Višekanalna intraluminalna impedansa

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Višekanalna intraluminalna impedansa (VII) je nova tehnika za procenu funkcije jednjaka i gastroezofagealnog refluksa, zasnovana na promeni otpora naizmenične struje između dve metalne elektrode izazvane prisustvom bolusa (grudve hrane) unutar lumena jednjaka. VII se može izvoditi u kombinaciji sa manometrijom ili pH metrijom. Kada se kombinuje sa manometrijom, daje informacije o funkcionalnoj komponenti manometrijski otkrivenih kontrakcija (ili tranzitu bolusa). Kada se kombinuje sa pH metrijom, omogućava detekciju gastroezofagealnog refluksa nezavisno od pH vrednosti (detekcija kiselog i nekiselog refluksa).[1]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Većina pacijenata sa gastroezofagealnom reflluksnom bolešću podvrgava se ispitivanju VII

Bolesti jednjaka su česte u gastroenterološkoj praksi. Poboljšanje dijagnostike i bolje razumevanje patofiziologije ovih bolesti u poslednje vreme je moguće zahvaljujući napretku tehnologije. Napredak ostvaren u oblasti kompjuterskog softvera je još jedan ključni razvoj koji pomaže daljem poboljšanju dijagnostike. Među njima je i metoda višekanalne intraluminalne impedanse jednjaka koja je korisna za razumevanje funkcionalnih korelata abnormalnosti u manometriji i posebno korisna tokom naknadnih studija i istraživanja.[2]

Svi pacijenti sa gastroezofagealnom reflluksnom bolešću možda neće zahtevati ova ispitivanja, ali oni sa atipičnim simptomima, kao i oni koji su otporni na medicinski tretman i/ili zahtevaju operaciju, trebalo bi obavezno da budu podvrgnuti ovim ispitivanjima.[2]

Kombinovana višekanalna intraluminalna impedanse sa manometrijom[uredi | uredi izvor]

Kako standardna manometrija ne pokazuje da li kontrakcije jednjaka dovode do stvarnog prolaza bolusa, primena kombinovane višekanalne intraluminalne impedanse sa manometrijom jednjaka (VII-M) pokazala se kao bolji test za procenu funkcije jednjaka jer pruža informacije o pritiscima i prolazu bolusa unutar jednjaka.

Metode kombinovana višekanalna intraluminalna impedansa i manometrija izvode se veoma slično standardnoj manometriji. Na osnovu studija na zdravim dobrovoljcima i pacijentima, kombinovana MII i manometrija (VII-M) vremenom je dovela u pitanje postojeće kriterijume koji definišu efikasnost funkcije zida jednjaka.[1]

Kombinovano VII-pH testiranje[uredi | uredi izvor]

Kombinovano VII-pH testiranje donosi promenu u paradigmi testiranja gastroezofagealnog refluksa. U VII-pH testiranju, događaji refluksa se više ne detektuju pomoću samo pH vrednosti.[3] Prisustvo, distribucija i uklanjanje refluksata koje se prvenstveno detektuje pomoću VII, sada se pH metrijom jednostavno se karakteriše kao kiselo naspram nekiselog na osnovu pH promene i kao tečno, gasovito ili mešano na osnovu kombinovana višekanalna intraluminalna impedanse (VII).[4][5]

Prema tome kod ove metode kombinovana višekanalna intraluminalna impedansa (VII) određuje vreme klirensa refluksata, dok pH meri vreme klirensa kiseline.[4]

VII-pH sve više nagoveštava da će postati važan klinički alat, posebno za procenu gastroezofagealnog refluksa u postprandijalnom periodu i kod pacijenata sa upornim simptomima na terapiji i kod onih sa atipičnim simptomima.[4] Tako npr. kombinovano VII-pH testiranje moglo bi pomoći u razlikovanju bolesti uzrokovanu refluksom (posebno nekiselinski tip) kod slučajeva neerozivne refluksne bolesti (NERD-a) otpornog na terapija inhibitorima protonske pumpe.[6]

Princip ispitivanja impendensije[uredi | uredi izvor]

Ispitivanje impedanse se zasniva na merenju promene otpora naizmeničnom električnom strujom kada bolus prođe pored para metalnih prstenova postavljenih na kateter. U praznom tubularnom organu kao što je jednjak, električnu struju između dva prstena sprovodi nekoliko jona prisutnih u i na sluzokoži. Bolusi koji sadrže tečnost sa povećanim brojem jona imaju veću provodljivost i, kada uđu u segment za merenje impedanse, snižavaće impedansu na najnižu vrednost. Impedansa ostaje na najnižem nivou sve dok je bolus prisutan u segmentu, vraćajući se na osnovnu liniju kada se bolus ukloni kontrakcijom. Kontrakcija dovodi do blagog povećanja impedanse iznad osnovne linije zbog smanjenja poprečnog preseka lumena. Gas koji trenztno prolazi kroz segmente za merenje impedanse dovodi do brzog i visokog (obično >3.000 Oma) porasta impedanse pošto ima slabu električnu provodljivost.[1]

