Вилем I Орански Ћутљиви
- Ово је чланак о Вилијему I Оранском. За информације о Вилијему III Оранском, види: Вилијем III Орански.
Виљем I Орански | |
---|---|
![]() Виљем I Орански Ћутљиви | |
Датум рођења | 24. април 1533. |
Место рођења | Диленбург Насау, Свето римско царство |
Датум смрти | 10. јул 1584.51 год.) ( |
Место смрти | Делфт Холандија |
Отац | Виљем I, гроф Насау-Диленбурга |
Мајка | Јулијана од Столберга |
Супружник | Ана ван Егмонт, Ана од Саксоније, Шарлота Бурбонска, Лујза де Колињи |
Потомство | Philip William, Prince of Orange, Countess Maria of Nassau, Countess Anna of Nassau, Морис Орански-Насауски, Countess Emilia of Nassau, Лујза Јулијана од Насауа, Countess Elisabeth of Nassau, Countess Catharina Belgica of Nassau, Countess Charlotte Flandrina of Nassau, Countess Charlotte Brabantina of Nassau, Countess Emilia Antwerpiana of Nassau, Фредерик Орански Насауски, Justinus van Nassau |
Вилем I Орански (24. април 1533 — 10. јул 1584), такође познат и као Вилем Ћуталица (хол. Willem de Zwijger)[1][2], је рођен у Кући Насауа. Постао је Принц Орански 1544. године и стога оснивач гране Куће Орање-Насау и предак холандске монархије. Био је главни вођа холандске побуне против Шпанаца, која је покренула Осамдесетогодишњи рат (1568–1648) који је за последицу имао независност Уједињених провинција 1648. године. У Холандији је познат и као отац домовине (хол. Vader des Vaderlands).
Као богати племић, Вилем је првобитно служио Хабзбурговцима као члан суда Маргарете од Парме, гувернера Шпанске Холандије. Незадовољан централизацијом политичке моћи изван локалних поседа и шпанским прогоном холандских протестаната, Вилем се придружио Холандском устанку и окренуо против својих бивших господара. Као најутицајнији и политички најспособнији међу побуњеницима, он је донео Холанђанима неколико успеха у борби против Шпанаца. Шпански краљ га је прогласио одметником 1580. године. Он је убијен у атентату по налогу шпанског двора у Делфту 1584. године.
Младости и образовање[уреди | уреди извор]
Вилем је рођен 24. априла 1533. у дворцу Диленбург тада у округу Насау-Диленбург у Светом римском царству (сада у Хесену, Немачка). Он је био најстарији син Вилeма, грофа Насауа и његове друге жене Јулиjане од Столберг-Вернигерода. Вилeмов отац имао је једну преживелу кћер из своg претходноg бракa, а његова мајка је имала четворо преживеле деце из претходног брака. Његови родитељи су имали дванаесторо деце заједно, од којих је Вилем био најстарији; имао је четворо млађе браће и седам млађих сестара. Породица је била религиозно посвећена и Вилем је одгајен као лутеран.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
16. Engelbert I of Nassau | ||||||||||||||||
8. John IV of Nassau-Dillenburg | ||||||||||||||||
17. Johanna of Polanen | ||||||||||||||||
4. John V of Nassau-Dillenburg | ||||||||||||||||
18. John II of Loon-Heinsberg | ||||||||||||||||
9. Maria of Loon-Heinsberg | ||||||||||||||||
19. Anna of Solms-Braunfels | ||||||||||||||||
2. Виљем I, гроф Насау-Диленбурга | ||||||||||||||||
20. Louis I, Landgrave of Hesse | ||||||||||||||||
10. Henry III, Landgrave of Hesse | ||||||||||||||||
21. Ана од Саксоније, ландгрофица Хесена | ||||||||||||||||
5. Elisabeth of Hesse-Marburg | ||||||||||||||||
22. Philipp I, Count of Katzenelnbogen | ||||||||||||||||
11. Anna of Katzenelnbogen | ||||||||||||||||
23. Anna of Württemberg | ||||||||||||||||
1. Вилем I Орански Ћутљиви | ||||||||||||||||
24. Bodo I of Stolberg | ||||||||||||||||
12. Henry IX of Stolberg | ||||||||||||||||
25. Anna of Schwarzburg-Blankenburg | ||||||||||||||||
6. Bodo VIII, Count of Stolberg-Wernigerode | ||||||||||||||||
26. Volrad II of Mansfeld | ||||||||||||||||
13. Mathilde of Mansfeld | ||||||||||||||||
27. Margareta of Schlesien-Sagan | ||||||||||||||||
3. Juliana of Stolberg | ||||||||||||||||
28. Eberhard III of Eppstein | ||||||||||||||||
14. Philip I of Eppstein | ||||||||||||||||
29. Anna of Nassau-Wiesbaden-Idstein | ||||||||||||||||
7. Anna of Eppstein-Königstein | ||||||||||||||||
30. Louis de La Marck, Count of Rochefort | ||||||||||||||||
15. Louise de La Marck | ||||||||||||||||
31. Nicole d'Aspremont | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "William The Taciturn"L.Abelous, translated by J.P. Lacroix, Nelson&Phillips of NewYork, 1872. library of congress [1] catalogued with subject "William I, Prince of Orange (1534–1584)
- ^ John Whitehead Historian, Oxford, Oriel College, weblog page about William I Once I was a clever boy
Литература[уреди | уреди извор]
- Herbert H. Rowen, The princes of Orange: the stadholders in the Dutch Republic. Cambridge and New York: Cambridge University Press, 1988.
- John Lothrop Motley, "The Rise of the Dutch Republic". New York: Harper & Brothers, 1855.
- John Lothrop Motley, "History of the United Netherlands from the Death of William the Silent to the Synod of Dort". London: John Murray, 1860.
- John Lothrop Motley, "The Life and Death of John of Barenvelt". New York & London: Harper and Brothers Publishing, 1900.
- Petrus Johannes Blok, "History of the people of the Netherlands". New York: G. P. Putnam's sons, 1898.
- Jardine, Lisa. The Awful End of William the Silent: The First Assassination of a Head of State with A Handgun. London: HarperCollins:. 2005. ISBN 978-0-00-719257-1.
- van der Lem, Anton. 1995. De Opstand in de Nederlanden 1555–1609. Utrecht: Kosmos. ISBN 978-90-215-2574-7..
- Various authors. 1977. Winkler Prins – Geschiedenis der Nederlanden. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-90-10-01745-1..
- Wedgwood, Cicely. 1944. William the Silent: William of Nassau, Prince of Orange, 1533–1584.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Вилем I Орански Ћутљиви на Викимедијиној остави. |
- The Revolt of the Netherlands
- Het Huis van Oranje-Nassau en de Nederlandse geschiedenis (језик: холандски)
- Willem van Oranje[мртва веза]. Dutch history website (језик: холандски)
- The Complete Correspondence of William I of Orange. Digital archive by the Huygens Institute for Dutch History (језик: холандски)
![]() | Овај чланак везан за владаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |