Википедија:Uživo/Vikimanija 2008.

Ovaj izveštaj je napisao Filip Maljković u prvom licu!

Nikola i Nevena; u pozadini Gediz i Nikolá

Konačno nađoh vremena da napišem izveštaj vezan za četvrtu Vikimaniju za redom, odnosno treću na kojoj sam ja prisustvovao. Ovaj put je održana u Aleksandriji, u Egiptu i slično prethodnoj, bila je veoma posećena, sa 650 učesnika iz 45 zemalja. Ovo je, međutim, prva Vikimanija na koju nisam "išao sam", tj. na kojoj nisam bio jedini predstavnik iz Srbije, odnosno sa projekata na srpskom jeziku. Naime, ove godine bili su tu i Nikola i Nevena. I ove godine sam upoznao mnogo novih ljudi, video ljude koje sam upoznao ranije i dobro se proveo tokom gotovo dve nedelje provedenih u Egiptu.

Ove godine sam se zadržao u zemlji-domaćici mnogo duže nego prethodnih, što je dalo povoda za razne turističke obilaske. Stoga, možda ću malo više elaborirati o događajima pre i posle konferencije, čisto kako bi eventualni čitaoci ovog izveštaja stekli predstavu šta su Vikimedijanci radili sve to vreme van konferencije, a u Egiptu.

Latino učesnici

Pre konferencije

Na aerodrom u Kairu stigao sam 16. jula rano ujutru, pa sam sa nekim drugim Vikimedijancima organizovanim "šatlom" došao do Aleksandrije oko 9 ujutru. Dok su se drugi odmarali, prošetao sam se do Aleksandrijske biblioteke, mesta gde se održala konferencija, kako bih video gde ćemo "boraviti" u naredna tri dana. Kasnije smo se Nikola, Nevena i ja prošetali do biblioteke u nadi da ćemo već moći da se registrujemo za konferenciju, ali to nije bilo moguće. Stoga smo, u potrazi za hranom, nenamerno taksijem otišli do velikog tržnog centra van grada. Tek kasnije tog dana smo se zaista registrovali za konferenciju, a onda se još malo prošetali i pripremili se za početak konferencije sutradan.

Prošlih godina sam navodio koje sam sve ljude video i upoznao, ali to neću raditi ove (i eventualnih narednih), jer ne vidim neku preku potrebu za tim, a i dosta je zamarajuće prikupljati i beležiti te podatke.

Pogled na registracioni desk

Četvrtak, 17. jul 2008.

Kao i obično, svaka konferencija počinje uvodnim govorima organizatora i čelnih ljudi. Tako su nam se i ove godine, oko 9 sati ujutru, obratili Florans Devuar, predsedavajuća odbora poverenika Vikimedija zadužbine, Mohamed Ibrahim, glavni organizator ovogodišnje Vikimanije, Jakob Fos iz komiteta za program Vikimanije i zamenik egipatskog ministra za administracioni razvoj kome zaboravih ime. Posle te tzv. uvodne ceremonije u najvećoj hali konferencije održana su još dva govora-prezentacije. Prvo je mikrofon uzela Hoda Baraka, osoba na visokom položaju u Aleksandrijskoj biblioteci i zamenica ministra za komunikacije i IT. Ona je pričala o obrazovanju u Egiptu i o tome kako se Viki kao savremeni koncept kolaboracije savršeno uklapa u moderno obrazovanje. Posle nje, pričao je gospodin Ismail Serageldin, direktor biblioteke, i to o samoj biblioteci, znanju i uopšte "novim paradigmama budućnosti", u koje i Vikipedija spada. Oba predavanja su bila prilično zanimljiva i dala su uvid u stanje stvari u Egiptu.

