Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/2

preda mnom

Како исправно написати "преда мном"? "Пред мноме"? Да се разумијемо, не желим подметке умјесто датих ријечи. Знам да се може рећи "Испред мене" исл. али кренимо овако:

- постоји ријеч "пред" (чека "пред" кућом)
- постоји ријеч "ја" (наравно :)

Хоћу да упарим ове двије ријечи, тј. да кажем "пред" и онда ријеч ја у инструменталу. Да ли постоји ријеч "преда"? Мислим да не. Али требало би је измислити. По Вуку, пиши као што говориш, ово је толико устаљено ("гледај преда се", "налази се преда мном", ...) да би требало убацити негдје ако није већ убачено. Данас сам добио савјет од колеге да не могу написати све што кажем, него ако хоћу нешто да напишем - треба да кажем другачије па онда запишем. Јадан је тај језик у којем тако мора. Нимало ми се није свидио тај савјет.

И преда мном и пред мноме - оба ова израза су правилна и можеш користити било који. Пред и преда су само два различита облика једне исте ријечи, јер је ово а на крају непостојано а које се појављује и у примјерима с и са, уз и уза, низ и низа - све то је правилно, а који од та два облика треба искористити зависи од ријечи која слиједи. На примјер, тешко је и бесмислено изговорити с мном, с зубарем, с сестром и слично, и зато полуглас који се некад налазио на крају овог приједлога алтернира са гласом а. Исто то се догађа и са приједлогом пред. Примјећујеш у којој ситуацији приједлог пред гласи преда? У случају да сљедећа ријеч почиње групом сугласника - у овом случају мн. Исто тако и приједлог с постаје са испред ријечи МНом. Међутим, када се умјесто мном каже мноме не мора да дође до ове гласовне промјене, тј. до појављивања гласа а на крају приједлога зато што се сљедећа ријеч одужује за један слог и изговор се олакшава, а све гласовне промјене се догађају због тешког изговора. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:27, 10. март 2006. (CET)

Преда мном љепше звучи, а и чини ми се и да је једини правилан облик. Милан Тешовић 23:05, 11. март 2006. (CET)

• Предамном. :) --Ђорђе Стакић (р) 01:01, 12. март 2006. (CET)

Тај ауто или то ауто

Зна се да је тај аутомобил... --Поки |разговор| 14:07, 11. март 2006. (CET)

Како ја схватам деривацију, ауто је у конкретном значењу (синоним за аутомобил) енклитички облик од аутомобила. Дакле, тај. Можда Ђорђе и Форд мисле нешто друго? --Милош Ранчић (разговор) 18:06, 11. март 2006. (CET)

Знаш како, ауто је неправилно рећи, та ријеч уопште не постоји у књижевном српском (или бар не би требало да постоји), већ се на нашем језику каже или аутомобил или кола. :D Иначе, немам ништа против - тај ауто, наравно. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:43, 11. март 2006. (CET)

Ако ћемо право ауто је скраћено од "путнички аутомобил". Јер, постоји и теретни аутомобил, а никад не мислимо на "камион тежи од 3,5t" када кажемо ауто (то је дифиниција теретног аутомобила - преко 3,5t). Укратко - ауто је правилноо и каже се тај ауто. Милан Тешовић 22:57, 11. март 2006. (CET)

Данас у свакодневном говору користимо израз ауто као скраћеницу за аутомобил - путнички ако баш хоћеш. Међутим, то није правилно у књижевном језику - или, како рекох, бар не би требало да буде правилно, јер многи данас користе овај израз чак и кад се служе строго књижевним језиком. Ауто (српски само) је префикс преузет из латинског и других романских језика, али не посебно, сам за себе, него кроз ријечи аутомобил (српски „самокрет“), аутопортрет (српски „самослика“, тј. лична слика), ауто-пут (српски „самопут“, тј. пут по коме се иде као као да он сам иде) итд. У свакодневном говору ауто значи аутомобил (кола)', али у књижевном језику не значи ништа - или, опет, бар не би требало да значи, јер многи користе овај израз као скраћеницу за аутомобил и у књижевном језику. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:07, 11. март 2006. (CET)

Мислим да знам на шта се односи питање. Средњи род за ауто постоји код неких ијекаваца из Босне и Херцеговине. Иако је ауто веома једноставна скраћеница за аутомобил те би према томе требало да буде истог (мушког) рода. Неки људи међутим (по мени неправилно) због тога што је последње слово у номинативу о (пример дрво, перо, сидро, стабло...) ову реч третирају на исти начин, тј као да је аутентично средњег рода.

