Vilem I Oranski Ćutljivi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ovo je članak o Vilijemu I Oranskom. Za informacije o Vilijemu III Oranskom, vidi: Vilijem III Oranski.
Viljem I Oranski
Viljem I Oranski Ćutljivi
Lični podaci
Datum rođenja(1533-04-24)24. april 1533.
Mesto rođenjaDilenburg, Nasau, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti10. jul 1584.(1584-07-10) (51 god.)
Mesto smrtiDelft, Holandija
Porodica
SupružnikAna van Egmont, Ana od Saksonije, Šarlota Burbonska, Lujza de Kolinji
PotomstvoPhilip William, Prince of Orange, Countess Maria of Nassau, Countess Anna of Nassau, Moris Oranski-Nasauski, Countess Emilia of Nassau, Lujza Julijana od Nasaua, Countess Elisabeth of Nassau, Countess Catharina Belgica of Nassau, Countess Charlotte Flandrina of Nassau, Countess Charlotte Brabantina of Nassau, Countess Emilia Antwerpiana of Nassau, Frederik Oranski Nasauski, Justinus van Nassau
RoditeljiViljem I, grof Nasau-Dilenburga
Julijana od Stolberga

Vilem I Oranski (24. april 1533 — 10. jul 1584), takođe poznat i kao Vilem Ćutalica (hol. Willem de Zwijger)[1][2], je rođen u Kući Nasaua.[3][4] Postao je Princ Oranski 1544. godine i stoga osnivač grane Kuće Oranje-Nasau i predak holandske monarhije. Bio je glavni vođa holandske pobune protiv Španaca, koja je pokrenula Osamdesetogodišnji rat (1568–1648) koji je za posledicu imao nezavisnost Ujedinjenih provincija 1648. godine. U Holandiji je poznat i kao otac domovine (hol. Vader des Vaderlands).

Kao bogati plemić, Vilem je prvobitno služio Habzburgovcima kao član suda Margarete od Parme, guvernera Španske Holandije. Nezadovoljan centralizacijom političke moći izvan lokalnih poseda i španskim progonom holandskih protestanata, Vilem se pridružio Holandskom ustanku i okrenuo protiv svojih bivših gospodara. Kao najuticajniji i politički najsposobniji među pobunjenicima, on je doneo Holanđanima nekoliko uspeha u borbi protiv Španaca. Španski kralj ga je proglasio odmetnikom 1580. godine. On je ubijen u atentatu po nalogu španskog dvora u Delftu 1584. godine.

Mladosti i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Vilem je rođen 24. aprila 1533. u dvorcu Dilenburg tada u okrugu Nasau-Dilenburg u Svetom rimskom carstvu (sada u Hesenu, Nemačka). On je bio najstariji sin Vilema, grofa Nasaua i njegove druge žene Julijane od Stolberg-Vernigeroda. Vilemov otac imao je jednu preživelu kćer iz svog prethodnog braka, a njegova majka je imala četvoro preživele dece iz prethodnog braka. Njegovi roditelji su imali dvanaestoro dece zajedno, od kojih je Vilem bio najstariji; imao je četvoro mlađe braće i sedam mlađih sestara. Porodica je bila religiozno posvećena i Vilem je odgajen kao luteran.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Carski favorit[uredi | uredi izvor]

Pošto je bio štićenik Karla V i stekao obrazovanje pod starateljstvom careve sestre Marije, Vilijam je došao pod posebnu pažnju carske porodice i postao miljenik. Postavljen je za kapetana konjice 1551. godine i nakon toga je brzo napredovao, postajući komandant jedne od carevih armija u svojoj 22 godini. To je bilo 1555. godine, kada ga je Karlo poslao u Bajon sa vojskom od 20.000 ljudi da zauzme grad pod opsadom od Francuza. Vilijam je takođe postao član Rad van Stata, najvišeg političkog savetodavnog veća u Holandiji.[5] Bilo je to u novembru iste godine (1555) kada se car Karlo, oboleo od gihta, naslonio na Vilijamovo rame tokom ceremonije kada je abdicirao Niske zemlje u korist svog sina Filipa II od Španije.[6] Vilijam je takođe izabran da nosi obeležja Svetog rimskog carstva Karlovom bratu Ferdinandu, kada je Karlo podneo ostavku na carsku krunu 1556. godine, i bio je jedan od španskih potpisnika Ugovora iz Kato Kambrezija iz aprila 1559. godine.[7]

Godine 1559, Filip II je imenovao Vilijama za štatholdera (guvernera) provincija Holandije, Zeland i Utrehta, čime je znatno povećao njegovu političku moć.[8] Vlasništvo nad Franš-Kontom usledilo je 1561.