Sastanak ogranaka uz ručak

Tek tada su počele prave prezentacije "običnih ljudi", iliti "seanse" kako su ih zvali. Da bismo pokrili što više prezentacija i predavanja, a kako bismo zadovoljili sopstvena interesovanja, Nikola, Nevena i ja smo ponekad bili na istim predavanjima, ali često i na različitim. Prema tome, ja mogu da pišem samo o onim predavanjima koje sam posetio. Na početku je to bio Dror Kamir, koji je pričao o "kulturnom dijalogu kroz Vikipediju". Međutim, jedini primer koji je Dror uzeo jeste arapsko-jevrejska saradnja. Naime, Dror kao jedan od malobrojnih Izraelaca koji su bili na konferenciji, pričao je o svojim uglavnom iznenađujuće pozitivnim doživljajima pri uređivanju Vikipedije na arapskom kao i o tome kako je moguće poboljšati saradnju među ovim dvema kulturama.

Posle je usledila pauza za ručak tokom koje smo napravili i kratak obilazak kroz zgradu biblioteke. Odveli su nas u jednu prostoriju sa 9 polukružno postavljenih ekrana na koje se projektuju razni sadržaji. Prezentovali su nam svoj softver koji je edukacionog karaktera i koji je i dalje u razvoju: u kratkim crtama, pomoću njega je moguće na interaktivan način pristupiti raznim informacijama u vidu teksta, zvuka, slika i video zapisa vezanih za istoriju Egipta dugu preko 4 milenijuma. Zatim su nas odveli u sobu sa jednim trodimenzionalnim panoom na koji se projektovala neka čudna slika. Tamo su nam prikazali svoje napretke na polju trodimenzionalnih softverskih alata koji imaju razne svrhe i primene. Tako da je čudna slika postala jasnija kada je rukovalac softvera pokrenuo isti i kada smo stavili 3D naočare.

Mohamed Ibrahim i Florans Devuar, jedni od bitnih ljudi ove konferencije

Zatim sam prisustvovao predavanju Manuela Šnajdera, koji je pričao o "Vikipediji oflajn", odnosno o tehničkim aspektima i istorijatu pravljenja edicija Vikipedije za upotrebe van intereneta (što uključuje neke CD i DVD verzije, ali i fleš stikove, integracije u operativne sisteme računara i mobilnih uređaja itd). Posle ovoga je Džimbo Vejls, nadasve poznati osnivač Vikipedije pričao o slobodama, cenzuri, ljudskim pravima, slobodnoj kulturi i slično, a posle njega je Ronda Širer (inače osnivač institucije Art Science Research Laboratory) održala zanimljivu prezentaciju u kojoj se samo površinski dotakla Vikipedije. Prezentacija je bila o poznatim prevarama u svetu medija, gde je navela primere vezane za Asošijejted pres i Si en en.

Nakon pauze, prezentaciju su održali Su Gardner, izvršni direktor Vikimedija zadužbine i Erik Meler, njen zamenik, a prezentacija se ticala rekapitulacije toga šta je Vikimedija kao organizacija postigla u protekloj godini (koliko je Su bila u njoj), kao i toga šta su planovi za narednu fiskalnu godinu. Ovi, mogu slobodno da kažem, čelni ljudi Vikimedije kada su izvršni poslovi u pitanju doticali su teme zaposlenih u Vikimediji, donacija, strategije biznisa, tehnološkog razvoja i mnoge druge. Posle ovoga je bilo vreme za tzv. Board Panel, odnosno niz pitanja i odgovora na relaciji publika-odbor poverenika zadužbine. Seansa ovog tipa je postala praksa tokom Vikimanija, pa ni ove godine nije propuštena prilika da zainteresovani ljudi postavljaju pitanja diretkno nekima od članova odbora. Ovo je, takođe, bila prilika da se zvanično objavi početak mandata Tinga Čena, novog člana odbora koji je tom prilikom zamenio Florans. Takođe, najavljeno je i da je novi predsedavajući borda Majkl Snou. Pa, dakle, sa izuzetkom Fride, koja nije mogla da dođe na Vikimaniju, svi članovi borda su odgovarali na razna pitanja publike: Florans Devuar, Ting Čen, Domas Mituzas, Majkl Snou, Jan-Bart de Frejde, Džimbo Vejls, Ket Volš i Stjuart Vest.

