. Jedan detalj koji mi je izmakao. Iako se imena muzičkih sastava smatraju (jesu lična imena) ličnim imenima, nekada ih čini neka duža fraza, tako da npr. My Chemical Romance, prilagođavati i transkribovati izgleda pomalo nakaradno (Maj Kemikal Romans, možda samo Kemikal Romans, što ne odgovara u potpunosti izvornom imenu). Ima tu još dosta primjera, pa čak i onaj kojim se pokrenula cijela ova debata, dakle Grin dej, ili „Zeleni dan“... :) Na ruskoj Vikipediji su ostavili izvorni oblik kao odrednicu, ali su u zagradi, na početku članka preveli (ru:Green Day (Zelёnый Denь))... :) Dakle i Rusi koji takođe sve transkribuju/prilagođavaju imaju problem ovdje u slučaju imena muzičkih sastava... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:52, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

Pažljivo sam pročitao mišljenje g-dina Ćosića i evo mog mišljenja:

- činjenica je da Pravopis NE ZABRANjUJE pisanje stranih ličnih imena u originalu. Ali je isto tako činjenica da Pravopis ništa NE MOŽE ZABRANITI. Pravopis je zbirka pravila, odredbi, saveta, propisa, mišljenja i sugestija, a ne spisak kazni za one koji se ogluše o njegove odredbe. Pretpostavimo da smo se mi na srpskoj Vikipediji dogovorili da sve članke pišemo latinicom, a sva lična imena neprilagođeno, odnosno etimološki. Šta bi nam, u tom slučaju, lingvisti i pravopisci mogli promeniti? NIŠTA. G-din Klajn ili g- din Šipka bi nam možda mogli poslati oštro pismo u kojem bi naveli da to što mi radimo nema veze s mozgom ni s Pravopisom, da smo mi gomila šarlatana koja ruži srpski jezik . . . a mi bismo hladno mogli nastaviti sa svojom rabotom ignorišući njihov pravedan bes. Ovim hoću reći da je Pravopis zapravo preporuka a na svim govornicima srpskog jezika je da sami odluče u kojoj meri će se pridržavati tih odredbi i, na kraju krajeva, da li će ih se uopšte pridržavati.

Sledeće, činjenica je da su imena stranih muzičkih sastava LIČNA IMENA i da Pravopis propisuje da bi se lična imena trebala transkribovati, odnosno pisati prilagođeno u srpskoj ćirilici i latinici. Odnosno, ovaj "prevaziđeni" Pravopis kaže: "U našoj pak dvoazbučnoj praksi prilagođeno pisanje široko se primenjuje i u latinici". I sad, ako se prilagođeno pisanje primenjuje u pisanju imena i prezimena, toponima (odnosno, geografskih pojmova) zašto se prilagođeno pisanje ne bi primenjivalo i u slučaju naziva (imena) stranih muzičkih sastava? Jedini argumenat protiv prilagođenog pisanja je "da to niko tako ne radi" (misli se valjda na muzičke časopise, internet) i da je to "glupo i besmisleno". Slične argumente koristi i gospodin Ćosić (kada pominje da bi transkribovana imena nekih grupa "bila predmet sprdnje"). Ja u takvim izrazima ne vidim "stručno mišljenje" (kako je najavljeno na početku pisma) već "lično mišljenje" nekoga ko ima lingvističko obrazovanje, ali u nedostatku prave argumentacije poseže za izrazima tipa "to je sprdnja" i "meni lično to ne odgovara". I, da, kao krunski argumenat navode se nazivi nekih grupa koji spadaju u kategoriju "ekstremnih slučajeva", ali, koji bi, da je malo dobre volje i međusobnog razumevanja, mogli da se podvedu pod "IZUZECI OD PRAVILA" i da se tako tretiraju, a ne da ti izuzeci od pravila određuju kako će glasiti pravopisne odredbe o prilagođenom pisanju, odnosno, zbog par izuzetaka od pravila može se desiti da se u potpunosti napusti prilagođeno pisanje u srpskom jeziku (u latinici, pa čak i u ćirilici).

