Vilem Barenc

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vilem Barenc
Vilem Barenc
Datum rođenja1550.
Mesto rođenjaTerčeling
Datum smrti20. jun 1597. (starost 46-47)
Mesto smrtiNova Zemlja
DržavljanstvoHolandsko
ZanimanjeNavigator

Vilem Barenc (hol. Willem Barentsz; je rođen oko 1550. godine u Terschelling, u Holandiji; a preminuo je 20. juna 1597 Nova Zemlja, Rusija) je bio holandski istraživač i jedan od prvih u istraživanju severa.[1]

Godine 1594, je napustio Amsterdam sa dva broda tražeći vodeni put preko severa ka istočnoj Aziji. Došao je do zapadne obale Nove Zemlje, krećući se severno od nje, ali je konačno bio primoran da se vrati zbog vremenskih uslova.

Iste godine, vodio je ekspediciju od sedam brodova, sa kojom je uspeo da stigne u područje između sibirske obale i ostrva Vajgač, ali je bilo prekasno da nađu otvoreno more. Njegovo treće putovanje je takođe bilo neuspešno i okončalo se njegovom smrću. Na tu ekdpediciju krenuo je sa dva broda, pod vodstvom kapetana Jan Rijp и Jacob van Heemskerk. Brodovi su plovili razdvojeno. Na ovom putovanju otkrili su Medveđe ostrvo i Svalbard (poznato kao Spicbergen), gde su bili razdvojeni. Barencov brod, pod vodstvom kapetana Jacob van Heemskerk, je bio zarobljen ledom posle povratka iz Nove Zemlje, pa je posada bila primorana da prezimi na Novoj Zemlji. Brod su rastavili i od njega napravili kuću. Brod je bio pod ledom do početka 1597. kada su, 13. juna, krenuli u dva mala čamca zapadno. Brod Jana Rijpa ih je pokupio kod poluostrva Kola, blizu Murmanska. Ali je Barenc umro 20. juna.

Barencovo more

Priča o strašnom putovanju i provedenoj zimi na Novoj Zemlji objavljena je kao dnevnik brodskog stolara, Gerrit de Veer, koji je bio prva osoba koja je posmatrala atosferski fenomen poznatiji kao efekt Nove Zemlje.

Barencova kuća je 1871. godine pronađena na ostrvu u nedirnutom stanju, sa mnogo alata koji su sačuvani u muzeju u Hagu. Takođe, 1875. je pronađen deo njegovog originalnog dnevnika.

Barencovo more i Barencov region su nazvani po njemu.[1]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Vilem Barenc je rođen oko 1550. godine na ostrvu Terčeling u Sedamnaest provincija, današnja Holandija.[2] Barenc nije bilo njegovo prezime, već njegovo patronimsko ime, skraćeno od Barencon „Barentov sin”.[3]

Po zanimanju kartograf, Barenc je plovio u Španiju i Mediteranu da završi atlas mediteranskog regiona, koji je objavio zajedno sa Petrusom Plancijusom.[2]

Njegova karijera istraživača je provedena u potrazi za severoistočnim prolazom kako bi se trgovalo sa Kinom.[4] On je zaključio da bistra, otvorena voda severno od Sibira mora da postoji pošto sunce sija 24 sata dnevno otapajući morski led na Arktiku, i zaista je mislio da što severnije ide, to će biti manje leda.[4][5]

Prvo putovanje[uredi | uredi izvor]

Mapa prvog putovanja Vilema Barenca

Dana 5. juna 1594, Barenc je napustio ostrvo Teksel[2] na malom[6] brodu Merkur,[7] kao deo grupe od tri broda poslata u različitim pravcima da pokušaju da uđu u Karsko more, sa nadom pronalaženja severoistočnog prolaza iznad Sibira. Između 23. i 29. juna Barenc je boravio na ostrvu Kiljdin.

Dana 9. jula[8] posada je prvi put naišla na polarnog medveda. Nakon što su ga upucali i ranili musketom kada je pokušao da se popne na brod, pomorci su odlučili da ga uhvate u nadi da će ga vratiti u Holandiju. Međutim, kada su ga privezali i ukrcali na brod, medved je divljao i morao je da bude ubijen. Ovo se dogodilo u Ber Kriku, na ostrvu Vilijams.

Kada je otkrila Narandžasta ostrva, posada je naišla na krdo od oko 200 morževa i pokušala da ih ubije sekirama i kopljima. Nalazeći da je zadatak teži nego što su zamišljali, hladan čelik se razbijao o čvrstu kožu životinja, otišli su sa samo nekoliko kljova od kljova.[4][9]

Barenc je stigao do zapadne obale Nove zemlje i nastavio je ka severu pre nego što je bio primoran da se vrati pred velikim ledenim bregovima. Iako nisu postigli svoj krajnji cilj, putovanje se smatralo uspešnim.[2]

Jan Hajgen van Linšoten je bio član ove i druge ekspedicije.