To je sve što se desilo danas. Spomenuo sam i jednu pauzu: da, bilo je pauza za kafu tu i tamo između prezentacija i predavanja i, da nisu seanse kasnile kao što jesu, neke od tih pauza bile bi bolje iskorišćene. Ponekad nismo ni imali vremena za pauze, jer su se neka predavanja previše odužila van svog predviđenog vremena trajanja. Pauze smo koristili, pored osvežavanja kafom i/ili čajem, za korišćenje nekog od postavljenih javnih računara radi pristupa internetu ili prosto za komunikaciju sa drugim posetiocima.

Posle konferencije, nekoliko nas je otišlo u šetnju u potragu za večerom, koju smo, na kraju, našli u jednom fensi restoranu u bulevaru kraj obale Mediterana. Tako se završio prvi dan Vikimanije 2008.

Petak, 18. jul 2008.

Drugi dan konferencije je počeo prilično dosadnim i, po mom mišljenju, za Vikimaniju neprikladnim predavanjem gospodina Ahmeda Tantavija, tehničkog direktora IBM za Bliski Istok, o otvorenoj kulturi i internetu na tom području. Posle toga, otišao sam na predavanje jednog nemačkog čekjuzera, koji je odlučio da se ne predstavi imenom, već samo svojim korisničkim imenom, koje glasi HaeB i koji nam je ljubazno zabranio da ga fotografišemo. On je pričao o čekjuzerima, samoj alatki, tehničkim i etičkim implikacijama i čestim praksama u zajednici čekjuzera.

Filip, odnosno ja, i Marija Fanuki

Posle ovog predavanja, dvoumio sam gde tačno da odem. Dilema je bila oko nečega što se popularno naziva "Lightning talks" i oko predavanja mog imenjaka, Filipa Birkena, o "označenim revizijama". Lightning talks, odnosno munjeviti razgovori, predstavljaju koncept koji je već viđen u protekle dve godine i u kojima sam učestvovao u oba slučaja. Intuitivno je, možda, jasno o čemu se radi, ali da objasnim: svako ko hoće može da se prijavi da dobije mikrofon na nekoliko minuta kako bi ispričao publici bilo šta što mu je na umu. Da se vratim na dilemu: nakon kraćeg razmišljanja, odlučio sam da ipak odem na Birkenovo predavanje, a onda na polovini da pređem na munjevite razgovore. Prvi deo plana sam ispoštovao, ali drugi nisam, jer sam, ipak, do kraja ostao na Birkenovoj prezentaciji, jer mi se dopala. A pošto ove godine nisam nameravao da išta prezentujem, pa tako ni na munjevitim govorima, nije bilo preke potrebe da se pojavljujem na njima. Bilo kako bilo, prezentacija o označenim revizijama je bila prilično informativna, a pogotovo za one koji nisu upoznati sa tim. Filip je pričao o istorijatu koji je doveo do sadašnjosti, malo o tehničkim detaljima, politici, aktivnosti zajednice u vezi sa alatkom i njenom generalnom prihvatanju.

Usledila je pauza za ručak, tokom koje smo se izorganizovali i okupili u jednoj prostoriji, kako bismo održali neformalan sastanak lokalnih ogranaka Vikimedije. Pričali smo uglavnom o trenutno aktuelnoj temi u svetu ogranaka: popunjavanje dva mesta u odboru Zadužbine koja su namenjena da ih popune ogranci. S obzirom da je ograncima data puna sloboda u pronalaženju načina izbora tih ljudi, potrebno je doći do najboljeg i za sve zadovoljavajućeg rešenja u tom pogledu. Zbog toga su razgovori išli generalno u smeru analize već postojećeg predloga mehanizma za odabir ljudi, kao i u smeru pokušaja pronalaženja boljeg. Posle ručka, otišao sam na predavanje posvećeno OTRS-u, gde su Džej Volš, šef komunikacije Vikimedije, i Keri Bas, koordinator volontera Vikimedije, pričali o tome šta je OTRS, koje su njegove uloge, prednosti, mane, problemi i slično.

