Viktor Bonč-Brujevič
| Viktor Leopoldovič Bonč-Brujevič | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 8. januar 1923. |
| Mesto rođenja | Moskva, SSSR |
| Datum smrti | 9. april 1987. (64 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, SSSR |
| Obrazovanje | Fizički fakultet MGU, Institut fizičke hemije AN SSSR |
| Naučni rad | |
| Polje | fizička poluprovodnika |
| Institucija | Moskovski Univerzitet, katedra fizike |
| Nagrade | Lomonosova nagrada |
Viktor Leopoldovič Bonč-Brujevič (rus. Виктор Леопольдович Бонч-Бруевич; Moskva, 8. januar 1923 — Moskva, 9. april 1987) je bio sovjetski fizičar-teoretičar, profesor, doktor nauka.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Viktor Leopoldovič Bonč-Brujevič se rodio u porodici službenika. Otac mu je bio Leopold Leonidovič Averbah, istaknuti društveni i partijski radnik, jedan od osnivača RAPP (rus. Российская ассоциация пролетарских писателей - Руска асоцијација пролетерских писаца), streljan u Staljinovim čistkama, posmrtno rehabilitovan; majka mu je bila Jelena Vladimirovna Bonč-Bruevič[1], lekar. Srednju školu je završio u Moskvi 1941.
Na Fizički fakultet Moskovskog državnog univerziteta (rus. Московский государственный университет - МГУ) se upisao 1941, ali je 13. oktobra pristupio kao dobrovoljac Crvenoj armiji i učestvovao je u borbenim dejstvima kod Moskve u sastavu Komunističkog bataljona 3. puka moskovskih radnika Zapadnog fronta. Posle ranjavanja krajem januara 1942. bio je demobilisan, pa je od februara 1942. do juna 1943. učio na MGU. Ponovo je pozvan u armiju i tokom 1944. je učestvovao u borbenim dejstvima crvenoarmijskog 52. motociklističkog puka 4. Ukrajinskog fronta, služeći u desantnim jedinicama. Nagrađen je Ordenom Velikog Otadžbinskog rata I stepena i sa 4 medalje.
Od 1944. je nastavio studije na fizičkom fakultetu MGU, koje je završio 1947. u oblasti „teoretska fizika“. Po završetku studija je radio kao asistent na katedri fizike Poljoprivredne akademije (rus. Московская сельскохозяйственная академия им. К. А. Тимирязева). Aprila 1948. je upisao poslediplomske studije na Institutu fizičke hemije AN SSSR, koje je završio 1951. i odbranio disertaciju na temu „Elektronska stanja atoma i molekula apsorbovanih na površini kristala“. Od 1951. do 1955. je radio kao viši naučni saradnik, docent katedre fizike na Moskovskom Elektrotehničkom institutu za komunikacije (rus. Московский электротехнический институт связи).
Godine 1955, je prešao na Moskovski Univerzitet na dužnost višeg naučnog saradnika, docenta i profesora katedre fizike poluprovodnika fizičkog fakulteta, doktorirao je 1959, a 1962. dobio akademsko zvanje profesora.
Radovi[uredi | uredi izvor]
Viktor Leopoldovič je široko poznat po svojim radovima u oblasti poluprovodnika. Radio je na teoriji rekombinacije u poluprovodnicima, vršio je pionirska istraživanja u teoriji jako legiranih poluprovodnika, koja je postavila osnovu savremenog shvatanja svojstava elektronskog spektra kao i optičkih svojstava jako legiranih poluprovodnika. Takođe je široko poznat njegov ciklus radova na istraživanju elektronske nestabilnosti u poluprovodnicima.
Viktor Leopoldovič je bio odličan predavač, mnogi njegovi učenici su postali poznati naučnici. Za zasluge u oblasti međunarodne saradnje 1979. je dobio zvanje Počasanog doktora prirodnih nauka Berlinskog univerziteta. Bio je član uredništva niza sovjetskih i inostranih naučnih časopisa, između ostalih „Vesnik Moskovskog univerziteta“, „Vesti Univerziteta SSSR, Fizika“, "Physica status solidi". Pod njegovim rukovodstvom je formirana jedinstvena biblioteka prevoda knjiga najboljuh inostranih naučnika iz fizike čvrstog tela.
Viktor Leopoldovič je autor više od 150 objavljenih radova. Knjige i udžbenici:
- Fizika poluprovodnika (rus. Физика полупроводников), 1977.
- Metod funkcije Grina u statističkoj mehanici (rus. Метод функций Грина в статистической механике), 1961.
- Zbirka zadataka iz fizike poluprovodnika (rus. Сборник задач по физике полупроводников), 1968.
- Domenska električna nestabilnost u poluprovodnicima (rus. Доменная электрическая неустойчивость в полупроводниках), 1972.
- Elektronska teorija neuređenih poluprovodnika (rus. Электронная теория неупорядоченных полупроводников), 1981.
Nagrade[uredi | uredi izvor]
Za svoje radove je 1980. dobio Lomonosovu nagradu, zajedno sa I. A. Kurovojem (rus. И. А. Куровой).
Porodica[uredi | uredi izvor]
Otac: Leopold Leonidovič Averbah, istaknuti društveni i partijski radnik, jedan od osnivača RAPP (rus. Российская ассоциация пролетарских писателей - Руска асоцијација пролетерских писаца), streljan u Staljinovim čistkama, posmrtno rehabilitovan;
Majka: Jelena Vladimirovna Bonč-Bruevič, lekar (hirurg-traumatolog), ćerka Vladimira Dmitrijeviča Bonč-Brujeviča.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Zяnьkovič & Zenьkovič 2005, str. 356.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zяnьkovič, Mikalaй Alяksandravič; Zenьkovič, Nikolaй (2005). Samыe sekretnыe rodstvenniki. OLMA Media Grupp. str. 356—. ISBN 978-5-94850-408-7.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
(na ruskom jeziku)
- Biografija na sajtu Kabineta fizike SPbAPPO Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. januar 2007)
- Biografija na sajtu Katedre fizike poluprovodnika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. januar 2004)
