Pređi na sadržaj

Господарица језера

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gospodarica jezera
Orig. naslovWieża Jaskółki
AutorAndžej Sapkovski
ZemljaPoljska
Jezikpoljski
Sadržaj
Žanr / vrsta delaepska fantastika
Mesto i vreme
radnje		Izmišljeni svet, "Kontinent"; srednji vek
Izdavanje
Datum1999. (Poljska)[1]
2013. (Srbija)[1]
Broj stranica534[1]
Tip medijaMeki povez
Prevod
PrevodilacZorana Lutovac
Hronologija
PrethodnikLastavičja kula
NaslednikSezona oluja

Gospadarica jezera (polj. Pani Jeziora) je roman poljskog književnika Andžeja Sapkovskog iz 1999, sedmi deo Sage o Vešcu.[1]

Zaplet[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Prolog[uredi | uredi izvor]

Dok se Ciri kupa u jezeru na nepoznatom svetu, Ser Galahad (vitez okruglog stola iz legende o kralju Arturu) slučajno nabasa na nju, zamenivši je za legendarnu čarobnicu - Gospu od jezera; oni se upoznaju i Ciri mu pripoveda svoju priču. [2]

U budućnosti[uredi | uredi izvor]

U budućnosti, mlada čarobnica, Kondviramurs, upoznaje Nimue, Gospu od jezera, kako bi zajedno proučavale legendu o Geraltu i Ciri. Oni to čine kroz intenzivno proučavanje slika koje prikazuju likove i događaje iz priče, o čemu onda sanjaju. Kondviramurs počinje da sanja o događajima po nalogu Gospe od jezera. Njen prvi san je o Stefanu Skelenu, koji radi za Vilgeforca, i Jenefer zatvorenoj u tamnici nepoznatog zamka.[3]

U Tusenu[uredi | uredi izvor]

Novi san, ovoga puta o Geraltovim avanturama. Geralt radi svoj posao - lovi čudovišta po ugovoru - u vojvodstvu Tusen, dok se ostatak družine odmara: Neven vlada kao favorit kneginje Ane Henrijete (koju intimno zove Lasica), Regis se druži sa lokalnom sukubom, Milva prihvata udvaranje lokalnog barona (oduševljenog lovca), Kahir je u centru pažnje lokalnih dama, dok Angulema planira da otvori kupleraj, pošto ih u Tusenu nema. Geralt konačno započinje vezu sa dvorskom čarobnicom, Fringilom Vigo. Fringila je jedan od članova Lože, grupe čarobnica koje žele da kontrolišu svetsku politiku, i zadatak joj je da zadrži vešca od potrage za Jenefer i Ciri.[4] Geralt na kraju dobija ugovor da istraži i ubije nekoliko čudovišta u napuštenom vinskom podrumu u blizini Tusena. Izvršavajući zadatak, on nabasa na cev za prisluškivanje i načuje razgovor Stefana Skelena i nekoliko Nilfgardskih velikaša koji kuju zaveru protiv cara Emhira: uzgred saznaje gde su Vilgeforc i Jenefer, kao i to da je prava Ciri nestala. Geralt se vraća u Tusen kako bi okupio svoju družinu i krenuo da spasi Jenefer. Neven, uživajući u društvu svoje ljubavnice, vojvotkinje Ane Henrijete, ostane u Tusenu, ali poklanja Geraltu veliku svotu iz državne blagajne.[5]

Na svetu vilenjaka[uredi | uredi izvor]

Ciri je kroz portal u Lastavičjoj kuli stigla na drugi svet, kojim vladaju vilenjaci (poznati kao Aen Ele - Narod Jova), koji žive u miru, osim povremenih borbi sa jednorozima. Vilenjaka ima dve rase: visokih i plemenitih, koji vladaju i bave se umetnošću i naukom, i mnogo nižih, koji rade kao sluge. Ciri upoznaje dvojicu visokih vilenjaka - kraljevskog čarobnjaka Avalakha i ratnika Eredina, koji je vođa konjičke jedinice pod nazivom Dearg Ruadri (Crveni jahači, koji u Cirin svet dolaze kao utvare, poznate kao Divlji lov) - i otkriva da su jednorozi postali nemirni otkad je stigla u njihov svet. Ciri saznaje da mora da rodi dete vilenjačkog kralja, Oberona (koji je star preko 6 vekova, veoma privlačan, mudar i ravnodušan), pre nego što se vrati kući. Posle nekoliko besplodnih noći (kralj je nemoćan, čak i uz narkotike), Ciri gubi strpljenje, ali je Avalakh nagovara da istraje, pošto će njeno dete spasiti svet, dok joj Eredin preti i ostavlja joj bočicu moćnog afrodizijaka.