E, onda je došao trenutak za nas. Uskoro je trebalo da bude prvo od dva Nikolina predavanja, pa je bilo logično da prisustvujem njemu. Ali, kako je Nikola imao 20 minuta, što je pola termina za predavanje, i kako je prvu polovinu imao Ben Hercberg, koji je pričao o jednom projektu Vikimedije Izraela, nisam baš bio raspoložen da slušam to prvo predavanje, pa sam tih dvadesetak minuta iskoristio za posetu internetu. Ali, priključio sam se na vreme i propratio celo Nikolino predavanje. Ono je bilo o Vikimediji Srbije: kratko predstavljanje, ko smo, šta smo, čime smo se bavili, čime se bavimo i slično. Na moje čuđenje, bilo je mnogo više ljudi i mnogo više pitanja nakon prezentacije nego što sam očekivao, što samim tim znači da je i interesovanje za tako nešto bilo mnogo veće nego što sam pretpostaljao. Što je, naravno, pozitivna stvar :). Posle ovoga, Lodevajk Gelauf je bio na neki način voditelj razgovora o tzv. volunteer council, odnosno savetu dobrovoljaca, trenutno nepostojećem telu, za čije stvaranje postoji jasan konsenzus. Naime, razgovori su se kretali u smeru toga šta to telo treba da radi, kakav mandat treba da ima, ko treba da bude u njemu, i slično.

Fibi priča o sokpapetima: kako ih napraviti

Poslednja dva predavanja za danas bila su malo više tehničke prirode. Reč je o, najpre, drugom Nikolinom predavanju, a onda i o prezentaciji izvesnog Majkla Dejla. Ovog puta, Nikola je pričao o nekim svojima alatkama za "vikizaciju" slika, kao i idejama o tome šta bi u budućnosti moglo da se radi na tom polju. Majkl je pričao o svom projektu: MetaVid, na kome može da se manipuliše video sadržajem raznim načinima, slično mogućnostima viki softvera, ali za tekst. U svakom slučaju, prilično zanimljivo za onog ko je malo više tehnički nastrojen.

To su bila sva predavanja koja sam danas posetio. Nakon prezentacije smo Nikola, Nevena i ja otišli do Stenli plaže, malo se kupali i uživali u večernjem suncu i zalasku uz Stenli most. Nazad u spavaonicama u kojima smo odseli u Aleksandriji tokom konferencije, ostali smo do u sitne sate, razgovarajući sa nekim Vikipedijancima (među kojima je bio i jedan od organizatora Vikimanije, Amr).

Subota, 19. jul 2008.

Treći, ujedno i poslednji, dan konferencije počeo je uveliko nezanimljivim predavanjem Elijane Metni, koja je pričala o obrazovanju, predavačima, globalnoj mreži onlajn kurseva itd. Prvo pravo predavanje kom sam prisustvovao bilo je predavanje Herarta Mejsena o lokalizaciji, odnosno o prevođenju i prilagođavanju softvera; Herart se doticao Betavikija, lokalizacije Ostave i drugih tema vezanih za prevođenja. Posle sam otišao na predavanje Naoko Kizu i Marije Fanuki, koje su pričale o prevođenju u Vikimedijinoj zajednici – koordinisanju zahteva za prevođenja, koja su potrebna pri svakom izboru za odbor poverenika, svaki "drajv" za donacije, svaku rezoluciju odbora itd. Naoko je pričala uglavnom o problemima sa kojima se prevodioci često suočavaju, dok je Marija prikazala rezultate svoje mini-ankete koju je sprovela među prevodiocima i predočila nam neke, po njoj, zapanjujuće rezultate.