Познати су примери (опет у том географском подручју) када се средњи род умеша на местима где га не очекујете. Тако се за некога каже "погодило га" а мисли се на удар судбине (која је женског рода). Мада кад боље размислим, ово су коментари неког ко није лингвиста. --@1@ 23:31, 11. март 2006. (CET)

Off topic, ali mislim da to posljednje što si rekao nije tačno. Kada se kaže "pogodilo ga", zašto misliš da se misli na "udar sudbine"? Ja mislim da je to savršen izraz - "pogodilo ga" - jer se misli na nešto neodređeno, neko "nešto" što ne definišemo a što nam tu negdje "visi" - ga pogodilo :)

A što se tiče tog "auto", čuo sam i od ljudi koji nisu sa ijekavskog govornog područja da govore "to auto", a evo ja sam takođe sa tog područja i naravno znam da je ispravno reći "taj auto", dakle to je standardna greška.

Делинквент

Делинквент је једини правилни и стандардни облик у стандардном српском језику. То је туђица која значи кривац, преступник, злочинац. Етимологија ове речи, односно њено порекло је из латинског језика delinquere, delinquens. --Ford Prefekt 22:52, 14. март 2006. (CET)

Ајој! А ја прошле године пишем реферат о малољетничкој деликвенцији! Стидим се самог себе. Али да не будем једини, Гугл показује 259 резултата за деликвенција и 23 резултата за делинквенција. А за упит delinkvencija пита Did you mean delikvencija. :) Ма пиши ко што говориш. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:15, 16. март 2006. (CET)

На чланку Голи оток Голдфингр је написао млади делинквенти. Ја сам исправио на деликвент. затим је он вратио и да би смо избјегли реверт-рат почели смо расправу (на мојој разговор страници). Ја знам за сигурно да је у моја некадашња професорица српског (измјенило их се 8-9 током гимназије) једном ученику исправила делинквент у деликвент и назначила то као велику грешку. Голдови аргументи су били да Гугл даје више резултата за варијанту са 2 "н", што наравно није тачно јер Гугл даје 100-њак (буквално) пута више резултата за деликвент (са 1 "н"). И, што је логично, ја сам остао упоран да на том чланку остане деликвент (не сјећам се која варијанта је остала на чланку). Голдфингера је то наљутило. --Милан Тешовић 14:02, 17. март 2006. (CET)

Када је Форд написао ово шта је написао одлучио сам да провјерим код неког стручног (сестра ми је професор српског и предавала је у разним средњим школама у Пљевљима 7-8 година, заборавио сам у којој сада ради). Она ми је ракла да је исправно и једно и друго, али да није сигурна. Сада је провјерила и сигурна је. Значи Форд, ниси била у праву (или био?) као ни ја. --Милан Тешовић 14:02, 17. март 2006. (CET)

Извињавам се Голдфингеру за ову непријатност и надам се да ће разумјети да нисам имао лошу намјеру, што се и види из горњег текста. --Милан Тешовић 14:02, 17. март 2006. (CET)

Бај д веј, када сам рачунао резултате Гугла, рачунао сам деликвент ћирилицом + латиницом против делинквент и ћирилицом и латиницом - па упоредио. --Милан Тешовић 14:07, 17. март 2006. (CET)

Врло нерадо настављам ову дискусију јер се бојим нових "тешких" речи. Мени уопште није било важно једно или друго, но ја сам за изворе имао две жене пред пензијом психолози по занимању које су се бавиле малолетничком делинквенцијом. Мислим да су "јачи" извор од професора српског. Али ни то није битно мене су увредиле следеће реченице ево цопу/пасте : "Немој сад да се правиш да си неки интелектуалац." и "Због чега ми мене занимало колико ти имаш година? Видим да овде ко год неће да призна да није у праву потеже моје године". Е сад ти мени реци чиме сам ја тебе увредио из мог текста и спреман сам да се извиним. Мене уствари брине то што ти и даље настављаш са "Дуго сам те убјеђивао да ниси у праву, али ти си био тврдоглав. Умјесто да се консултујеш код некога да ли си у праву, ти си почео да ме омаловажаваш и ја сам се изнервирао и рекао ти да се не правиш паметан". Где сам те то омаловажавао? И проблем плус - ја сам тада на википедији био непуних 20 дана. После оваквог наступа хтео сам све да баталим али ми је Ђакон својим лепим и разумним речима вратио веру да није баш све тако црно. Ево и овде му се захваљујем. Врло је лош приступ да на сваког ко не мисли као ти крећеш "ђоном". А мало и "испеглај речник" за твоје добро. А мало и испоштуј МОЈЕ године. Немам никакву примедбу на ТВОЈЕ године. Напротив. --Goldfinger 14:57, 17. март 2006. (CET)