- Što se tiče Bitlsa i Rolingstonsa, gospodin Ćosić previđa jednu bitnu stvar: prilagođeno pisanje uključuje i transkripciju, ali i prilagođavanje stranog ličnog imena duhu srpskog jezika. Može li neko navesti kada je poslednji put (i da li je ikad) od nekog govornika srpskog jezika čuo da je kazao: "Znaš, sinoć sam na TV gledao grupu "Bitls" ili "letos sam bio na koncertu grupe Roling Stouns" ili "juče sam slušao ce-de grupe Dors"? Ne, siguran sam da je čuo samo fraze "gledao sam Bitlse", ili "bio sam na koncertu Rolingstonsa" ili "na "TV sad nastupaju Bitlsi". Istina je da u ovim varijantama postoje dve množine: engleska (označena slovom "s") i srpska (predstavljena slovom "i"), ali je isto tako činjenica da se doslovno transkribovani nazivi tih grupa (Bitls i Roling Stouns) ni kod jednog govornika srpskog jezika NE OSEĆAJU KAO MNOŽINE. Ukoliko se tome doda i problem sa menjanjem tih imena po padežima te nemogućnost određivanja gramatičkog roda (kojeg roda je reč Bitls? da li je ova Bitls, ili ovaj Bitls ili ovo Bitls) onda ne čudi PRIRODNA težnja da se na osnovu (ako se tako može reći) Bitls doda množinsko "i" pa tako dobijamo i smisaonu (radi se o muzičkoj grupi) i gramatičku množinu koja nam omogućava određivanje gramatičkog roda (dakle, muškog roda), odnosno, lako menjanje po padežima: Bitlsi, Bitlsa, Bitlsima . . .

U slučaju Rolingstonsa došlo je do malo obimnije adaptacije: prvo je na "osnovu" Roling Stouns (kako glasi pravilna transkripcija tog imena) dodat množinski nastavak "i" (što je objašnjeno u prethodnom delu teksta), a onda je došlo da sažimanja naziva u Rolingstonsi radi lakšeg, komotnijeg i tečnijeg izgovora. Tako se taj naziv sasvim fino uklopio u "tkivo" srpskog jezika i dobio atribute koji omogućavaju tečan izgovor i komotno menjanje po padežima. Stoga se nikako ne mogu složiti sa konstatacijom gospodina Ćosića da je ovakvo pisanje imena ovih dveju grupa "na ivici zdravog razuma", već, naprotiv, smatram da je ovakvo prilagođeno pisanje školski primer pravilnog procesa transkripcije i adaptacije stranih ličnih imena u srpskom jeziku.

- Sledeće, ne mogu se složiti sa konstatacijom "Međutim, prednost ovog medija je u tome što se pretragom može naći željeni oblik bilo da ga upisujemo u originalu ili transkribovan, tako da u suštini ovo pitanje nije mnogo bitno" jednostavno zato što svaka enciklopedija, pa samim tim i Vikipedija, mora potencijalnom čitaocu ponuditi što više informacija, a jedna od takvih informacija je i kako se izgovara i približno piše naziv neke grupe. Budući da se radi o ličnom imenu, a ne o apelativu, sasvim je legitimno i umesno čitaocu ponuditi i tu informaciju.

- Zatim, mi smo na Vikipediji imali pojavu da je jedan korisnik prešao sa ćirilice na latinicu kod pisanja članaka misleći da će tako sebe poštedeti muka oko transkribovanja imena stranih "bendova". Međutim, taj isti korisnik je zaboravio da i u članku pisanom latinicom mora obaviti taj "zahtevan" posao jednostavno radi toga što još nije izumljen softverski program koji bi efikasno transkribovao netranskribovani naziv sa latinice na ćirilicu, a osim toga, prisustvo latinice u ćiriličkom tekstu je u direktnoj suprotnosti sa preporukom iz "prevaziđenog Pravopisa: "Izuzetno se i u ćiriličkom tekstu poneko ime može navesti i u izvornoj latinici. To je, ipak, samo izuzetan postupak . . .". Dakle, takav naziv se i u latinici mora transkribovati, zatim staviti u "tagove", a potom svako može, pritiskanjem dugmeta "ćirilica" dobiti istovetni ćirilički članak sa stranim imenima pravilno transkribovanim i napisanim ĆIRILICOM.

- I na kraju, molim sve učesnike u diskusiji da prelistaju Malu Prosvetinu enciklopediju da bi se uverili kako izgleda jedna uzorna i pravopisno i gramatički skoro besprekorno napisana enciklopedija na srpskom jeziku. U kojoj su, usput, sva strana lična imena transkribovana, a u odrednicama je uz ćirilički, transkribovani tekst u zagradama dodat i izvorni, latinični oblik. Zar se taj princip ne bi mogao primeniti i u srpskoj Vikipediji?