U očajanju, Ciri jaše Kelpi (svoju vranu kobilu) što je dalje moguće od palate, uprkos upozorenjima da je magijska barijera neće pustiti iz grada, i sreće nekoliko jednoroga, koji joj prete, bojeći se njene moći, ali je poštede, jer je spasila jednoroga Ihvarakvasa u pustinji na svom svetu. Jednorozi joj savetuju da pobegne iz ovog sveta (koristeći moć putovanja kroz vreme i prostor, koja se krije u njenim genima, a koju svi jednorozi prirodno poseduju) i otkriju joj kako da zaobiđe barijeru oko grada (idući rekom); uzgred joj otkrivaju tajne vilenjaka - masovnu grobnicu punu ljudskih kostiju (pobijene prilikom dolaska vilenjaka na ovaj svet) i činjenicu da su niži vilenjaci - zapravo ljudi, koje vilenjaci drže u ropstvu. Ciri se vraća u zamak i zatiče Oberona na samrti, nakon što je popio bočicu koju mu je dao Eredin (otvoreno je za tumačenje da li je tečnost otrov, ili se kralj predozirao zbog starosti). Ciri krade čamac za sebe i Kelpi, što je jedini način da se prođe barijera oko grada. Eredin je stiže i dolazi do borbe u čamcu, ali Ciri ga ranjava i stiže do Ikvarakvaksa i jednoroga koji je čekaju. Eredin i njegovi jahači ih ubrzo stižu i napadaju jednoroge, ali se Ciri, usred bitke, teleportuje iz tog sveta uz pomoć Ihvarakvasa.[6]

Razna vremena i mesta[uredi | uredi izvor]

Bežeći od Eredina i Divljeg Lova, Ciri uz pomoć Ihvarakvasa putuje kroz različita mesta i vremena, uključujuči i srednjevekovnu Poljsku (gde sreće tevtonske vitezove) i Francusku u doba Crne Smrti, i Nilfgard, gde je ostavila jednu od zaraženih buva lokalnom pacovu koji se ukrcao na brod Katriona koji je polazio za Novigrad na Severu: godinu dana kasnije, strahovita epidemija bolesti nazvane Bič Katrione odnela je hiljade života. Na kraju nabasa na Nimue, Gospu od jezera i Kondviramurs, koje joj požele sreću i ​​otvaraju portal na pravo mesto i u pravo vreme.[7]

Na ratištu[uredi | uredi izvor]

Za to vreme, invazija Nilfgarda se nastavlja. Nakon primirja koje je trajalo samo 13 dana posle pada Edirna, pregažena je južna Temerija do Maribora, ali je napredovanje Nilfgarda zaustavila pomoć iz Redanje i Mahakama. Jare, mladi pisar iz Melitelinog hrama u Elanderu, pobegao je da pridruži vojsci (pošto su mlade sveštenice već mobilisane u sanitet) i raspoređen je u ŽJP (Žalosnu Jebenu Pešadiju), jedinicu za regrute bez prethodnog ratnog iskustva. Na ratištu srećemo gotovo sve junake iz prethodnih knjiga, između ostalih Jarpena Zigrina i Denisa Kranmera (koji su u Dobrovoljačkoj četi Mahakama) i Šani, Jolu i Marti Sodergren (koje su u sanitetu kod hobitskog hirurga Rastija).[8]