А шта би са упоређивањем са страним језицима. Знам да није претерано меродавно због разлике у језицима, али није лоше кад се дође у недоумицу. --Филип § 14:24, 17. март 2006. (CET)

Ово може да личи на убеђивање: Свакодневни говор је победио речник. Тако је ИНЕКЦИЈА победила ИНЈЕКЦИЈУ у свакодневном говору, али ће вас наравно доктори дуго убеђивати да је исправно управо супротно. У овом случају су надлежни психолози јер је тема њихова. (Знам како сам ја алергичан кад неко каже ЛЕД диода или ФЕТ транзистор.) --@1@ 15:57, 17. март 2006. (CET)

Има људи који воле да екавизују и оно што није екавско. Колико сам се само тога наслушао: иНЕкција, одеЛЕње... Међутим, то не мора да значи да је тачно, баш супротно. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 01:31, 18. март 2006. (CET)

Голдфингер: имао си и ти своје реченице и прије и после тога. Можда сам мало тврдоглав, али сигурно нисам склон вријеђању. --Милан Тешовић 19:56, 17. март 2006. (CET)

Нисам се ја увриједио. --Милан Тешовић 19:56, 17. март 2006. (CET)

После оваквог наступа хтео сам све да баталим али ми је Ђакон својим лепим и разумним речима вратио веру да није баш све тако црно. Ма дааај. Да ниси мало претјерао. Шта мало - претјерао си га право. --Милан Тешовић 19:56, 17. март 2006. (CET)

---

Милане, за своје тврдње потражи потврду у литератури. На пример:

Језички приручник, Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан, Бранислав Брборић, Београд, Радио-Телевизија, Центар за истраживање програма и аудиторијума, 1991, са Речником, ISBN 86-81733-02-08

на страни 218.

делинквент, делинквенција (уобичајено али погрешно деликвент, деликвенција) --Ford Prefekt 23:03, 17. март 2006. (CET)

Питао сам некога, неко је погледао, обоје је правилно --Милан Тешовић 23:10, 17. март 2006. (CET)

Добро Милане, реци где је погледала. Наведи ми литературу,лингвисту, тај и тај, на том и том месту је рекао то и то. Зар је тако тешко да за своје тврдње потражиш потврду у литератури. Покушавам да ти кажем како је веома важно да ако желиш да учествујеш у оваквим расправама, мораш да наведеш релевантну литературу која стоји иза твојих тврдњи. Зато те молим да наведеш извор у коме стоји да су оба облика правилна. --Ford Prefekt 23:33, 17. март 2006. (CET)

Ја сам теви навео Језички приручник, аутори су Павле Ивић, Иван Клајн... види ко су ти људи. --Ford Prefekt 23:33, 17. март 2006. (CET)

Боже сачувај, око чега се ви, људи, препирете! Милане, не мораш баш увијек свему да контрираш. Мислим да стварно узалудно попуњавамо ову страницу и поприлично збуњујемо друге кориснике. Неко пита шта је правилно, неко му одговори, па онда одмах дође неко други да каже да није тако. И онда се узалуд препиремо... То стварно није потребно. Волио бих да се сложимо да је правилно делинквент и делинквенција (не зато што ја тако хоћу, него зато што тако кажу стручни приручници - Ивић, Клајн; зато што се облик сличан овом јавља и у другим језицима: delinquent; и зато што је и изворни латински глагол delinquere са овим н), па да прекинемо са глупом расправом шта је ко рекао и чија учитељица је шта исправила (моја је говорила ја рачуњам, јес, вала, дедер то испонова и ја, ма немо :)). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 01:31, 18. март 2006. (CET)

Ђорђе јел ти мене зајебаваш? Ко бре контрира? Што мене уопште помињеш и збињивање корисника. Ја сам написао своју завшну ријеч и завшио са расправом. --Милан Тешовић 03:17, 18. март 2006. (CET)

Види још - некултурно неперсирање?