Drugo putovanje[uredi | uredi izvor]

Barencov vodeći brod Gulden Vindtund zamalo se sudario sa viceadmiralaovim na drugom putovanju 6. avgusta 1595.
Posada Vilema Barenca u borbi sa polarnim medvedom

Sledeće godine, princ Moris Oranski je bio ispunjen „najpreteranijim nadama“[10] čuvši za Barencovo prethodno putovanje i imenovao ga je za glavnog pilota i izvođača nove ekspedicije, koju je pratilo šest brodova natovarenih trgovačkom robom, kojom su Holanđani nadali trguju sa Kinom.[11]

Polazeći 2. juna 1595. godine,[10] putovanje je išlo između sibirske obale i ostrva Vajgač. Dana 30. avgusta, grupa je naišla na otprilike 20 Samojeda „divljih ljudi“ sa kojima su mogli da razgovaraju, jer je jedan član posade govorio njihovim jezikom.[9] Dana 4. septembra, mala posada je poslata na ostrvo Stejts da traži tip kristala koji je ranije primećen. Njih je napao beli medved, i dva mornara su ubijena.[12]

Na kraju, ekspedicija se vratila kada je otkrila da je Karsko more zbog neočekivanog vremena zaleđeno.[13] Ova ekspedicija je uglavnom smatrana neuspešnom.[14]

Treće putovanje[uredi | uredi izvor]

Mapa trećeg putovanja Vilema Barenca
Tragovi holandskih moreplovaca (1596–97)

Godine 1596, razočarani neuspehom prethodnih ekspedicija, Generalne države su objavile da više neće subvencionisati slična putovanja – već su umesto toga ponudile visoku nagradu za svakoga ko uspešno plovi severoistočnim prolazom.[10] Gradsko veće Amsterdama kupilo je i opremilo dva mala broda, kojima su kapetani bili Jan Rijp i Jacob van Hemskerk, da traže neuhvatljivi kanal pod komandom Barenca. Na put su krenuli 10. ili 15. maja, a 9. juna otkrili Medveđe ostrvo.[9]

Oni su otkrili Špicbergen 17. juna, ugledavši njegovu severozapadnu obalu. Dana 20. juna videli su ulaz u veliki zaliv, kasnije nazvan Raudfjorden. Dana 21. juna usidrili su se između Kloven Klifa i Vogelsanga, gde su „postavili stub sa grbom Holandije na njemu“. Dana 25. juna ušli su u Magdalenefjorden, koji su nazvali Tusk Baj, u svetlu kljova morževa koje su tamo pronašli. Sledećeg dana, 26. juna, uplovili su na severni ulaz u Forlandsundet, ali su bili primorani da se vrate zbog plićaka, zbog čega su fjord nazvali Kervik („ulaz iz koga se mora vratiti nazad“). Dana 28. juna zaokružili su severnu tačku Prins Karls Forlanda, koju su nazvali Vogelhoek, zbog velikog broja ptica koje su tamo videli. Otplovili su na jug, prošli Isfjorden i Belsund, koji su na Barencovoj karti bili označeni kao Groten Invick i Invick.

Brod Vilema Barenca među arktičkim ledom

Brodovi su se ponovo našli na Ber ostrvu 1. jula, što je dovelo do neslaganja između Barenca i Van Hemskerka na jednoj strani i Rijpa na drugoj. Složili su se da se raziđu, pri čemu je Barenc nastavio na severoistok, dok je Rijp krenuo ka severu u pokušaju da pređe direktno preko severnog pola i stigne do Kine.[4][15] Barenc je stigao u Novu Zemlju 17. jula. Nestrpljiv da ne bude zarobljen u okolnom ledu, nameravao je da se uputi ka moreuzu Vajgač, ali njihov brod se zaglavio u mnogim ledenim bregovima i santama.[10] Nasukana, posada od 16 ljudi bila je prinuđena da provede zimu na pustom prostoru.[8] Nakon neuspelog pokušaja da se otopi permafrost, posada je koristila plutajuće drvo i građu sa broda za izgradnju lože veličine 7,8×5,5 metara koju su nazvali Het Behouden Huys (Spašena kuća).[5]

Het Behouden Hujs na Novoj Zemlji

Suočavajući se sa ekstremnom hladnoćom, posada je shvatila da će im se čarape zapaliti pre nego što im stopala osete toplinu vatre – i počela je da spava sa zagrejanim kamenjem i topovskim đulima. Oni su koristili tkanine za trgovinu sa broda da naprave dodatnu ćebad i odeću.[9] Brod je nosio slanu govedinu, puter, sir, hleb, ječam, grašak, pasulj, prekrupu, brašno, ulje, sirće, senf, so, pivo, vino, rakiju, dvopek, dimljenu slaninu, šunku i ribu. Veliki deo piva se smrznuo, pucajući u bačve. Do 8. novembra Gerit de Ver, brodski stolar koji je vodio dnevnik, prijavio je nestašicu piva i hleba, a vino je racionirano četiri dana kasnije.[9]