--delija 22:50, 8. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ja se slažem da treba prilagođavati strana imena u srpski jezik iz svih mogućih razloga navedenih u Pravopisu. Ali kada je riječ o prostim rečenicma koje se koriste za imena grupa, ili čega god, onda se tu javlja problem, pošto se tu radi o srblišu i ne prilagođavanju. Izuzimaš iz vida jednu bitnu činjenicu koju navodi Prćić u svom članku. Strana lična imena treba da ostanu prepoznatljiva kao strana i, ona se „ne usvajaju“ u srpski jezik. Dakle, u tom slučaju jezik primaoc (srpski) ne usvaja ta imena iz jezika davaoca (engleskog). Naravno da je potrebno ponekad fonološko usklađivanje sa srpskim fonološkim sistemom, ali tu treba biti pažljiv i ne može se to raditi po mom, tvom, ili bilo čijem mišljenju, nego treba potražiti neki stručni primarni, ili sekundarni izvor. O „kreativnom prilagođavanju“ u naša fonološki sistem, Prćić u tom svom članku takođe govori kao o negativnoj pojavi u našem jeziku. Dakle, ili poštujemo autoritete, pa makar se i ne slagali, ili ne. Ne možemo ih poštovati selektivno i kada nam odgovara. Činjenica je da je naša Vikipedija presedan, pošto nema enciklopedije na srpskom jeziku, koja se piše i ćirilicom i latinicom, takođe je činjenica da mi ponekad ne znamo da prilagodimo neka imena i da imamo nakaradnih prilagođavanja. Primjer većina francuskih sela sa ”d” ”l”, itd... Ako ne znamo tačno kako nešto treba da prilagodimo onda je bolje ne dirati ništa, veća je zamjerka ako se nešto ne uradi kako valja, nego ako se ništa ne uradi u određenim slučajevima. Zatim Prćić u svom članku preporučuje prevođenje određenih stranih imena, jer je skroz nakaradno da se imena od tri-četiri i više riječi transkribuju, pogotovo ako sve te riječi imaju jasno značenje u srpskom jeziku. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:11, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

---

Samo jedan komenar na sve ovo. Vidim da se ovde nalaze ljudi koji po svaku cenu žele da ostanu čvrsto iza svojih namera i da će svoje stavove braniti svim sredstvima. To za konstruktivnu raspravu nikako nije dobro. Tako se nikad ništa nećete dogovoriti. Morate znati da se svaki stav može braniti, makar taj stav stajao na staklenim nogama ili čak i ako je sasvim i svima očigledno neistinit. Setimo se samo koliko su dugo trajale rasprave oko toga da li je Zemlja okrugla ili ne.

Ako ikad želite da dođete do bilo kakvog rezultata u ovoj raspravi, mislim da bi bilo mnogo svrsishodnije postaviti neka druga pitanja, pošto vam očigledno ni mišljenja stručnjaka (a ja vam garatnujem da oko ovog pitanja ne postoje razmimoilaženja u mišljenjima stručnjaka - tu postoji opšti konsenzus) neće pomoći da promenite svoje unapred zacrtane stavove. To se vidi i po tome što ovde pojedinci i Pravopis i stručne članke tumače kako im najviše odgovara.

Prvo pitanje bi glasilo: "Zašto oni koji su za apslolutnu transkripciju svega na srpski žele da se sve bez izuzetka transkribuje i to, koliko sam shvatio, bez ikakvih referenci na original?". Kad dobijete odgovor na ovo pitanje, a čini mi se da odgovor neće biti jezičke prirode, možete da nastavite raspravu. Vi raspravljate o jezičkim pitanjima dok se iza njih očigledno kriju neki drugi razlozi. Tako do lingvističkih zaključaka nikad nećete doći. Da bi rasprava bila stručna, ona mora biti lišena upliva svih drugih interesa. Ako želite mišljenje stručnjaka (a ja unapred znam da ćete od svih dobiti isti odgovor), sastavite pismo čija bi osnova bila ono gornje pismo, očistite ga od ostrašćenosti koja se oseća i u ovoj raspravi i vrlo ćete lako doći do pravila kojih se možete i ubuduće držati. Nekima se ta pravila možda neće dopasti, ali ako niste spremni na kompromis, onda niste sposobni ni da učestvujete u stvaranju enciklopedije.