Пошто нисам учествовао у дискусији на МИРЦ-у око успоставе стандарда за име поднаслова за сродне чланке, хтео бих да покренем питање персирања читаоцу у чланцима на Википедији. Будући да је тренутни "стандард" "Види још" обраћање читаоцу неперсирање, сматрам да је то ипак на крају крајева некултурно. Слабо се практикује неперсирање у књижевним делима, поготову у онима који су важни за развој културе. Неки писац напише: "На то ћемо обратити пажњу касније", никако: "На то ћеш обратити пажњу касније". (Дајем овај пример, иако се не ради о персирању тј. неперсирању) Стога, можда би нови испис могао бити "Погледајмо још" или "Погледајмо такође". Пошто се у овом случају не ради о односу писац-читалац најбоље варијанте би биле "Видети такође", "Погледајте још", "Погледајте такође" и сл. Иако корисници Википедије не персирају једни другима, потребно је довести чланке на минималну академску разину бар што се тиче поднаслова како би ова енциклопедија, која се напада са свих страна из познатих разлога, изгледала озбиљније. --Поки |разговор| 19:52, 15. март 2006. (CET)

По милионити пут: нека неко покрене гласање! Дакле, само треба да се отвори гласање и да се као предлози ставе све могуће комбинације, па да видимо шта људи желе. Мени је све једно, само нека неко покрене гласање. --Филип § 20:12, 15. март 2006. (CET)

Да ли мислиш да треба отворити гласање у вези с персирањем тј. неперсирањем које се не тиче само овог поднаслова или око дефинитивног решења? --Поки |разговор| 20:36, 15. март 2006. (CET)

Треба гласати невезано за персирање. Па чак и ако се узме да персирање мора да се користи, онда треба понудити само "предлоге који персирају". Колико видим, има гомила комбинација, чак и не мислећи на оне "предлоге који не персирају". --Филип § 20:40, 15. март 2006. (CET)

Треба прво раскрстити с тим да ли треба персирати имајући у виду разлоге које сам навео, па онда одредити шта треба користити. Такође, треба размислити о томе да се овај поднаслов пише спонтано у зависности од стила корисника који пише чланак, јер трошење енергије (дуга дискусија или евентуално гласање) је контрапродуктивно. --Поки |разговор| 20:46, 15. март 2006. (CET)

Мислим да је цео овај циркус настао као покушај да се не иде више спонтано већ да се коначно стандардизује. Дакле, као што енглези имају See also, тако и ми треба да имамо варијанту коју ће сви да користе и где неће бити љутње (јер ће се "демократски изабрати"). А контрапродуктивно је расправљати без икаквог помераја. Ја сам у више наврата рекао да нећу да правим гласање, тако да... --Филип § 20:51, 15. март 2006. (CET)

Гласање је свакако добро решење. Само сам навео могућа решења. Хтео сам да се прво види да ли је добро персирати тј. неперсирати у чланку не само за ово Види још. Око тога како треба изгледати сандардан изглед имена овог поднаслова ваља расправити на одељку Техника после ове расправе у коју ће се, надам се, укључити и остали корисници. --Поки |разговор| 20:58, 15. март 2006. (CET)

Поки, остави своју малограђанштину ван Википедије. --Милош Ранчић (разговор) 21:44, 15. март 2006. (CET)

Не знам на шта мислиш. --Поки |разговор| 22:31, 15. март 2006. (CET)

Па, видим да причаш о томе како је "неперсирање некултурно". То је типичан пример малограђанштине. --Милош Ранчић (разговор) 22:47, 15. март 2006. (CET)

Некултурно је на чланцима виртуалне енциклопедије. Тротоар, ред у пошти, ГСП су нешто друго. --Поки |разговор| 22:56, 15. март 2006. (CET)

"Види још" је потпуно легитиман термин из научне литературе. То што си ти толико малограђански исфрустриран да ти то овде смета, стварно је само твој проблем. --Милош Ранчић (разговор) 23:14, 15. март 2006. (CET)

Наравно да је легитимно (граматички исправно?), као што је и ружно. Теби није, мени јесте, што не значи да мораш опет да покушаваш са пласирањем некакве психолошке анализе на мој рачун. И то је некултурно и ружно, нецивилизовано. --Поки |разговор| 23:36, 15. март 2006. (CET)

Ја у својим текстовима из пристојности пишем 'видети слику ту и ту' или 'видети на графикону том и том', дакле мислим да је Покрајац у праву. То што он нервира људе је друга ствар. Могу да их разумем, али не ваља са прљавом водим избацити дете. 194.106.187.251 00:03, 16. март 2006. (CET)

Не знам зашто је софтвер горе избацио мој ИП а не корисночко име, али поправљам. Бошко 00:05, 16. март 2006. (CET)

Прво, не спорим легитимитет осталих варијанти. Друго, ово се није одабрало зато што је неко баш хтео да то буде у другом лицу једнине императива, већ зато што је неком то изгледало природно. Треће, проблем са Покрајцем је у томе што има потребу да нам набија на нос да смо некултурни, јер он је, дакако, врло културан (преко тога што је малограђанин). Што се тиче конкретне употребе (хоће ли бити ова или она варијанта), о томе се може гласати. Што се тиче легитимности види још, ево неких примера: --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)

1. српски: --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
   1. Растко: --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      1. Ђурђе Бошковић, Ново брдо, цитат "О историји Новог Београда види:" ([1]); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      2. Монографија Педесет година Етнографског института Српске академије наука и уметности, цитат "Целовито излагање види:" ([2] PDF!); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      3. Александар М. Петровић, Европски потонули рационализам и хоризонти нове митологије ума, цитат "(види – Виктор Фариас, Хајдегер и нацизам, као и Слободан Жуњић, Мартин Хајдегер и националсоцијализам)" ([3]) --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      4. Вихра Баева, Чудо као лични мит, цитат "Детаљније види:" ([4]); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      5. Никола А. Црнобрња, Хришћански трагови на новцу цара Галијена и царице Салонине као одраз едикта о верском миру из 261. године и првом јавном уважавању Хришћанске цркве, цитат "(види каталог римског новца RIC V, број 47)" ([5]); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      6. Никола Грдинић, Емблеми у делу Joвaнa Рајића, цитат "Види С. Петковић, ", "Види А. Мразовић,", "Види Д. Медаковић," ([6]); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      7. Радмило Маројевић, Словенска историјска антропонимија (из пољског угла), цитат "Види такође: Ономатолошки прилози XII, 17-19." ([7]) --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      8. Максим Злоковић, Томо Крстов Поповић – књижевник и историчар, цитат "Види: Максим Злоковић – Бијела – Народни универзитет Боке Которске – Котор 1937. године." ([8]); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      9. Душан Дрљача, Научна предавања, цитат "(Види: Н. Пантелић, Уводна реч на отварању научног скупа "Етнологија пред новим изазовима", Гласник ЕИ САНУ, XLI, Београд 1992, 11-18.)" ([9]); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
   2. Телеком Србије: --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      1. Цитат "види још" ([10]); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
      2. Цитат "види још" ([11]); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
2. хрватски: --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
   1. Астрономски речник, цитат "Točka na putanji planeta, kometa ili asteroida u kojoj je tijelo najdalje Suncu. Vidi još: perihel, apogej, apoapsis." ([12]); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
   2. Речник фотографије, цитат "vidi: "diapozitiv"" ([13]); --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
3. босански: --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)
   1. Health Bosnia, цитат "Vidi još:", ([14]). --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)

На Основу свега овога не само да се може видети да је конкретан термин легитиман у српском језику, него и: (1) да је висококултуран јер га користе филолози, историчари, етнолози итд.; (2) да је савремен, јер га користе и људи из нових професија; (3) да је наднационалан, јер се користи и у хрватском и у босанском стандарду. --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)

Милош свакако мисли на бошњачки стандард. --Dzordzm 20:33, 16. март 2006. (CET)

На крају, могу да констатујем да је Покрајац ово урадио или из зле намере или зато што је стварно малограђанин, а пре свега необразовани малограђанин, коме је врхунац културе одлазак у општински одбор Грађанског савеза Србије; док све друге облике класично фашистичко-малограђански посматра као "некултурне". --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 16. март 2006. (CET)

Контрирање и провоцирање Покрајца није ништа ново, међутим има за право да треба да се одржи гласање (не везано за то шта је "културно", а шта не!) зато што он није једини који се жалио. Опет понављам: коме се не свиђа стање, нек покрене гласање. И крај. --Филип § 12:44, 16. март 2006. (CET)

Можеш до сутра да исписујеш примере, али немам шта да поновим од наведеног. Неистомишљеност није контрирање и провоцирање. А шта се то све зна о мени и где ја идем и чиме се бавим? Није добро јавно улазити у приватност. :) Добро је што се сада коначно види шта ти је трн у оку због будућих расправа, али то уопште не треба да буде тема, као што желиш да наметнеш, како би други кренули да се обрачунавају са мном на твој начин. --Поки |разговор| 14:27, 16. март 2006. (CET)

Па, што већ једном не одеш ако си тако угрожен? Наравно да немаш шта да поновиш јер немаш аргументе за заступање своје фашистичке и малограђанске тврње о некултурности облика "види још". Једна је категорија рећи да ти се нешто не свиђа и позвати на гласање о конкретном предлогу, друга је категорија извлачити фашистичке аргументе о некултурности и нецивилизованости. --Милош Ранчић (разговор) 17:33, 16. март 2006. (CET)

Ово је постало апсурдно јер се претерало са мном и са мојом "психолошком анализом". Сасвим је довољан аргумент што се са мном сложио релевантан корисник, а ти понављај, жели. Ко о чему, баба о вретену... --Поки |разговор| 20:18, 16. март 2006. (CET)

Не само да си малограђански фашиста, него још и умишљаш да си нека битна личност, а, преко тога, не гледаш шта се пише. Нико не спори да постоје различити термини и да се о томе може гласати. (Успут, баш ме брига који ће термин бити.) Споран је твој малограђански фашистички приступ, тј. квалификација да је релевантан научни термин "некултуран" јер "није у складу са твојом културом". --Милош Ранчић (разговор) 21:33, 16. март 2006. (CET)

Презентација

Да ли се пише Службена интернет презентација или Службена интернетска презентација? Да ли се може ставити цртица између речи интерент и презентација? --Поки |разговор| 20:04, 21. март 2006. (CET)

Нема цртице. Интернет, не интернетска. Дакле: Службена интернет презентација --Милан Тешовић 20:29, 21. март 2006. (CET)

Има разних презентација: сајамска, пословна... --Поки |разговор| 20:52, 21. март 2006. (CET)

Интернет се пише великим почетним словом. Дакле: Службена Интернет презентација. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:26, 21. март 2006. (CET)

Постоји Интернет и интернет. Дакле постоје интернет технологије и интернет софтвер и то је малим словима јер се односи на технологију која стоји иза једног начина комуницирања на мрежи. Развој Интернет мреже у Србији би требало писати великим словом јер се односи на "једну" мрежу која је настала применом интернет технологија. Презентација може бити урађена интернет технологијама и приказана на Интернету (не само у некој локалној мрежи, која се често зове локални интернет). -- JustUser  JustTalk 13:06, 22. март 2006. (CET)

Приметио сам да се употребљава израз софтверске технологије али не и интернетске, што личи на третман НАТО интервенције (а не НАТОвске). Чини ми се да је третман језички сличан страним скраћеницама и да се нигде не мења као придев: интернет програм (графички програм), интернет технологија (софтверска технологија), интернет протокол (серијски протокол), интернет прикључак (телефонски прикључак). -- JustUser  JustTalk 13:06, 22. март 2006. (CET)

Из овога је мени прилично логично:

• ако се користи као именица онда је Интернет (и не мисли се уопштено на било какву мрежу која се често зове интернет)
• ако се користи као придев онда је интернет.

-- JustUser  JustTalk 13:06, 22. март 2006. (CET)

А зар није интранет, а не интренет? --Филип § 13:22, 22. март 2006. (CET)

Да, то јесте исправно, али не умеју сви то исправно да употребљавају, па онда постоји проблем са интранет мрежама које користе интернет протоколе (ТЦП/ИП) које људи желе да разликују од интранет мрежа које се не заснивају на таквим протоколима. -- JustUser  JustTalk 13:36, 22. март 2006. (CET)

Да додам да се интернет користи и као градивна именица ("Имам интернет."), где га треба писати малим почетним словом. --Милош Ранчић (разговор) 14:57, 22. март 2006. (CET)

Интернет презентација је аналитичка конструкција која је настала под утицајем енглеског језика и невероватно је фреквентна. Трудим се да избегавам овакве конструкције па пишем:

• Званична презентација на Интернету.

