Vouk
Vouk[1] (od engleskog woke, prošlo vreme glagola „probuditi se“) je politički termin koji potiče iz afroameričkog engleskog i označava povećanu pažnju pitanjima koja se odnose na društvenu, rasnu[2] i rodnu[3] rovnopravnost. Drugi naziv je „vokizam” ili „voukizam”[4]. Do kasnih 2010-ih, termin „buđenje“ je dobio opštije značenje: „povezan sa levičarskom politikom, liberalnim pokretima, feminizmom, LGBT aktivizmom“ i postao je predmet memova, ironične upotrebe i kritike[5] .
Istorija
[uredi | uredi izvor]Oksfordski rečnik prati istoriju slenga još od 1960-ih, uglavnom u njegovom engleskom obliku. ostati budan, „biti umešan“, Vebsterov rečnik primećuje široku upotrebu nakon smrti Majkla Brauna 2014. Otprilike u isto vreme, reč je počela da se koristi u naučnoj literaturi[6].
Godine 2016, afroamerički budisti su predložili da se Vouk koristi kao naziv za Budu.
„Woke” kultura je pojam koji je postao sveprisutan u savremenom društvu. Odnosi na svest i osetljivost prema društvenim nepravdama, rasizmu, seksizmu, homofobiji, transfobiji i drugim oblicima diskriminacije.
Kontroverze
[uredi | uredi izvor]Kao i svaki pokret i „woke” kultura pored pristalica, ima i svoje protivnike, koji izražavaju kritiku prema konceptima i praksama ove kulture. Iako je „woke” kultura imala pozitivan uticaj u osvešćivanju o društvenim nepravdama, ona nailazi na otpor, kontroverze i snažnu reakciju konzervativnih pojedinaca i grupa koji je smatraju pretnjom tradicionalnim vrednostima i društvenim normama.
Protivnici „woke” kulture često ističu da je ona dobila zamah i stvorila osećaj polarizacije u društvu, zbog čega neki pojedinci gravitiraju prema desničarskim ideologijama kao protivteži.
Kritičari tvrde i da „woke” kultura ponekad pokazuje tendenciju potiskivanja suprotnih mišljenja, što može ugušiti otvoreni dijalog i intelektualnu raznolikost. Osećaj da se pojedinci odbacuju zbog izražavanja stavova koji odstupaju od onoga što promoviše kao „woke” kultura, može da poveća njihovo razočaranje i natera ih prema konzervativnijim ideologijama.
Iako „woke” kultura nastoji da ojača marginalizovane grupe, predstavlja pristup grupisanja pojedinaca isključivo na osnovu njihovog identiteta, stavlja preterani naglasak na društvena pitanja umesto na ekonomske probleme i zanemaruje druge aspekte, smatraju kritičari, tvrdeći da „woke” kultura predstavlja skrivenu opasnost koja potkopava temelje zapadne civilizacije[7].
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Getting Woke to Woke Capitalism, Bristol University Press, 2021-11-09, str. 167—176, Pristupljeno 2024-07-24
- ^ ARS POETICA (3):, The University Press of Kentucky, 2020-09-08, str. 70—70, Pristupljeno 2024-07-24
- ^ Reynolds, Chelsea (2020-04-08), Sternadori, Miglena; Holmes, Tim, ur., The “Woke” Sex Discourse: Sexuality and Gender in Online Consumer Magazines (na jeziku: engleski) (1 izd.), Wiley, str. 180—197, ISBN 978-1-119-15152-4, doi:10.1002/9781119168102.ch14, Pristupljeno 2024-07-24
- ^ „: Ilon Mask o svom sinu koji se sada izjašnjava kao žensko: Mog sina je ubio „vouk“ virus. On je „mrtav“, a ja prevaren. Promena pola je zapravo sakaćenje i sterilizacija dece. Zakleo sam se da ću uništiti „vouk“ virus”. Nova srpska politička misao (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-24.
- ^ Bown, Alfie; Bristow, Dan (2019). Post Memes: Seizing the Memes of Production. [object Object]. ISBN 978-1-950192-43-4. doi:10.21983/p3.0255.1.00.
- ^ CALDERA, ALTHERIA (2020-09-29), Toward Wholeness:, University of Arizona Press, str. 33—46, Pristupljeno 2024-07-24
- ^ Šubarević, Dragana. „Šta je „woke” kultura i zašto je probuđena”. Politika Online. Pristupljeno 2024-07-24.