Usput, želim da pozdravim ovaj junački entuzijatski projekat koji je na najboljem putu da prodrma naše akademske i kvaziakademske krugove, dâ im dobru lekciju života i otvori im oči oko toga kakve sve prednosti tehnološki razvoj može da ima na nauku. Siguran sam da najveći broj njih toga nisu uopšte svesni.

Pavle Ćosić --Pavlec 13:39, 9. mart 2007. (CET)[odgovori]

Da, ali nama rasprava „da li je Zemlja okrugla ili ploča koju drži krdo bikova/slonova na leđima“ ne pomaže mnogo. Ne pomaže nam ni odbrana sumnjivih ili neistinitih stavova. Naša enciklopedija (Vikipedija) se piše i ćirilicom i latinicom, presedan u našoj enciklopedistici... Da li treba transkribovati, odnosno prevoditi (zavisno od slučaja) sva strana lična imena u srpski jezik, ili ne? Pravopis po onome što se može provjeriti preporučuje, ali „ne zapovjeda”. Da li se mogu praviti izuzeci i ostavljati u originalu određene odrednice u slučaju da treba sve adaptirati i prevoditi (ja vjerujem da u određenim slučajevima, jeste moguće da postoje izuzeci, bilo što je nešto vrlo teško adaptarati, bilo što ne postoji neki primarni, ili sekundarni izvor koji bi potvrdio ispravnost te adaptacije)? To su dva osnovna pitanja na koja treba dati odgovor, zatim zavisno od odgovora, dogovoriti se o načinu navođenja transkripcija, odnosno prevoda i izvornih oblika. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:30, 10. mart 2007. (CET)[odgovori]

"Zašto oni koji su za apslolutnu transkripciju svega na srpski žele da se sve bez izuzetka transkribuje i to, koliko sam shvatio, bez ikakvih referenci na original?" Mislim da je Prćić u svom članku u časopisu „Jezik danas“, vrlo dobro objasnio šta se „usvaja“ u srpski jezik, a šta se samo transkribuje, adaptira, bez obzira na naše stavove ovdje, mislim da Prćićeve sugerencije kao stručnjaka treba razmotriti, ako ne doslovno poslušati. Naravno prvo treba odlučiti, da li poštujemo preporuke Pravopisa o prilagođavanju stranih imena. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:30, 10. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ja se unapred izvinjavam gospodinu Ćosiću ako je zaista on u pitanju ali podsećam da ni mene ništa ne sprečava da se potpišem, daleko bilo, kao Džordž Majkl --Dzordzm 01:19, 10. mart 2007. (CET)[odgovori]

Rešio sam da se malo odmorim od ove rasprave jer sam mislio da je krenula u pozitivnom toku, a naročito kada se umešao neko ko je stručan u ovoj oblasti i ko je moje pismo, zamisli, nazvao konstruktivnim. Koje dokaze čovek treba da navede da bi se dokazalo da je to on? Da nisam to možda bio ja? Već sam ovde optuživan kako brljam po izmenama u pravilima o pravopisu i nazivan raznim imenima. Sigurno sam pre pet meseci otvorio lažni nalog pod imenom pavlec da bih mogao da iskoristim ime Pavle Ćosić kada mi zatreba. Je l' Džordž na to aludira, pošto me u svojim aluzijama naziva imbecilom. Pa dobro, imali smo ovde i lažnog Ivana Klajna. Ali on nije tvrdio da pismo može i hoće predati najvećim jezičkim stručnjacima u Srbiji. Dakle, pozivam sve koji su učestvovali u ovoj raspravi da se uključe. Nadam se da nikoga neću zaboraviti:

Bojan - koji je prvi i dao predlog da sastavimo listu za i protiv
Filip - koji misli da su relevantni oni argumenti koji se oslanjaju na fleksibilnost i evoluciju jezika
Maduixa - koja je i pokrenula glasanje jer je želela da čuje mišljenje pravih stručnjaka
Slaven - koji izgleda najiskrenije želi da nađe kompromisno rešenje pod uslovom da ne krši pravila srpskog jezika
Milan Tešović - koji je želeo da pokrene glasanje oko imena muzičkih grupa
Tarn - koji prevođenje imena video igara smatra originalnim istraživanjem
Rainman - koji se fanatično pridržava samo pravila zdravog razuma
Đorđe D. Božović - koji je prvi podržao predlog da se pismo koriguje i pošalje
Džordž - ukoliko neće nikog da bije
JustUser - kome je bilo drago da čuje preporuke
Zoran.D. - ili bolje da kažem Ivan Klajn (ako bi se šalili) ;)
Bbasic - koji se uključio na samom početku
i naravno Delija - "moj najljući protivnik"

kao i svi ostali koji imaju dobru volju da se iznesu konstruktivni predlozi. Citiraću pavleca ma ko on bio:

„

Ako želite mišljenje stručnjaka (a ja unapred znam da ćete od svih dobiti isti odgovor), sastavite pismo čija bi osnova bila ono gornje pismo, očistite ga od ostrašćenosti koja se oseća i u ovoj raspravi i vrlo ćete lako doći do pravila kojih se možete i ubuduće držati. Nekima se ta pravila možda neće dopasti, ali ako niste spremni na kompromis, onda niste sposobni ni da učestvujete u stvaranju enciklopedije.

”

Pozdrav svima! loshmi 03:13, 10. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ja sam ZA. Dakle, da se pošalje pismo, ali neutralno i "očišćeno od ostrašćenosti", a moj predlog formulacije samog pitanja naveo sam u jednom od gornjih "postova". I da dodam da treba obavezno naznačiti i "ekstremne slučajeve" i posebno za njih postaviti pitanje. Mislim da za strana imena i prezimena ne bi trebala postojati nikakva dilema i to iz dva razloga: Pravopis propisuje transkribovanje i u ćirilici i latinici, odnosno navodi da je u "našem dvoazbučnom sistemu transkribovanje široko rasprostranjeno i u ćirilici i u latinici". A drugi razlog je nesavršen Vikipedijin sofver koji naprosto "traži" od pisca da navede transkribovani oblik, bilo da je originalni članak na latinici, bilo na ćirilici. Dakle, trebamo se orijentisati na nazive igrica i imena muzičkih sastava, budući da o toj temi ni u Pravopisu ni u drugoj lingvističkoj literaturi nema baš mnogo upotrebljivih saveta i sugestija.

Ja verujem, s obzirom na pravopisne norme i literaturu koju sam uspeo pročitati, da će odgovor lingvista (ako ga bude) biti kompromisan i neutralan, u smeru onog za što se zalaže Slaven, no, treba sačekati taj odgovor.

Usput, molio bih gospodina Ćosića (koji postoji, to je neosporno) kao lingvistu, odnosno stručnjaka za jezik, da bude malo neutralniji u iznošenju svojih stavova, odnosno da u svojim stručnim mišljenjima ne koristi pojmove "na granici zdravog razuma" i "predmet sprdnje" budući da takav rečnik ne priliči akademskoj raspravi, isuviše je "ostrašćen" i "subjektivan" a kod jezičkih laika (u koje spadam i sam) ne pobuđuje baš neko veliko poštovanje za stavove gospodina Ćosića. Dakle, hladno i precizno iznošenje fakata, uz zaključak na kraju - takav pristup ja očekujem od stručnjaka (iz bilo koje oblasti) i verujem da nisam usamljen.

--delija 07:32, 10. mart 2007. (CET)[odgovori]

Pretpostavljam da su se ostali smorili od ove rasprave. Onda ostadosmo samo Delija i ja da se dogovaramo. Ali dobro. I ja se slažem da se treba orjentisati na nazive igrica i muzičkih sastava. Imena ljudi, geografskih pojmova i svega ostalog što se može pisati transkribovano, a da se niko do sada nije bunio, i dalje bih pisao transkribovano, naravno. Mada, mislim da bi bilo dobro da se postave i pitanja za to kako je preporučljivo pisati nazive kompjuterskih programa, kao i to kako se pišu kod nas neprevedeni nazivi japanskih filmova, stripova i sl. koji kod nas stižu u svom romanizovanom obliku, takozvanom romadžiju. Ja neću imati pristup internetu narednih nekoliko dana, pa ukoliko i do tada ne bude bilo nekih predloga probaću da sâm izbacim sporne stvari iz pisma i napišem novo, sa drugačije postavljenim pitanjem/pitanjima. loshmi 16:49, 12. mart 2007. (CET)[odgovori]