• Википедија је слободна енциклопедија на Интернету. --Ford Prefekt 10:03, 23. март 2006. (CET)

Хм. И ја сам покушавао да избегнем аналитичке конструкције, али ми се чи ни да у неким ситуацијама једноставно више не вреди одупирати се. То је данас језичка стварност. --Милош Ранчић (разговор) 15:48, 28. март 2006. (CEST)

Ostrva

Pitanje: Farska Ostrva, Alandksa Ostrva i druga ostrva koja su u službenom nazivu neke teritorije, zemlje, autonomne pokrajne, preko-okejanske teritorije i sl.

da li se piše O ili o ?

hvala na reply-u :) Goran.Smith2 01:29, 22. март 2006. (CET)

Фокландска острва (зато што је у питању име за групу острва) и Фарска Острва (зато што је у питању име за политичку јединицу; чини ми се да нису независни, али су негде на пола пута). То је, иначе, једна од лоших страна текућег Правописа, а тиче се и правилног писања Бановог Брда (да ли је у питању брдо, па се брдо пише малим почетним словом; да ли је у питању насеље, па се Брдо пише великим почетним словом; или је у питању месна заједница, па се брдо пише малим почетним словом?). --Милош Ранчић (разговор) 04:07, 22. март 2006. (CET)

А ево ти и један општи одговор: нећеш погрешити ако напишеш малим словом острва, осим ако експлицитно није у питању име неке државе (а мислим да Фарска Острва нису независна држава). Ко нађе ману иза тога, нека елаборира... --Милош Ранчић (разговор) 04:07, 22. март 2006. (CET)

-Ok, nisu nezavisna država, ali opet imaju status autonomne regije, sa svojim zakonodavstvom i zakonovima ... mene isto interesuje kako da napisem za britanske preko-okeanske teritorije (koje imaju skoro pa potpunu neovisnost) posto oni imaju dosta teritorija koje imaju u nazivu ostrva ... pošto i u en Islands piše veliko.. kako to? Goran.Smith2 18:02, 22. март 2006. (CET)

Да је аутономна покрајина, правилно би било писање "Велико Ратно Острво". Дакле, у смислу аутономне покрајине, пише се великим почетним словом. А у смислу групе острва или једног острва, пише се малим почетним словом. На теби је да процениш да ли су поменута острва довољно позната као полузависна јединица (као Фарска Острва) или су искључиво позната као група острва... Узмимо, Фокландска и Сендвичка острва су позната само као острва, иако могу бити готово независне државе у оквиру Уједињеног Краљевства. Какогод, тај део Правописа је толико лош, да је стварно глупо водити рачуна о хиперкоректности. Лично бих све писао као да су обична острва (дакле, и Фарска острва). --Милош Ранчић (разговор) 05:24, 23. март 2006. (CET)

Године

Како се пишу године, који од следећих примера су неисправни, а који исправни?

Рођен је 1975е године.

Рођен је 1975. године.

Рођен је 2001е. (да ли се само додаје "е" и кад се година завршава са 1, 2, 3 или 4?)

Рођен је 2000те.

Да ли је исправно почети реченицу годином?

1975е је завршен рат у Вијетнаму.

1975. је завршен рат у Вијетнаму.

Поп култура '80их.

И још нешто, да ли је исправно написати 16-битни процесор, 32-битна конзола, Овако се спомињу на многим местима, међутим то је можда лоше узето од енглеског 16 bit (sixteen bit) међутим, 16-битни би било шестаест битни, док је ваљда правилно шеснаестОбитни. (па сходно томе 16-о-битни?!)

Zeli 20:58, 22. март 2006. (CET)

Мислим да је правилно,

• Рођен је 1975. године.

• 150-годишњица, 40-тих година прошлога века, 15-годишњак

• мислим да је исправно почети реченицу са цифром (још увек). (требало би избегавати писање цифара на почетку реченице).

Djus ^{разговарајмо} 22:10, 22. март 2006. (CET)

За разлику од неких основних ствари, као што је писање малог слова у описним придевима, све ово су правописне тривије и, осим будала, нико неће замерити и ако се погреши. Другим речима, боље је бавити се нечим другим, него тривијама ;) Ево неких мојих коментара: --Милош Ранчић (разговор) 05:39, 23. март 2006. (CET)