Jare (koga će istorija zapamtiti kao prečasnog Jareta Starijeg od Elandera, čuvenog istoričara) kreće u boj, dok se vojske Severa i Nilfgarda sudaraju kod sela Brena. Snage Temerije i Redanje (oko 24.000 ljudi i patuljaka), predvođene kraljem Foltestom i maršalima Janom Natalisom i Broniborom, uz pomoć patuljaka iz Mahakama i najamnika iz Kovira (koje predvode Adju Pangrat i Julija Abatemarko), odbijaju nilfgardsku konjicu (oko 40.000 ljudi i vilenjaka) pod komandom maršala Mena Koehorna. Na strani Nilfgarda bore se i vilenjaci-Skojateli, u sastavu brigade Vrihed: njihove čete, predvođene Jevinom, napadaju pozadinu severnjačke vojske, i masakriraju ranjenike u poljskim bolnicama. Dok Severnjaci troše poslednju rezervu - ŽJP, u kojoj je i Jare - stiže im u pomoć konjica iz Kedvena. Ovo izaziva paniku među Nilfgardijcima, koji su brzo razbijeni. Maršala Koehorna ubijaju patuljci u pokušaju bekstva. Pobeda Severnjaka, nazvana "Čudo kod Brene", preokreće tok rata: saveznici ubrzo potiskuju sve nilfgardske snage južno od Jaruge, i sklapa se mir u Cintri.[9]

Zamak Stiga[uredi | uredi izvor]

Ciri sama odlazi u Vilgeforcov dvorac kako bi spasila Jenefer, i nudi Vilgeforcu svoju dobrovoljnu saradnju u zamenu za Jeneferinu slobodu, ali čarobnjak (strahovito unakažen od eksplozije Galebove kule) odbija nagodbu i smesta je zarobi. Trenutak kasnije, Geralt i njegova družina napadaju dvorac, ubijajući mnoge Skelenove ljude pre nego što Milva pogine od neprijateljske strele. Geralt oslobađa Jenefer, dok Regis (leteći u obliku slepog miša), oslobađa Ciri, koja ga šalje da pomogne Geraltu protiv Vilgeforca. Bonhart napada Ciri, želeći da je ubije u poštenoj borbi; Ciri beži i susreće Kahira, koji pokušava da zadrži Bonharta kako bi dao vremena devojkama da pobegnu, ali je lako savladan, dok Angulema umire od rana. Ciri i Bonhart se bore, ali devojka pobeđuje koristeći okruženje u svoju korist. Sa Bonhartovog tela Ciri uzima tri vešterska medaljona, koje je Bonhart skinuo sa ubijenih veštaca.

U međuvremenu, Geralt, Regis i Jenefer napadaju Vilgeforca: neustrašivi vampir je istopljen čarobnjakovom vatrom. Geralt i Vilgeforc se bore, ali ovog puta Geralt pobeđuje uz pomoć čarobnog medaljona koji mu je dala Fringila Vigo u Tusenu. Ciri najzad pronalazi Geralta i Jenefer, i svi zajedno kreću napolje. Na putu ka dvorištu, Geralt (sa novim vešterskim medaljonom, dobijenim od Ciri) i Ciri ubijaju više Skelenovih ljudi, ali tamo zatiču cara Emhira, čija vojska je upravo zauzela dvorac i zarobila preživele zaverenike. Otkriva se da je car Emhir zapravo Duni, Cirilin otac, koji je pre petnaest godina lažirao svoju smrt uz Vilgeforcovu pomoć, a zatim osvojio vlast u Nilfgardu državnim udarom. Ispostavlja se da car čvrsto veruje u Itilinino proročanstvo, po kojem mora oženiti sopstvenu ćerku, kako bi njihovi potomci spasli svet u narednim generacijama (s obzirom na Ciriline posebne sposobnosti, koje se prenose genima). Nakon dugog razgovora sa Emhirom (carem), Geralt shvata da su on i Jenefer osuđeni na smrt jer su svedoci budućeg carevog incesta. Emhir daje Geraltu i Jenefer priliku da izvrše samoubistvo kada budu spremni, kao čin dobre volje, dok će Ciri biti odvedena u prestonicu Nilfgarda kako bi se udala i postala carica. Geralt, bez mnogo izbora, prihvata, a Jenefer i on provode poslednje trenutke u ljubavi, spremajući se za smrt. Kada pozovu stražare, konačno spremni, Ciri sama ulazi u sobu i obaveštava ih da su car i njegovi ljudi otišli ​​bez reči (zapravo, car nije mogao da natera sebe da povredi Ciri, i oprostio se od nje sa rečima: "Zbogom, kćeri.").[10]

Zerikanija[uredi | uredi izvor]