Od političara do buntovnika[uredi | uredi izvor]

Filip II od Španije prekorava Vilijama Ćutljivog, na slici Kornelisa Krusmana[9]

Iako se nikada nije direktno suprotstavio španskom kralju, Vilijam je ubrzo postao jedan od najistaknutijih članova opozicije u Državnom savetu, zajedno sa Filipom de Montmoransijem, grofom od Horna, i Lamoralom, grofom od Egmonta. Oni su uglavnom tražili veću političku moć za sebe protiv de fakto vlade grofa Berlejmona, Granvela i Vigliusa od Ajte, ali i za holandsko plemstvo i, navodno, za imanje, i žalili su se da je previše Španaca uključeno u upravljanje Holandijom. Vilijam je takođe bio nezadovoljan sve većim progonom protestanata u Holandiji. Odgajan kao luteran, a kasnije i katolik, Vilijam je bio veoma religiozan, ali je i dalje bio zagovornik slobode veroispovesti za sve ljude. Aktivnost inkvizicije u Holandiji, koju je vodio kardinal Granvel, premijer nove guvernerke Margarete od Parme (1522–1583, prirodna polusestra Filipa II), povećala je protivljenje španskoj vlasti među tada većinom katoličkim stanovništvom Holandije. Na kraju, opozicija je želela da vidi kraj prisustva španskih trupa.

Prema Izvinjenju, Vilijamovom pismu opravdanja, koje je objavljeno i pročitano na Staleškoj skupštini Nizozemlja u decembru 1580, njegova odluka da protera Špance iz Holandije nastala je kada su u leto 1559. on i vojvoda od Albe bili poslati u Francusku kao taoci radi pravilnog ispunjenja Ugovora iz Kato Kambrezija nakon Špansko-francuskog rata. Tokom svog boravka u Parizu, na lovačkom putovanju u Bva de Vansen, francuski kralj Henri II počeo je da razgovara sa Vilijamom o tajnom sporazumu između Filipa II i njega samog u cilju nasilnog istrebljenja protestantizma u Francuskoj, Holandiji „i čitavom hrišćanskom svetu“.[10] Alba je pregovarao o razumevanju, a Henri je pogrešno pretpostavio da je Vilijam toga svestan. U to vreme, Vilijam nije protivrečio kraljevoj pretpostavci, ali je za sebe odlučio da neće dozvoliti pokolj „toliko časnih ljudi“, posebno u Holandiji, prema kojoj je osećao veliko saosećanje.[11]

Dana 25. avgusta 1561, Vilijam Oranski se oženio po drugi put. Njegovu novu ženu, Anu Saksonsku, savremenici su opisivali kao „samozaokupljenu, slabu, samopouzdanu i okrutnu“, a generalno se pretpostavlja da se Vilijam oženio njome da bi stekao veći uticaj u Saksoniji, Hesenu i Palatinatu.[12] Par je imao petoro dece. Brak je koristio luteranske obrede i označio je početak postepene promene u njegovim religioznim stavovima, što je trebalo da navede Vilijama da se vrati luteranizmu i na kraju umerenom kalvinizmu. Ipak, ostao je tolerantan prema drugim verskim mišljenjima.[7]

Trijumfalni ulazak Princa od Oranža u Brisel. Štampa iz Ratova u Nasau Frans Hogenberg.

Vilijamov život je do tog vremena bio obeležen raskošnim prikazom i ekstravagancijom. Okružio se sa svitom mladih plemića i zavisnih ljudi i držao otvorenu kuću u svojoj veličanstvenoj palati Nasau u Briselu. Shodno tome, prihod od njegovih ogromnih imanja nije bio dovoljan da spreči da bude osakaćen dugovima. Ali nakon njegovog povratka iz Francuske, Vilijam je počeo da se menja. Filip ga je postavio za državnog savetnika, viteza Zlatnog runa i državnog vlasnika Holandije, Zelanda i Utrehta, ali je postojao latentni antagonizam između priroda ova dva čoveka.[7]

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Engelbert I of Nassau
 
 
 
 
 
 
 
8. John IV of Nassau-Dillenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Johanna of Polanen
 
 
 
 
 
 
 
4. John V of Nassau-Dillenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. John II of Loon-Heinsberg
 
 
 
 
 
 
 
9. Maria of Loon-Heinsberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Anna of Solms-Braunfels
 
 
 
 
 
 
 
2. Viljem I, grof Nasau-Dilenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Louis I, Landgrave of Hesse
 
 
 
 
 
 
 
10. Henry III, Landgrave of Hesse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ana od Saksonije, landgrofica Hesena
 
 
 
 
 
 
 
5. Elisabeth of Hesse-Marburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Philipp I, Count of Katzenelnbogen
 
 
 