Merenjem impedanse na više mesta (višekanalno) omogućava određivanje pravca kretanja bolusa na osnovu vremenskih razlika u ulazu i izlazu bolusa.[7]

Bolusni unosi koji napreduju od proksimalnog ka distalnom delu jednjaka ukazuju na antegradno kretanje bolusa, dok unosi bolusa koji napreduju od distalnog do proksimalnog ukazuju na retrogradno kretanje bolusa.[1]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Radu, Tutuian. „Esophageal multichannel intraluminal impedance testing”. www.uptodate.com. Pristupljeno 2022-12-24. 
  2. ^ a b Ghoshal, Uday C.; Singh, Renu; Misra, Asha (2010). „Esophageal function tests in clinical practice: a review”. Tropical Gastroenterology: Official Journal of the Digestive Diseases Foundation. 31 (3): 145—154. ISSN 0250-636X. PMID 21560517. 
  3. ^ Masiak, Wioletta; Wallner, Grzegorz; Wallner, Jan; Pedowski, Tomasz; Solecki, Michał (2011). „Combined esophageal multichannel intraluminal impedance and pH monitoring (MII -pH) in the diagnostics and treatment of gastroesophageal reflux disease and its complications”. Polski Przeglad Chirurgiczny. 83 (9): 488—496. ISSN 2299-2847. PMID 22166737. doi:10.2478/v10035-011-0076-7. 
  4. ^ a b v Tutuian, Radu; Vela, Marcelo F.; Shay, Steven S.; Castell, Donald O. (2003). „Multichannel intraluminal impedance in esophageal function testing and gastroesophageal reflux monitoring”. Journal of Clinical Gastroenterology. 37 (3): 206—215. ISSN 0192-0790. PMID 12960718. doi:10.1097/00004836-200309000-00004. 
  5. ^ Tutuian R, Mainie I, Agrawal A, et al. Nonacid reflux in patients with chronic cough on acid-suppressive therapy. Chest 2006; 130:386.
  6. ^ Kohata, Yukie; Fujiwara, Yasuhiro; Machida, Hirohisa; Okazaki, Hirotoshi; Yamagami, Hirokazu; Tanigawa, Tetsuya; Watanabe, Kenji; Watanabe, Toshio; Tominaga, Kazunari (2012). „Pathogenesis of proton-pump inhibitor-refractory non-erosive reflux disease according to multichannel intraluminal impedance-pH monitoring”. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 27 Suppl 3: 58—62. ISSN 1440-1746. PMID 22486873. doi:10.1111/j.1440-1746.2012.07074.x. 
  7. ^ Koya DL, Agrawal A, Freeman JE, Castell DO. Impedance detected abnormal bolus transit in patients with normal esophageal manometry. Sensitive indicator of esophageal functional abnormality? Dis Esophagus 2008; 21:563.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  1. Sifrim D, Dupont L, Blondeau K, et al. Weakly acidic reflux in patients with chronic unexplained cough during 24 hour pressure, pH, and impedance monitoring. Gut 2005; 54:449.
  2. Clayton SB, Rife C, Kalbfleisch JH, Castell DO. Viscous impedance is an important indicator of abnormal esophageal motility. Neurogastroenterol Motil 2013; 25:563.
  3. Tutuian R, Vela MF, Balaji NS, et al. Esophageal function testing with combined multichannel intraluminal impedance and manometry: multicenter study in healthy volunteers. Clin Gastroenterol Hepatol 2003; 1:174.
  4. Yigit T, Quiroga E, Oelschlager B. Multichannel intraluminal impedance for the assessment of post-fundoplication dysphagia. Dis Esophagus 2006; 19:382.
  5. Tutuian R, Castell DO. Combined multichannel intraluminal impedance and manometry clarifies esophageal function abnormalities: study in 350 patients. Am J Gastroenterol 2004; 99:1011.
  6. Conchillo JM, Nguyen NQ, Samsom M, et al. Multichannel intraluminal impedance monitoring in the evaluation of patients with non-obstructive Dysphagia. Am J Gastroenterol 2005; 100:2624.
  7. Tutuian R, Castell DO. Clarification of the esophageal function defect in patients with manometric ineffective esophageal motility: studies using combined impedance-manometry. Clin Gastroenterol Hepatol 2004; 2:230.
  8. Tutuian R, Mainie I, Agrawal A, et al. Symptom and function heterogenicity among patients with distal esophageal spasm: studies using combined impedance-manometry. Am J Gastroenterol 2006; 101:464.