Prvo treba definisati stvari...[uredi | uredi izvor]

Ovako:

Lična imena - pod ličnim imenima se podrazumjevaju imena ljudi, skraćena imena nastala odbacivanjem slogova, nastala dodavanjem diminutivnog sufiksa, ili skraćeno ime, i prezimena.
Geografska imena - pod geografskim imenima se podrazumjevaju imena/nazivi administrativnih oblasti u navedenim zemljama, imena naseljenih mjesta, rijeka, planina, ostrva i ostalih geografskih lokaliteta, te ulica, trgova, i drugih dijelova grada.
Institucionalna imena - pod institucionalnim imenima se podrazumjevaju imena/nazivi institucija, organizacija, sportskih i drugih klubova, preduzeća, kompanija, korporacija i lokala, orkestara i horova, pozorišnih i baletskih trupa, pop i rok sastava, građevina i dvorana, te TV i radio stanica.
Ostala imena - pod ostalim imenima se podrazumjevaju imena novinea i časopisa, te svih vrsta proizvoda i artikala, koji najčešće predstavljaju zaštićene fabričke/robne marke.

Dakle, prvo stvari treba definisati pa onda početi sa pisanjem pisma. Naslovi, kao što su to naslovi raznih stripova, video igara, filmova, muzičkih albuma, i čega sve ne, ne bi spadali u ove kategorije. Radi se o (eng.) title - naslov i ne (eng.) name - ime. Bitna razlika i tu ne treba praviti sataraš i trpati sve u isti lonac. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:01, 12. mart 2007. (CET) Naslovi se prevode i ne transkribuju/adpatiraju. E, sad. Problematično je prevoditi nešto ako ne postoji zvanični prevod u nekom našem provjerljivom izvoru. Zatim, mnogi filmovi, video igre, stripovi, muzički albumi, se kod nas većinom distribuiraju bez prevoda. Ali, to nije naš problem, nego problem institucija koje treba to da regulišu, kao što se to radi u ostalim evropskim zemljama. Španci, na primjer prevode skoro sve naslove bilo čega (izuzetak generalno naslovi muzičkih albuma; nekih video igara koje je teško prevesti, a da ne izgube smisao, itd.)... Dakle, ako nešto nije zvanično prevedeno, ne možemo mi ovdje sada izmišljati prevode. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:10, 12. mart 2007. (CET)[odgovori]

Da ne bi neko sada pitao, šta ćemo sa naslovima koji nose imena izmišljenih likova, npr. Spajderman (u moje vrijeme smo ga zvali i „Čovjek pauk“ u žargonu, osim originalnog imena, kako je sada, ne znam). Tu se radi o naslovu u kojem se koristi ime i kao takvo, spada u kategoriju ličnog imena, u tom i sličnim slučajevima izmišljenog lika i prema tome se transkribuje, ili adaptira. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:50, 12. mart 2007. (CET)[odgovori]

Važno znati za sve koji raspravljaju o ovoj temi - ukoliko imena muzičkig grupa budemo transkribovali na početku članka će stajati zagrada u kojoj će pisati originalni naziv, i obrnuto - ako budemo pisali nazive onako kako se pišu (u originalu) u zagradi će pisati kako se naziv čita (transkripcija). --Milan Tešović 17:43, 14. mart 2007. (CET)[odgovori]

	naslov članka i ime u tabeli	članak počinje sa	u tekstu	ime albuma	ime pjesme	napomena
01	The Band	The Band (d bend)	The Band	Album name	Track name	Ovaj način je prvobitno korišten na Vikipediji
02	The Band	Bend (The Band)	Bend	Album name	Track name	Ime grupe ćirilicom, ali naslov latinicom jer pretraživači najviše gledaju njih - ovako ćemo sačuvati dio posjetilaca koji dolaze sa pretraživača
03	Bend	Bend (The Band)	Bend	Album name	Track name	Ovaj način koristimo danas
04	Bend	Bend (The Band)	Bend	Album nejm	Črek nejm	Zašto bi drugačije tretirali grupu i album?

