Vila Tusci
Vila Tusci (Villa Tusci) je jedna od vila Plinija Mlađeg na lokalitetu Colle Plinio u opštini San Đustino oko 10 km severno od Čita di Kastelo. Plinije je izuzetno voleo vile i podizao ih je na više mesta širom Apeninskog poluostrva. Pored poznatih vila Tusci i Laurentin postojale su i dve sa neobičnim imenima u blizini jezera Komo. Onu koja je visoko u brdima nazvao je “Tragedija” a onu na obali jezera “Komedija”.
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Vila Tusci leži u podnožju brežuljka, sa koga se blagim usponom sagledava dolina Arna sa poluprstenom planina nalik amfiteatru. Ona je tipična villa urbana, bez ekonomskih zgrada, za koje se misli da su možda na nekom udaljenijem mestu, jer ih Plinije nije opisao. Srećom posvećuje punu pažnju vrtovima. Plinije sadržaje vile svrstava u tri grupe:
- prva po važnosti je glavna zgrada i njeni prateći objekti, ovaj deo završio je rečima: "ovo je fasada, njoj se pristupa spreda";
- za sledeću grupu objekata može se reći samo da su bili na strani ka brdu;
- hipodrom, park, koji se nalazi sa strane kuće naslanjajući se na krilo glavne fasade u kome je trpezarija (triclinium)sa ležaljkama (stibadium).
Vila[uredi | uredi izvor]
Spreda je široka kolonada sa dva krila, u kojima su dve važne prostorije trpezarija i mala spavaća soba (cubiculum), jedna na svakoj strani. U sredini kolonade ka zadnjem delu vodi malo dvorište, vidljivo spolja kroz dvostruki red stubova. U njemu su zasađeni platani, a u centru je fontana. Oko ovog dvorišta su po tri sobe. Jedna od njih opisuje se kao posebno privlačna - soba vrta. Pri dnu zidova je mermer, a iznad su zidovi oslikani stablima na čijim su granama ptice. Potočići žubore kroz uske cevi, raspršujući svoju hladnu vodu. Ukratko, ovo je jedna od onih soba čiji su zidovi prekriveni slikama vrta, baš kao što se to vidi i u Pompejima, uz fontane koje pojačavaju privid.
Vrt[uredi | uredi izvor]
Sam Plinije opisuje vrt vile u svojim "Pismima u deset knjiga" (Epistularum Libri Decem) na sledeći način:
| „ | Mnogi putevi su odvojeni šimširom. Na jednom mestu je mala livada, na drugom su isturene grupe šimšira, orezane u hiljade različitih oblika. Ponekad slova prikazuju ime gospodara, ili autora. Tu i tamo se uzdižu mali obelisci, kombinovani naizmenično sa stablima jabuke. Onda odjednom, usred ove elegantne regularnosti, iznenađenje - imitacija nemarne lepote seoske prirode. U centru je tačka okružena skupinom patuljastih platana. Pored njih je grupa glatkog i uvijenog akantusa, a onda razne figure i imena od orezanog šimšira. | ” |
Opis triklinijuma (trpezarije) pod vedrim nebom sa stibadijumima (stibadium) polukružnim klupama - ležaljkama poslužio je Karlu Fridrihu Šinkelu za rekonstrukciju ovog dela vrta:
| „ | Na gornjem kraju vrta je polukružna klupa od belog mermera u senci vinove loze koja se puže po četiri mala stuba od Caristinskog mermera. Ispod klupe se sliva voda iz nekoliko malih cevi, kao da je pritisnuta teretom ljudi koji sede na njoj. Voda pada u kamenu cisternu ispod, odakle je prima fino polirani mermerni bazen, tako vešto smišljen da je uvek pun, a nikada ne preliva. Kada jedem ovde, poslužavnik sa jelima se stavlja oko ivice, a manje posude u obliku brodića i barskih ptica plivaju po bazenu. Sa druge strane je fontana koja se neprestano prazni i puni vodom koja dopire do velike visine i ponovo pada u fontanu.
Ispred klupe je prostorija od sjajnog mermera, čija vrata vode na travnjak. Sa gornjeg i donjeg prozora odaje, pruža se pogled prema gore ili dole ka drugim delovima vrta. U različitim delovima je nekoliko mermernih klupa, koje kao i mnogi reljefi služe kada šetnja dosadi. Pored svake klupe je mala fontana. Duž hipodroma su potočići koji prolazeći kroz cevi žubore, gde god ih je ruka umetnosti vodila. Potočići napajaju vodom pojedine delove zelenila, i kupaju ga u celini. |
” |
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gothein, M. L. (1928): A History of Garden Art. J M Dent and Sons, London and Toronto
- Turner, T. (2005): Garden History: Philosophy and Design 2000 BC - 2000 AD. New York
- Grbić, M. (2015): Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7299-227-4.