Glikerija Novgorodska
Glikerija Novgorodska ili Glikerija Devica († oko 1522, Veliki Novgorod) je ruska pravoslavna svetiteljka, poštovana kao pravedna devica. Pomen se vrši 13. (26.) maja i u 3. nedelju (nedelja) po prazniku Duhovi.
Podaci o životu Glikerije su izuzetno oskudni; poznato je da je bila ćerka sveštenika Pantelejmona, starešine Novgorodske Ljudogošće.
Početak njenog poštovanja vezuje se za otkriće 14. [24] juna 1572. godine na crkvenom groblju u crkvi Svetih Flora i Lavra u ulici Ljudogoša, praktično netruležnog tela mlade devojke: „pronašavši kovčeg na vrh zemlje i pronašavši telo u kovčegu, ne sve“ [1]. Otkrivanje moštiju poklopila se sa prisustvom cara Ivana Groznog u gradu. Mošti je otvorio novgorodski arhiepiskop Leonid, a ime i poreklo devojke je utvrđeno iz natpisa na njenom nadgrobnom spomeniku. Jedan stariji meštanin obavestio je arhiepiskopa o vremenu Glikerijine pogibije: „Žena stare Nastasije rekla je vladici Leonidu da se seća kako je devojčica ispraćana pre pedeset godina...“ [2]. Povodom pronalaska moštiju upriličen je bogoslužbeni hod, postavljene su u crkvu Svetih Flora i Lavra i po letopisu odmah su počele da čine čuda: prvog dana Agaton, sin. činovnika Suvora Bogdana, iscelio se, i u slavu ovoga, u Novgorodskom Kremlju, zvonila su celodnevna zvona; 11. avgusta 1572. na grobu Glikerije izlečio se čovek od očne bolesti).
Slučajevi isceljenja postali su osnova za pomesnu kanonizaciju pravedne Glikerije. Dan sećanja na pravednu Glikeriju izabran je 13. maj – sećanje na njenu imenjakinju Svetu Glikeriju Iraklijsku. Crkva Svetih Flora i Lavra je u potpunosti obnovljena 1674-1695. godine, a mošti Glikerije su položene u jugozapadnom uglu hrama [3]. Crkva je potpuno uništena nakon granatiranja grada 1941-1943. Na njegovom mestu je postavljen park, na njegovom mestu nisu vršena iskopavanja.
O početku opšteg crkvenog poštovanja Glikerije svedoči činjenica osvećenja sredinom 19. veka kapele Tihvinske crkve Moskovskog Simonovskog manastira. Opšte crkveno poštovanje Glikerije potvrđeno je uvrštavanjem njenog imena 1981. godine u Saboru novgorodskih svetitelja. U tekstu bogosluženja katedrali Glikerija se pominje sa drugim svetim novgorodskim ženama; za nju se sastavljaju odvojeni tropar, kondak i molitva. Na ikonama je Glikerija prikazana kao mlada devojka nepokrivene glave, zaobljenog lica i talasaste kose koja joj pada do ramena.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Book Reviews”. Contact Dermatitis. 30 (3): 192—192. 1994. ISSN 0105-1873. doi:10.1111/j.1600-0536.1994.tb00718.x.
- ^ Piskunova, Natalья (2022). „Optimizaciя konversii na saйte pri pomoщi vizualьnыh sredstv”. Internet-marketing. 1: 32—41. ISSN 2619-1369. doi:10.36627/2619-1369-2022-1-1-32-41.
- ^ Polosa, S.V. (2022), English-Russian thematic dictionary, OOO «GEOTAR-Media» Publishing Group, str. 1—144, Pristupljeno 2022-07-15