Ja bih sada pokrenuo glasanje: neka se ljude izjasne za jednu od ove 4 opcije/mogućnosti/načina --Milan Tešović 17:43, 14. mart 2007. (CET)[odgovori]

Trebalo bi da se imena albuma i pjesama prevode, a ne transkribuju kao imena grupa, zar ne? A što se tiče naslova i početka članka, evo ja odmah kažem da sam za predlog broj 2 ili predlog broj 3, dok bih u vezi sa albumima i pjesmama morao da porazmislim (kad prvo čujem one koji gledaju u ćitap :)). --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:08, 14. mart 2007. (CET)[odgovori]

A zar nije mudrije da sačekamo odgovor lingvista (na osnovu brzih odgovora dr. Klajna na postavljena pitanja, od kojih je jedan izašao i u novom NIN-u, siguran sam da će i odgovor na ovo pitanje stići vrlo brzo) pa da onda organizujemo glasanje (i to ako bude potrebno, što će zavisiti od određenosti odgovora).

I drugo, mislim da se engleski član the u nativima grupa ne transkribuje ali voleo bih da čujem naše lingviste.

--delija 22:37, 14. mart 2007. (CET)[odgovori]

Osim toga što je mudrije da sačekamo da vidimo šta kažu lingivisti, imam njednu malu zamerku Tešovićevom predlogu. Naime, kad se ime transkribuje, ČLAN SE IZOSTAVLjA. Tako da ako transkibujemo, biće Juritmiks, a ne D Juritmiks. Pritenders, a ne D Pritenders, Dors(i) a ne D Dors itd... Ja samza opciju Transkripcija kao naslov, a početak članka sa: Transkripcija (Original). Tako radim u svim svojim člancima i meni lično se čini najprirodnijim, jer je tako transkripcija koja je deo teksta takođe "po srpski" napisana, a ono što nije srpski, izdvojeno je zagradama od ostatka teksta. --Maduixa 22:42, 14. mart 2007. (CET)[odgovori]

Osim toga, četvrta opcija u delu ime albuma i ime pesme NIJE PO PRAVOPISU. Ta imena se ne transkribuju, nego se prevode. Znači, nije črek nejm, nego ime pesme.--Maduixa 22:44, 14. mart 2007. (CET)[odgovori]

A na tvoje pitanje zašto bismo drugačije tretirali ime grupe i ime albuma, je zato špto je ime grupe lično ime, a ime albuma nije. Kao što ni ime pesme nije lično ime, zato se to dvoje prevode, a ne transkribuju.--Maduixa 22:46, 14. mart 2007. (CET)[odgovori]

Džabe ja definisah gore stvari, moja Maduša ovdje se moraju stvari nanovo definisati u svakom postu... :) Možemo napraviti i šablone, za komentare u kojima će se javljati ono što treba svaki put ponoviti... :) Mada, na kraju ne znam hoće li i od toga biti koristi... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:57, 15. mart 2007. (CET)[odgovori]

Vrtiš nas u krug Božoviću. Već smo odbacili mogućnost prevođenja naziva albuma i pjesama. Da ne bi morao da ponovo čitaš ovu dugu diskusiju samo pokušaj da u svojoj kolekciji diskova nađeš prevod bilo albuma bilo pjesme. --Milan Tešović 19:20, 15. mart 2007. (CET)[odgovori]

Đorđe D. Božović: dok bih u vezi sa albumima i pjesmama morao da porazmislim (kad prvo čujem one koji gledaju u ćitap :))
Ti kao da nisi pratio raspravu od početka. --Milan Tešović 19:20, 15. mart 2007. (CET)[odgovori]

U pravu si, delija, u ovom slučaju se piše Bend. Ali piše se D kada the nije na početku - The Who = Hu; Rage Against the Machine = Rejdž egejnst d mašin. --Milan Tešović 19:20, 15. mart 2007. (CET)[odgovori]

Maduixa, ne slažem se sa tobom po pitanju različitog tretiranja imena grupe i imena albuma. Međutim to ne dolazi u obzir tok neko ne pokaže da je iko ikad uradio zvanični prevod nekog albuma (naziv albuma i naziva pjesama na njemu). Knjiga P. postaje pravopis tek onda kada se primjenjuje. --Milan Tešović 19:26, 15. mart 2007. (CET)[odgovori]