  9. Hirano I, Richter JE, Practice Parameters Committee of the American College of Gastroenterology. ACG practice guidelines: esophageal reflux testing. Am J Gastroenterol 2007; 102:668.
  10. Ford CN. Evaluation and management of laryngopharyngeal reflux. JAMA 2005; 294:1534.
  11. Oelschlager BK, Quiroga E, Isch JA, Cuenca-Abente F. Gastroesophageal and pharyngeal reflux detection using impedance and 24-hour pH monitoring in asymptomatic subjects: defining the normal environment. J Gastrointest Surg 2006; 10:54.
  12. Pritchett JM, Aslam M, Slaughter JC, et al. Efficacy of esophageal impedance/pH monitoring in patients with refractory gastroesophageal reflux disease, on and off therapy. Clin Gastroenterol Hepatol 2009; 7:743.
  13. Sifrim D, Castell D, Dent J, Kahrilas PJ. Gastro-oesophageal reflux monitoring: review and consensus report on detection and definitions of acid, non-acid, and gas reflux. Gut 2004; 53:1024.
  14. Shay S, Tutuian R, Sifrim D, et al. Twenty-four hour ambulatory simultaneous impedance and pH monitoring: a multicenter report of normal values from 60 healthy volunteers. Am J Gastroenterol 2004; 99:1037.
  15. Vela MF, Camacho-Lobato L, Srinivasan R, et al. Simultaneous intraesophageal impedance and pH measurement of acid and nonacid gastroesophageal reflux: effect of omeprazole. Gastroenterology 2001; 120:1599.
  16. Tutuian R, Mainie I, Agrawal A, et al. Normal values for ambulatory 24-h combined impedance-pH monitoring on acid suppressive therapy. Gastroenterology 2006; 130 Suppl 2:A171.
  17. Zerbib F, Roman S, Bruley Des Varannes S, et al. Normal values of pharyngeal and esophageal 24-hour pH impedance in individuals on and off therapy and interobserver reproducibility. Clin Gastroenterol Hepatol 2013; 11:366.
  18. Weusten BL, Roelofs JM, Akkermans LM, et al. The symptom-association probability: an improved method for symptom analysis of 24-hour esophageal pH data. Gastroenterology 1994; 107:1741.
  19. Bredenoord AJ, Weusten BL, Timmer R, Smout AJ. Reproducibility of multichannel intraluminal electrical impedance monitoring of gastroesophageal reflux. Am J Gastroenterol 2005; 100:265.
  20. Mainie I, Tutuian R, Shay S, et al. Acid and non-acid reflux in patients with persistent symptoms despite acid suppressive therapy: a multicentre study using combined ambulatory impedance-pH monitoring. Gut 2006; 55:1398.
  21. Zerbib F, Roman S, Ropert A, et al. Esophageal pH-impedance monitoring and symptom analysis in GERD: a study in patients off and on therapy. Am J Gastroenterol 2006; 101:1956.
  22. Mainie I, Tutuian R, Agrawal A, et al. Combined multichannel intraluminal impedance-pH monitoring to select patients with persistent gastro-oesophageal reflux for laparoscopic Nissen fundoplication. Br J Surg 2006; 93:1483.
  23. Sharma N, Agrawal A, Freeman J, et al. An analysis of persistent symptoms in acid-suppressed patients undergoing impedance-pH monitoring. Clin Gastroenterol Hepatol 2008; 6:521.
  24. Kline MM, Ewing M, Simpson N, Laine L. The utility of intraluminal impedance in patients with gastroesophageal reflux disease-like symptoms but normal endoscopy and 24-hour pH testing. Clin Gastroenterol Hepatol 2008; 6:880.
  25. Tutuian R, Vela MF, Hill EG, et al. Characteristics of symptomatic reflux episodes on Acid suppressive therapy. Am J Gastroenterol 2008; 103:1090.
  26. Savarino E, Zentilin P, Tutuian R, et al. The role of nonacid reflux in NERD: lessons learned from impedance-pH monitoring in 150 patients off therapy. Am J Gastroenterol 2008; 103:2685.
  27. ASGE Technology Committee, Wang A, Pleskow DK, et al. Esophageal function testing. Gastrointest Endosc 2012; 76:231.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишеканална_интралуминална_импеданса&oldid=27442482”