Posle ručka, planirao sam da odem na Election committee panel, odnosno "panel" sa članovima komiteta za izbor članova odbora. Međutim, kako je tu bio veoma mali odziv što se tiče publike, nije bilo rezona održati tu seansu, pa sam skoknuo do prezentacije Fibi Ajers nazvane "Sock puppets: not just for checkusers anymore", iliti "Luci (lutke od čarapa): nisu više samo za čekjuzere". Pretpostavio sam da će Fibi, koja je učestvovala u organizacijama prethodne dve Vikimanije, pričati o pojmu sokpapeta, koji je dobro poznat na svakom iole većem projektu, pa tako i kod nas. Međutim, kada sam došao na prezentaciju, video sam hrpu čarapa, platna, vune i drugog materijala, nešto lepka, makaza, plastičnih očiju itd. Tada je postalo jasno da sam došao na radionicu gde se prave prâve lutke od čarapa. Posle nekoliko uvodnih reči i objašnjenja kako se pravi lutak, svi smo prionuli na posao – krenuli smo da pravimo lutke. Da radost bude još veća, lokalna dečica iz biblioteke su dovedena u prostoriju, pa su nam ona pomagala u izradi naših kreacija. Na kraju smo se svi skupa fotografisali sa svojim alter egoima. Ja sam svog nazvao Igor, jer je podsećao na Rusa :).

Ja i moj lutak Igor

Florans je, zatim, održala predavanje vezano za komunikacije u Vikimediji, gde je iznela svoja gledišta u vezi sa komunikacijom: kako je treba popraviti i to pogotovo na relacijama zadužbina-zajednica i zadužbina-ogranci. Kao prirodni nastavak na ovu prezentaciju došlo je predavanje Džeja Volša, koji je, kao šef komunikacije, prirodno, pričao takođe o komunikaciji i to o sličnim temama koje je Florans imala (ali na malo opštijem nivou). Džej je odgovarao i na pitanja iz publike.

Na kraju je došlo vreme za ceremoniju zatvaranja. Na njoj su pričali Džej, Su, Džimbo, Florans, Delfin, Hoda, Ismail, Majkl, Patrisio Lorente i Mohamed Ibrahim. Većina njih je izrazila svoju ličnu, ali i generalnu zahvalnost organizatorskom timu, koji je na sjajan način pripremio i sproveo ovu Vikimaniju u delo, zatim biblioteci i glavnim ljudima u njoj, koji su se pokazali kao pravi saradnici i podržavaoci celog duha Vikimedije i Vikimanije, kao i zaista mnogobrojnim volonterima koji su omogućili da ova konferencija zaista uspe. Neki od njih zahvalili su se i nama, učesnicima konferencije, jer bez nas ni nje ne bi bilo. Patrisio je zatvorio ovu konferenciju kratkim govorom vezanim za organizaciju sledeće Vikimanije, koja će se krajem avgusta iduće godine održati u Buenos Ajresu, u Argentini. Na samom kraju, pušten je fino spremljen slajd šou u pratnji tanga, koji je promovisao Argentinu, Buenos Ajres, mesto održavanja sledeće Vikimanije i ujedno ceo latino duh i koji je poslužio kao pozivnica da se svi ponovo sretnu/sretnemo dogodine u prestonici Argentine.

Mreža poruka organizatorima

Iako je četvrta po redu Vikimanija formalno završena, ostala je još jedna stvar koja nije odrađena, a to je, već sada tradicionalna, Vikimanija žurka. Svake godine se održavala žurka na određenom mestu u gradu domaćinu Vikimanije, pa je tako i ove, na periferiji Aleksandrije, tik uz aerodrom, održana žurka na koju su bili pozvani svi učesnici konferencije. Prevoz do tamo je bio organizovan, a žurka se sastojala pre svega iz uvodnog performansa jedne plesne trupe, koji je u početku imao drevni egipatski karakter, da bi kasnije pridobio orijentalni prizvuk, da bi se na kraju pretopio u moderne tonove, koji više podsećaju na Zapad. Jedna zanimljiva stvar za koju su nas zamolili da uradimo je bila da svi napišemo po nekoliko reči upućenih organizatorima na crvene ili plave papiriće. Kasnije smo te papiriće kačili na jednu paukoliku mrežu, sve u cilju zabave, ali i davanja fidbeka organizatorima u vezi sa celom konferencijm. Posle nekoliko Kerijevih reči pozdrava, okrugli stolovi na travi pred binom počeli su da se pune tanjirima punim raznih egipatskih đakonija: švedski sto sa raznoraznim jelima bio je svima na raspolaganju, a čak i oni najprobirljiviji nisu se mogli požaliti na izbor hrane. Posle večere, usledilo je puštanje u Egiptu popularne muzike, ali i muzike iz nešto zapadnijeg melosa, uz koju su čak i poneki ne-Egipćani igrali. Povratak u biblioteku organizovan je negde oko ponoći, a ljudi su mogli da ostanu još na žurci, gde su imali mogućnost da puše nargile. Toliko o današnjem danu.