Žao mi je, ali zaista nisam mogao čitati cijelu raspravu. Samo, zar možemo mi prosto odbaciti mogućnost prevođenja naziva albuma i pjesama, i to zato što u svojoj zbirci ploča ne možemo pronaći prevode tih naziva, kad Pravopis jasno kaže da se svi strani nazivi osim ličnih i nekih geografskih prevode? Ako bismo mi sami preveli neki naslov pjesme, to bi moglo biti originalno istraživanje, ali ako bismo ga transkribovali, to bi se možda moglo kositi s pravopisom. Meni lično manje smeta ono prvo. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 21:50, 15. mart 2007. (CET)[odgovori]

I meni se nešto čini da se transkribuje ono the unutar samog naziva neke grupe, ali, budući da je situacija oko transkribovanja imena grupa prilično bremenita nejasnoćama, zapetljana, komplikovana i bez ikakve relevantne literature koja bi poslužila kao "reper" - savetujem da se već jednom pošalje to pismo (Lošmi, na potezu si) pa da prekinemo ovu maratonsku diskusiju i bacimo se na pisanje članaka.

--delija 19:40, 15. mart 2007. (CET)[odgovori]

Božoviću, kako da preved ime albuma? Pa 95% albuma su metafore i nazivi koji trebaju da asociraju na nešto drugo. Osim toga Vikipedijancu je dozvoljen samo bukvalan prevod, što bi nagrdilo članak o albumu, ali i članak o grupi, a ne možeš drugačije - ne msiješ da radiš adekvatan prevod a da bi ga koristio moraš da se pozoveš na fotku albuma na kojem je preveden naziv. Naravno fotka uskoro neće biti potrebna jer ćeš moći da u referencama staviš link ka strani sajta koji vrši internet prodaju tog diska. Ali kako kada nema diskova na čijem je omotu preved naziv albuma ili bilo koje pjesme na njoj? --Milan Tešović 22:21, 15. mart 2007. (CET)[odgovori]

Oni koji su se bavili Pravopisom i nisu je pomenuli. Ovo je dokaz da je Pravopis k***c (nije konac). Sjetili bi je se da je ikad bila sporna, što nije bila nikad prije Vikipedija - naš par super-lingvista su prvi kojima je palo napamet da Imagine prevedu u Zamisli. Pravopis je jednostavno zaboravio na muziku i video igre. --Milan Tešović 22:24, 15. mart 2007. (CET)[odgovori]

Kategorija:Potrebna transkripcija[uredi | uredi izvor]

Obaveštenje za sve one koji se bave ovim da se obrati malo više pažnje na ovu kategoriju. --BokicaK ^{Got something to say?} 07:46, 18. mart 2007. (CET)[odgovori]

Vručina ili temperatura ?[uredi | uredi izvor]

...ako imaš više od 37°C ? --Mile 00:41, 21. mart 2007. (CET)[odgovori]

Otkud "č" ? Ne znam za srp., na hrv, je "vrućica" (ovdje je možda "vrućina" ?). Temperatura je razgovorni izraz za povišenu temperaturu (>37), a ne bilo koju. Mir Harven 01:12, 21. mart 2007. (CET)[odgovori]

Da, povišena temperatura (vrućina se ne koristi za tu situaciju). Kaže se i samo imam temperaturu, ali ja bih rekao da je to pogrešno (svi mi imamo temperaturu.. nismo uspeli da doguramo do apsolutne nule :R). -- Obradović Goran (razgovor) 01:14, 21. mart 2007. (CET)[odgovori]

OK,popravio sam.Danke. --Mile 01:21, 21. mart 2007. (CET)[odgovori]

Nekako mi je duža verzija povišena tjelesna temparatura prihvatljivije za enciklopediju. --Milant 02:18, 24. mart 2007. (CET)[odgovori]

Vesele transkripcije[uredi | uredi izvor]

Sukob mišljenja po pitanju čitanja imena na članku Vesele sedamdesete.

Ashton Kutcher => Ešton Kačer ili Ešton Kučer
MacLeod => Liod ili Laud

--Milant 02:12, 24. mart 2007. (CET)[odgovori]

Molim zainteresovane da pogledaju stranicu za razgovor članka Vesele sedamdesete budući da je Tešović inteligentno "zaboravio" da napomene da u ovoj diskusiji već gubi sa 10:0.

--delija 03:05, 24. mart 2007. (CET)[odgovori]

Već? Ova diskusija je od 02:12, 24. mart 2007. (CET), a ti si tamo komentarisao u 03:01, 24. mart 2007. (CET) --Milant 03:39, 24. mart 2007. (CET)[odgovori]