Vodenice (Resava)

Vodenice na Resavi i Resavici podižu se više pored sela gde je žito, nego u planini gde su trla.

O Resavskim vodenicama

Na Resavi je bilo 13 vodenica (1961.god.: strmostenske – 3, jelovačke – 2, sladajske – 1, dvoriške – 3, stenjevačke – 4), a na Resavici su 4(jezerska – 1, popovnjačka – 1 i resavičke – 2). Nekada ih je bilo više. Podižu se na odvodnicama reka. Danas selo Kovanica nema nijedne, a nekada ih je bilo 3. U Resavici su sada dve, a ranije ih je bilo 4. Strmno žito se danas melje u mlinu u mlinu u naselju Resavici, u vodenicama se melje kukuruz. Vodenice su ortačke i ortaci „drže redove“ na dane odnocno, na nedelje. Vodenica roda Vučkovića iz Strmostena imala je 1961. god. četvoricu ortaka Vučkovića. Bilo ih je više, pa su ih ova četvorica isplatila. U svakom mesecu svaki po nedelju dana drži red. U selu Resavici su, takođe, četiri ortaka. Jedan od njih ima polovinu, a trojica drugu polovinu. Raspodeljena je na dva meseca: jedan koristi mesec dana, drugi 14, a treći i četvrti po 7 dana. Redovnici preuzimaju vodenicu redom, bez obzira kakva je voda. Kad ima vode vodenica radi svakog dana, osim na Sv.Iliju, kada je vodeničarska slava. Običaj je da se ortački deo vodenice ponudi ortaku ili srodniku, ali se prodaje onom ko da više.

Vrste vodenica

U Resavskom okrugu postojale su brojne vodenice.

• Subotička, koja se nalazi poviše Subotice i jedina je koja dan-danas radi.

• Jasenovačka, koja se nalazi na ulazu u Suboticu prema Sedlaru, a dobila je ime tako što su je gradili meštani Burovca, a sedmorica su bili suvlasnici po popisu iz 1863.godine. Pošto je nema u popisima iz 1833. znači da je nastala posle te godine. Arender ove vodenice je bio Kupovčanin Milisav Marjanović, rođen 1836.godine od oca Marjana (bio je kmet u selu 1838.) i majke Milice Marković.

• Majstorova vodenica se nalazi oko kilometar niže od Burovačke u kupinovačkom ataru, potesu Petkovac (zovu ga i Petkovica). Ime je dobila po majstoru koji je gradio, Gligoriju Stevanoviću – Gili iz Kupinovca, sinu Stevana Radovanovića, rođen 1839. godine, (kod njegove ćerke Stane došao na miraz Stanimir Jablović iz Roande). Gligorije je bio dunđerin, u radu su pomagali Blagoje i Panta iz Roćevca. Kasnije je prodao vodenicu Vuči iz Sedlara i po njenu dobija ime Vučina vodenica.

• Gmitrova vodenica se nalazi u gornjem delu Sedlara, a ime je dobila po većinskom vlasništvu porodice Gmitrović iz Sedlara; suvlasnik je bio Ljuba Torović iz Kupinovca.

• Stojićka vodenica se nalazi u samom Sedlaru, pre puta koji vodi prema Roćevcu i Đurincu, a suvlasnici su bili Nikodijevići, Bogdanovići i Antonijevići iz Sedlara.

• Sedlarska vodenica zvana „Barutana“ zbog mlevenja baruta u vreme bojeva u Prvom srpskom ustanku, nalaze se preko Resave u blizini sadašnjeg „Ratara“.

• Troponjska vodenica se nalazi preko Resave u kojoj su bili i smesničari iz Kupinovca.

• Srećkova vodenica - njeni ostaci nalazili su se u Bobovu u ataru Selište pored Resave, kod malog jaza. Sagradio ju je Srećko Popović, po kome se prezivaju njeni naslednici. Lazar Srećković bio je resavski Obor knez, sredinom 19. veka.

• Medveđa je imala više vodenica sa obe strane Resave. Kod doma u centru sela nalazi se i danas Marjanova i Prekaja vodenica. Imala je tri kamena, zapuštena je i odavno ne radi. Skoro potpuno urušena je Brestovska vodenica iako je za razliku od Marjanove, koja je od drveta, Brestovska rađena od čvrstog materijala. Imala je pet kamena i mlela je pšenicu i kukuruz. Imala je 18 ortaka.

• Nizvodno od nje postojala je vodenica Topljar koja se najduže održala. Njen poslednji vodeničar bio je Momčilo iz Jasenova.

• Od Vodne do ušća Resavice u Resavu postojalo je šest vodenica.

• Donja grabovačka ili Petlova vodenica imala je šest vitla. Njeni udeoničari po trećinu svaki bili su Turkulović Ljuba, Milošević Milan i Vićentijević Raško.

Vodeničarstvo

Vodeničarstvo – Stare vodenice u donjoj Resavi bile su brvnare. Imale su po nekoliko „vitlova“. Prvobitno su pripadale porodičnim zadrugama, a deobom zadruga ili podelom udela postaju „smesničarske“. U pojedinim selima održalo se još po nekoliko vodenica: Dublje -2, Sedlare – 3, Troponje – 1, Subotica – 1, Bobovo -2, Svilajnac – 4. Krajem 19. veka i početkom 20. veka bilo ih je više, ali je podizanjem parnih i kasnije električnih mlinova njihov broj znatno opao. Prvi parni mlin podignu je u Svilajncu, 1890. godine. U prošlosti se u vodenicama mlelo za stanovnike sela, uzimajući ujam, kao naknadu za učinjenu uslugu. U njima je radio ili neko od članova domaćinstva čija je vodenica, ili je za taj posao bio angažovan vodeničar kome je pripadao deo ujma. Bilo je ljudi – vodeničara – koji su se stalno ovim poslom bavili, ali oni nisu smatrani za zanatlije ili majstore, jer se ovim poslom „može svako baviti“. Vodeničko kamenje nije izrađivano u Resavi, već donošeno iz okoline Trstenika.