Gavrilo Iverski
Gavrilo Iverski ili Gavrilo Iberski (10. vek) je bio gruzijski pravoslavni monah.
| Gavrilo Iverski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | X vek |
| Mesto smrti | Manastir Iviron, Sveta Gora, |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 13. maj |
Proslavljaju ga Gruzijska pravoslavna crkva i Grčka pravoslavna crkva 12/25. jula a Rumunska pravoslavna crkva 13. maja[1].
Život[uredi | uredi izvor]
Gavrilo se zamonašio u gruzijskom manastiru Iviron na Svetoj Gori i tamo živeo u periodu kada je monašku zajednicu predvodio drugi gruzijski svetitelj Jovan Iverski. Gavrilo je vodio strogo religiozan i asketski život: nosio je odeću od životinjske dlake, pio samo vodu i većinu vremena ćutao, izbegavajući da govori o svetskim temama i samo o duhovnim pitanjima i Bogu. Željan samoće, leti se povlačio u divlje planine oko manastira, gde je živeo u pećini, a zimi se vraćao u manastir[2].
Najpoznatiji događaj u Gavrilovom životu bio je pronalazak ikone Panagija Portaitisa koju je, prema Viti, izvadio iz mora kada je već bio u starosti[2]. U svetiteljevim žitijama se pominje da je nekoliko svetogorskih monaha videlo ikonu kako lebdi uspravno po moru, „u ognjenom stubu“, a kada su se čamcem približili ikona se udaljila od njih. Monasi su se molili Bogorodici, zaštitnici Svete Gore, a posle trodnevne molitve monah Gavrilo je imao viđenje u kome mu je Bogorodica rekla da je on jedini monah dostojan da izvadi ikonu iz vode. Povinujući se zapovesti Bogorodice, Gavrilo je sišao na obalu mora i „zagazio po vodu kao po suvom“, donevši ikonu na obalu, a zatim u manastir Iviron[3]. Monasi koji su se pojavili doneli su ikonu sa velikom čašću u svoj manastir i postavili je na oltar, ali je ikona sutradan pronađena na zidu porte. Verujući da ju je neko od monaha izveo iz crkve, monasi su ikonu vratili u oltar, ali je ikona sutradan pronađena na istom mestu iznad porte, i ovaj događaj se ponovio nekoliko puta. Bogorodica se ponovo javila Gavrilu i rekla mu da ikonu ne nosi u manastir, kao što je bio običaj, već da je postavi iznad ulazne kapije manastira. Zbog toga se ikona naziva „vratar/vratar“ (tj. Portaitisa). Gavrilo je umro krajem 10. veka i poštovali su ga kao sveca gruzijski i drugi pravoslavni monasi.
Akatist posvećen blagočestivom Gavrilu napisao je jedan gruzijski monah iz manastira početkom 19. veka[3].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Walsh, Michael J. (2007). A new dictionary of saints: east and west. Collegeville, Minn: Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-3186-7. OCLC 124159625.
- ^ a b Charkiewicz, Jarosław (2005). Gruzińscy święci. Warszawa: Warszawska Metropolia Prawosławna. ISBN 978-83-920093-7-5.
- ^ a b Grjelije, T̕amar, ur. (2009). Georgian monks on Mount Athos: two eleventh-century lives of the Hegoumenoi of Iviron. London: Bennett & Bloom. ISBN 978-1-898948-04-9.