U januaru 1597. godine, posada je postala prva koja je svedočila i snimila atmosfersku anomaliju koja je sada naziva efektom Nove Zemlje, zbog ovog viđenja.[16]

Smrt Vilema Barenca (1836), delo Kristijana Julijusa Lodevika Portmana

Pokazavši se donekle uspešnim u lovu, grupa je uhvatila arktičke lisice u primitivne zamke.[5] Sirovo meso arktičke lisice sadrži male količine vitamina C, koji je, nepoznato pomorcima, smanjivao posledice skorbuta.[4] Posadu su neprestano napadali polarni medvedi koji su pustošili područje gde su kampovali.[4] Medvedi su nasukani i sada prazan brod pretvorili u zimsko prebivalište. Primitivno oružje obično nije ubijalo medvede prvim ili čak drugim hicem (osim ako nije dobro naciljano u srce) i bilo je teško ciljati, dok se hladno i lomljivo metalno oružje često lomi ili savija.[4]

Do juna, led još uvek nije popustio stisak na brod, a preostali očajni preživeli od skorbuta uzeli su dva otvorena čamca. Barenc je umro na moru ubrzo nakon toga 20. juna 1597. Nije poznato da li je Barenc sahranjen na severnom ostrvu Nove zemlje, ili na moru.[17] Bilo je potrebno još sedam nedelja da čamci stignu do poluostrva Kola, gde ih je spasio holandski trgovački brod kojim je komandovao bivši kolega istraživač Jan Rijp koji se do tada vratio u Holandiju i bio na drugom putovanju, pretpostavljajući da je Barencova posada izgubnjena, slučajno ih je našao.[4] Do tada je ostalo samo 12 članova posade. Do Amsterdama su stigli tek 1. novembra.[18] Izvori se razlikuju po tome da li su dva muškarca umrla na ledu, a tri u čamcima,[5] ili tri na ledu i dva u čamcima.[10] Mladi kabinski dečak je umro tokom zimskih meseci u skloništu.[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Willem Barents”. Britannica. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  2. ^ a b v g „Historic expedition led by Willem Barentsz nears 400th anniversary”. Arhivirano iz originala 14. 12. 2007. g. Pristupljeno 8. 12. 2007. 
  3. ^ De Veer, Gerrit (17. 7. 2017). „A True Description of Three Voyages by the North-east Towards Cathay and China: Undertaken by the Dutch in the Years 1594, 1595 and 1596”. Hakluyt Society. Pristupljeno 17. 7. 2017 — preko Google Books. 
  4. ^ a b v g d đ e ž Andrea Pitzer (2021). Icebound: Shipwrecked at the Edge of the World. Scribner. ISBN 978-1982113346. 
  5. ^ a b v g „God and the Arctic survivor”. New Scientist. april 1993. 
  6. ^ Alexander, Philip Frederick. The North-west and North-east passages, 1915.
  7. ^ Mirsky, Jeannette. "To the Arctic!: The Story of Northern Exploration from Earliest Times", 1997.
  8. ^ a b v Synge, J.B. (c. 1912). A Book of Discovery. 
  9. ^ a b v g d De Veer, Gerrit. "The Three Voyages of William Barentsz to the Arctic Regions" (English trans. 1609).
  10. ^ a b v g d De Peyster, John Watts. The Dutch at the North pole and the Dutch in Maine. 3 March 1857.
  11. ^ „The Northern Lights Route - Willem Barentsz”. www.ub.uit.no. Pristupljeno 17. 7. 2017. 
  12. ^ Beechey, F.W. "A Voyage Of Discovery Towards The North Pole, In The Majesty's Ships", 1843.
  13. ^ Van Der Werf, Siebren Y. (novembar 1997). „Astronomical Observations During Willem Barents's Third Voyage to the North” (PDF). Arctic. 51 (2). doi:10.14430/arctic1055. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 11. 2017. g. Pristupljeno 04. 09. 2022. 
  14. ^ Scoresby, William. "An Account of the Arctic Regions", 1820.
  15. ^ Hacquebord, Louwrens (septembar 1995). „In search of Het Behouden Huys: a survey of the remains of the house of Willem Barentsz on Novaya Zemlya” (PDF). Arctic. 48 (3). CiteSeerX 10.1.1.505.5702 Slobodan pristup. doi:10.14430/arctic1246. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 03. 2009. g. Pristupljeno 04. 09. 2022. 
  16. ^ „Homage to Gerrit de Veer”. Arhivirano iz originala 02. 05. 2008. g. Pristupljeno 7. 12. 2007. 
  17. ^ "Search for Barents: Evaluation of Possible Burial Sites on North Novaya Zemlya, Russia" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. novembar 2017), Jaapjan J. Zeeberg et al., Arctic Vol. 55, No. 4 (December 2002) p. 329–338
  18. ^ Goorich, Frank Boott. "Man Upon the Sea", 1858.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vilem Barenc na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилем_Баренц&oldid=26199525”