Transfobija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Transrodna osoba u borbi protiv transfobije, Beograd 2017.

Transfobija je koncept sličan homofobiji, koji je povezan sa stigmatizacijom ljudi koji usvajaju atipične rodne kategorije ili poseduju određen nivo neusklađenosti između biološkog pola i rodnog izražavanja.[1] Brojni primeri u pojedoinim društvima u svetu ukazuju na to da transrodna populacija ne uživa u potpunosti svoja ljudska prava, (iako je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta zabranjena zakonom), što je izraženije u društvima koje teško prihvataju različitosti, postupanje prema transrodnim osobama i neretko se odražava i na postupanje institucija, te da u takvim slučajevima diskriminacijom izazvana transfobija preti da postane sistemska.

U osnovi transfobije je stigma,[2] koja u sebi sadrži nekoliko komponenti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje i blagostanje rodnih manjina. A ona nastaje pre svega kao posledica činjenice; da je ljudima čiji je osećaj za rod u skladu sa biološkim polom izuzetno teško da razumeju transrodnost. Ona tako u društvu često postaje stigmatizovana, osuđivana, odbačena kao hir ili perverzija, iako je u pitanju legitiman izraz ličnosti koji nekim ljudima naprosto jeste sasvim prirodan, a koji sadrži neverovatan potencijal za pomeranje granica onoga što mislimo da znamo o identitetu, polu i rodu.[3]

Transfobično nasilje[уреди]

Transfobično nasilje, kao jedan od oblika nasilja, javlja se vrlo rano u obrazovnom životu transrodnih osoba. Razni oblici nasilja poput verbalnog zlostavljanja, fizičkog i seksualnog nasilja i uznemiravanja prisutni su već u vrtiću, a nastavljaju biti prisutni i u osnovnoj i srednjoj školi, fakultetima i univerzitetima.[4] Transrodne osobe bivaju uznemiravane od strane kako učenika tako i učitelja, što kod njih stvara osjećaj izolovanosti i veliku potrebu da sakriju svoj rodni identitet kako ne bi bile diskriminirane. Sa ovim problemima transrodner osobe se susreću ne samo u školi, nego i kasnije na radnom mestu, i u mnogim drugim životnim situacijam.[5]

Značaj razumevanja transfobije[уреди]

Kako bi se transfobija razumela potrebno je prvo razumeti šta je rod i šta znači transrodnost. Iako mnogi ljudi pogrešno vežu rod i pol, rod se ne sme poistovećivati sa polom.[6]

Transrodnost

Transrodnost je opšti pojam koji se primenjuje na pojedince, ponašanja i grupe koje uključuju tendencije koje odstupaju od uobičajene uloge rodova.

Transrodnost je stanje rodnog identiteta osobe (samoidentifikacija kao muškarac, žena, nijedno ili oboje) koje se ne poklapa sa dodeljenim rodom (identifikacija kao muškarac, žena ili interseksualna osoba bazirana na biološkim osobinama) te osobe.

Transrodnost ne implicira nijednu specifičnu seksualnu orijentaciju; transrodni ljudi mogu da se identifikuju kao heteroseksualci, homoseksualci, biseksualci, panseksualci, poliseksualci ili aseksualci; postoje i ideje da konvencionalne kategorije seksualne orijentacije nisu adekvatne ili primenjive na transrodne osobe.

Rod

Rod je društvena konstrukcija; a od pojedinaca se očekuje da se ponašaju i izražavaju u skladu s društveno propisanim rodnim ulogama koje su im dodeljene na principima njihovog pola.[7]

Rodne uloge društveno su formirane – i jasno određuju ulogu žene, odnosno muškarca i njihovo ponašanje, počevši od emocionalnih karakteristika pa do fizičkog izgleda, oblačenja, načina ponašanja i sl. Pojedine nepisane norme kao što su: „to dečaci ne rade“, „ove igračke nisu za devojčicu“, „to je ženski posao“, „nemoj hodati tako, hodaš kao muško“ itd, duboko su ukorenjene u nama, a svako njihovo prekoračivanje je neprihvaćeno i zabranjivano.

Vidi još[уреди]

Izvori[уреди]

  1. ^ Sugano, E., Nemoto, T., Operario, D. (2006). The Impact of Exposure to Transphobia on HIV Risk Behavior in a Sample of Transgendered Women of Color in San Francisco. AIDS and Behavior, 10(2), 217-225.
  2. ^ Link, B. G., Phelan, J. C. (2006). Stigma and its public health implications. Lancet, 367(9509), 528-529.
  3. ^ Swaab et al. (2009), Sexual Differentiation of the Human Brain in Relation to Gender Identity and Sexual Orientation, in Functional Neurology, Jan-Mar 24(1): 17-28
  4. ^ Grant, J. M., Mottet, L. A., Tanis, J., Harrison, J., Herman, J. L., Keisling, M. (2011). Injustice at Every Turn: A Report of the National Transgender Discrimination Survey. Washington: National Center for Transgender Equality and National Gay and Lesbian Task Force.
  5. ^ Mitchell, M., Howarth, C. (2009). Trans research review. Equality and Human Rights Commission, 1-84
  6. ^ Svjetska strukovna organizacija za zdravlje transrodnih osoba (2014). Standardi skrbi za zdravlje transpolnih, transrodnih i rodno nenormativih osoba. Zagreb: Ženska soba – Centar za seksualna prava
  7. ^ Borić, R. (ur.) (2007). Pojmovnik rodne terminologije prema standardima Europske unije. Zagreb: Ured za ravnopravnost poslova Vlade RH.

Spoljašnje veze[уреди]