• Правилно је написати "рођен је 1975-е године". Наравно, правилно је написати и "рођен је 1975. године", што је увек срећније решење него се размишљати да ли цртица, да ли е или те и сл. Увек се додаје е, никад те и сл., јер се т "налази у претходном делу речи". За "поп културу 80-их", са или без апострофа, исто важи да треба да постоји цртица. --Милош Ранчић (разговор) 05:39, 23. март 2006. (CET)
  • Е, да. Ми овде из традиционално-практичних разлога не пишемо ту цртицу, тако да нам чланци носе називе нпр. "1970е" (за седамдесете године двадесетог века). --Милош Ранчић (разговор) 05:39, 23. март 2006. (CET)
• Потпуно је правилно почети реченицу и бројем и ма којим другим идеографским знаком (нпр. неким математичким знаком). --Милош Ранчић (разговор) 05:39, 23. март 2006. (CET)
• шеснаест-битни и шеснаестобитни значе апсолутно исто, тако да је са семантичког становишта потпуно свеједно хоћеш ли написати 16-битни или 16-обитни, при чему оно "обитни" или "-о-битни" изгледа потпуно неинтуитивно, да не кажем трагично. Дакле, сматрам да је знатно боље писати 16-битни. --Милош Ранчић (разговор) 05:39, 23. март 2006. (CET)

Правилно је "Рођен је 1975. године." зато што је у питању редни број. Кад се овако пише нема потребе ни за цртама, ни за додацима и сл. --Ford Prefekt 09:58, 23. март 2006. (CET)

Правилно је

16-битни процесор, 32-битна конзола, или словима шеснаестОбитни. --Ford Prefekt 09:58, 23. март 2006. (CET)

Ја сматрам да је правилније написати 1970-те него 1970-е. Сјећам се рекламе за филм Тринаести ратник прије неколико година, преко цијелог екрана је писало великим црвеним словима 13-ти ратник. Многи су се смијали, изговарајући то као тринаесТТи ратник. Али и у бугарском и у руском језику се то т пише у оваквим случајевима, иако је у ствари већ дио самог броја. Мада мислим да је и 1970е ОК. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:38, 23. март 2006. (CET)

"Подавио" бих оне који пишу: "Рођен је 1975е године", 16-о-битни и оне који пишу да не знам шта значи. Остали живи били. --Милан Тешовић 15:05, 24. март 2006. (CET)

Не мислим да је ово 1970е редни број. Слажем се да је тако сасвим неправилно писати редне бројеве. То је множина, колико сам ја схватио, као на примјер 1970е године обиљежене су врхунцем комунизма у Југославији. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:26, 24. март 2006. (CET)

U ovim slučajevima pravilno pravilno je napisati: sedamdesete, osamdesete... slovima, a ne brojevima. --Ford Prefekt 23:08, 26. март 2006. (CEST)

Молио бих Ђорђа и Сашу да се мало концентришу :) Треба нам решење за деценије које нису деценије, него почињу нултом годином а завршавају се деветом годином (а не као деценије, које почињу првом а завршавају се нултом). Дакле, чланак који носи зазив "Хиљаду двеста осамдесете" није баш најзгоднији... Преко тога, имамо и мали математички проблем (деценије треба констатовати, а Амери, навикли на примитивно гледање бројки, форсирају ону прву варијанту). У сваком случају, хајте размислите, па нађите решење. --Милош Ранчић (разговор) 23:26, 26. март 2006. (CEST)

Osamdesete godine 13. veka. Osamdesetih godina 13. veka. --Ford Prefekt 23:34, 26. март 2006. (CEST)

bitke

јел боља конструкција речи Битка за Стаљинград или Стаљинградска битка?--Орловић 19:19, 27. март 2006. (CEST)

Ја мислим да може и једно и дуго, с тим да у овом случају више стоји Битка за Стаљинград.--Славен Косановић {разговор} 19:29, 27. март 2006. (CEST)

Veliko slovo

Ух. "Мост слободе" или "Мост Слободе"? "Булевар револуције" или "Булевар Револуције"? "Трг републике" или "Трг Републике"? --Dzordzm 08:57, 30. март 2006. (CEST)

Piše se Trg Republike, Bulevar revolucije, Most slobode - prema pravopisu. --Ford Prefekt 12:50, 30. март 2006. (CEST)

Кнез-Кнежевина,а маркиз?

Дакле,ако:

• гроф влада грофовијом,
• кнез кнежевином

како онда називамо оно чиме влада

• маркиз-?
• барон-?

(Контам да и није неко правописно питање,ал` не могу га сковат,никако.)--Црни Бомбардер!!! (†) 00:48, 31. март 2006. (CEST)