 
 
 
 
11. Anna of Katzenelnbogen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Anna of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
1. Vilem I Oranski Ćutljivi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Bodo I of Stolberg
 
 
 
 
 
 
 
12. Henry IX of Stolberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Anna of Schwarzburg-Blankenburg
 
 
 
 
 
 
 
6. Bodo VIII, Count of Stolberg-Wernigerode
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Volrad II of Mansfeld
 
 
 
 
 
 
 
13. Mathilde of Mansfeld
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Margareta of Schlesien-Sagan
 
 
 
 
 
 
 
3. Juliana of Stolberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Eberhard III of Eppstein
 
 
 
 
 
 
 
14. Philip I of Eppstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Anna of Nassau-Wiesbaden-Idstein
 
 
 
 
 
 
 
7. Anna of Eppstein-Königstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Louis de La Marck, Count of Rochefort
 
 
 
 
 
 
 
15. Louise de La Marck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Nicole d'Aspremont
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "William The Taciturn"L.Abelous, translated by J.P. Lacroix, Nelson&Phillips of NewYork, 1872. library of congress [1] catalogued with subject "William I, Prince of Orange (1534–1584)
  2. ^ John Whitehead Historian, Oxford, Oriel College, weblog page about William I Once I was a clever boy
  3. ^ Canon van Nederland
  4. ^ „Hoe wordt Willem van Oranje vader des vaderlands?”. NPO Kennis (na jeziku: holandski). Pristupljeno 5. 10. 2021. 
  5. ^ As of 1549, the Low Countries, also known as the "Seventeen Provinces" comprised the present-day Netherlands, Belgium, Luxembourg, and parts of northern France and Western Germany.
  6. ^ J. Thorold Rogers, The Story of Nations: Holland. London, 1889; Romein, J., and Romein-Verschoor, A. Erflaters van onze beschaving. Amsterdam 1938–1940, p. 150. (Dutch, at DBNL.org).
  7. ^ a b v Edmundson 1911, str. 672.
  8. ^ Wedgwood 1944, str. 34
  9. ^ Motley, John Lothrop (1885). The Rise of the Dutch Republic. I. Harper Brothers. „As Philip was proceeding on board the ship which was to bear him forever from the Netherlands, his eyes lighted upon the Prince. His displeasure could no longer be restrained. With angry face he turned upon him, and bitterly reproached him for having thwarted all his plans by means of his secret intrigues. William replied with humility that every thing which had taken place had been done through the regular and natural movements of the states. Upon this the King, boiling with rage, seized the Prince by the wrist, and shaking it violently, exclaimed in Spanish, "No los estados, ma vos, vos, vos!—Not the estates, but you, you, you!" repeating thrice the word vos, which is as disrespectful and uncourteous in Spanish as "toi" in French.” 
  10. ^ See William of Orange, Apologie contre l'édit de proscription publié en 1580 par Philippe II, Roi d'Espagne, ed. A. Lacroix (Brussels, 1858), pp. 87–89 (French version); Apologie, ofte Verantwoordinghe, ed. C. A. Mees (Antwerpen, 1923), pp. 48–50 (Dutch version); Pontus Payen, Mémoires, I, ed. A. Henne (Brussels, 1860), pp. 6–9.
  11. ^ Lacroix 1858, str. 89; Mees (1923), p. 50.
  12. ^ Wedgwood 1944, str. 49–50

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Herbert H. Rowen, The princes of Orange: the stadholders in the Dutch Republic. Cambridge and New York: Cambridge University Press, 1988.
  • John Lothrop Motley, "The Rise of the Dutch Republic". New York: Harper & Brothers, 1855.
  • John Lothrop Motley, "History of the United Netherlands from the Death of William the Silent to the Synod of Dort". London: John Murray, 1860.
  • John Lothrop Motley, "The Life and Death of John of Barenvelt". New York & London: Harper and Brothers Publishing, 1900.
  • Petrus Johannes Blok, "History of the people of the Netherlands". New York: G. P. Putnam's sons, 1898.
  • Jardine, Lisa. The Awful End of William the Silent: The First Assassination of a Head of State with A Handgun. . London: HarperCollins. 2005. ISBN 978-0-00-719257-1. 
  • van der Lem, Anton (1995). De Opstand in de Nederlanden 1555–1609. Utrecht: Kosmos. ISBN 978-90-215-2574-7. .
  • Various authors (1977). Winkler Prins – Geschiedenis der Nederlanden. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-90-10-01745-1. .
  • Wedgwood, Cicely. 1944. William the Silent: William of Nassau, Prince of Orange, 1533–1584.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vilem I Oranski Ćutljivi na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za vladare je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилем_I_Орански_Ћутљиви&oldid=27551513”