Posle konferencije

Ovaj turistički deo posle konferencije je, moram priznati, bio zanimljiviji deo ovog puta, ma koliko interesantna da je bila sama konferencija, jer je uključivao posete nekim veoma značajnim znamenitostima i aktivnosti koje nemamo prilike da radimo svakog dana i bilo gde.

U Aleksandriji smo ostali još jedan dan posle konferencije kako bismo videli najbitnije znamenitosti. Nevena, Nikola i ja smo posetili samu biblioteku, a nešto kasnije zajedno sa Ajatulom, devojkom koju smo upoznali na konferenciji, obišli smo aleksandrijsku tvrđavu, muzej istorije nauke u biblioteci, džamiju Abu al-Abas al-Mursi, rimski teatar, Pompejev stub, Montaza palatu, a krstarili smo malo Mediteranom, posetili fensi restoran sa divnim pogledom na zaliv, otišli do velikog tržnog centra u centru grada...

Na Vikimanija žurci

Posle smo otišli u Kairo, gde smo se u više navrata šetali po centru i periferiji i gde smo u različitim navratima posetili pijacu Han el-Halili, zatim lokalnu egipatsku pijacu, piramide u Gizi, egipatski muzej, džamiju Sultana Hasana, Saladin citadelu (sa džamijom Muhameda Alija i raznim muzejima), park Al Azar, koptsku četvrt, Kairo kulu itd.

U jednom trenutku smo napravili odlazak do Luksora i nazad vozom sa spavaćim kolima. U vrelom Luksoru smo posetili hram u Luksoru, hram u Karnaku, Dolinu kraljeva, hram kraljice Hatšepsut, Dolinu kraljica, Kolose Memnona, a i plovili smo Nilom uz zalazak sunca u tipu brodića koji se zove "feluka".

Za moje "lepe" fotografije iz Egipta, pogledajte moj fotostrim na sajtu Flikr, a ko ima nalog na Fejsbuku može da pogleda album 1 i 2. Za utiske i doživljaje, odgovaraću preko privatnih zahteva, kao i do sada :)

Zaključak

Kad se sve sabere i oduzme, ovo je bila prilično uspešna Vikimanija. Više njih me je pitalo da uporedim prethodnu i ovu Vikimaniju i nisam bio siguran kako da odgovorim: obe su imale neke dodirne tačke, ali i stvari koje su se odvijale na različite načine. Zbog dobre organizacije u oba slučaja i svega što ide uz to, teško je odrediti koja od Vikimanija je, zapravo, bila bolja. Možda je, stoga, najdiplomatičnije reći da su obe konferencije bile približno podjednako dobre i da će Argentinci imati muke u organizaciji konferencije sličnog kvaliteta dogodine. Da zaključim: bilo je korisno ići, jer se na Vikimaniji uvek zabavim; takođe, posete raznim znamenitostima starog i novijeg doba svakako su bile nezaobilazni deo ovog putovanja, a prisustvo nekih meni dragih ljudi tokom celog ovog puta učinilo ga je vrednim i lepim iskustvom koga ću se uvek rado sećati.

FiliP × 23:21, 3. avgust 2008. (CEST)