Na istočnoj granici Severnih Kraljevina prema Zerikaniji, sreću se tri putnika: Boreas Mun, bivši najamnik Stefana Skelena, Sigismund Dajkstra, bivši šef tajne službe i savladar Redanje, i Izengrim Foltijarna, bivši komandant Skojatela u vojsci Nilfgarda. Iz njihovog razgovora saznajemo o posledicama rata, koji je završen mirom u Cintri, čijim je sklapanjem iza kulisa upravljala Loža čarobnica: Nilfgard se povukao iza Jaruge, a vilenjačka Dol Blatana je postala vazalna kneževina Edirna. Dajkstra je proteran iz Redanje, jedva izbegavši atentatore, nakon što je neoprezno otkrio Filipi Ejlhart da je otkrio ko stoji iza atentata na kralja Vizimira. Izengrim Foltijarna, pukovnik vojske Nilfgarda, jedva je izbegao smrt kada su (po mirovnom ugovoru) svi oficiri Skojatela predati Severnim Kraljevstvima da bi im se sudilo za ratne zločine. Iz odlomka žitija Svete Filipe saznajemo da je i ona umrla u mukama, po naređenju Vizimirovog sina, kralja Radovida Surovog.[11]

Sever[uredi | uredi izvor]

Ciri vodi Geralta i Jenefer do svih mesta koja je posetila tokom svojih avantura, kako bi se osvetila ili zahvalila svima koji su joj pomogli (između ostalog, sahranjuju Visogotu, spaljuju Huvenhugelovu arenu, ali pošteđuju selo Zavist, zato što je sahranilo poginule Pacove). Loža čarobnjaka uskoro pronalazi Jenefer i Ciri, i naređuje im da smesta dođu u dvorac Montekalvo. Jenefer, nemajući izbora, odlazi da se sama suoči s Ložom, govoreći Geraltu da će za nekoliko dana morati pozvati i Ciri, pošto moraju rešiti ovo pitanje. Geralt i Ciri nastavljaju u Tusen i stižu upravo na vreme da vide Nevenovo javno pogubljenje.

Neven je spašen u poslednjem trenutku pomilovanjem hirovite vojvotkinje Ane Henrijete, koja je ipak odlučila da ga ne pogubi (kasnije saznajemo da je uhvaćen u preljubi, i da pogubljenje koje su zatekli Geralt i Ciri nije prvo na koje je bio osuđen, imajući u vidu vojvotkinjin detinjasti karakter i česte promene mišljenja). Trio odlazi iz Tusena u žurbi, bojeći se da će se Vojvotkinja opet predomisliti, nakon čega Ciri odlazi u Montekalvo, dok Geralt i Neven kreću u Riviju.

Ciri se prvi put susreće sa Ložom čarobnica, koje joj otkrivaju svoje planove, pošto nameravaju da je udaju za princa Tankreda, naslednika Kovira. Takođe je verovatno da će Ciri morati da mu bude ljubavnica i da rodi njegovo dete (čiji su geni potrebni za spas sveta), jer joj ne mogu garantovati brak pošto više ne poseduje svoje titule (kao princeza Cintre, pošto se car Nilfgarda javno oženio Lažnom Ciri, koja je postala de jure vladar Cintre i preuzela sve Cirine titule). Ciri, umorna od svih planova i zavera da je udaju, oplode ili jednostavno iskoriste njenu utrobu za "viši cilj", pristaje da razmisli o tome i vrati se u Ložu nakon što se odluči. Zatim traži da ode sa Jenefer kod Geralta u Riviju, kao što je planirano. Loža glasa o tome (nerešeno), a Filipa Ejlhart daje odlučujući glas za Geralta, tvrdeći da je to Cirilina sudbina.[12]

Rivija[uredi | uredi izvor]

U Riviji, dok Geralt ponovo sreće stare prijatelje - Jarpena Zigrina i Zoltana Čivaja, izbija pogrom, u kojem ljudi ubijaju pripadnike neljudske rase bez razlike. Geralt, braneći svoje prijatelje patuljke, ulazi u sukob i ubija nekoliko napadača, ali je smrtno ranjen nakon što okleva da poseče dečaka naoružanog vilama. Ciri, Jenefer i Tris Merigold stižu u Riviju usred pogroma, uspevaju da prizovu oluju sa teškim gradom - raspršujući pobunjeničku rulju, i nalaze Geralta na rubu smrti. Jenefer, uloživši svu snagu u pokušaj da oživi Geralta, umire. Neven, Tris i patuljci polažu njihova tela na brod, i Ciri odlazi sa njima u jezero, koje naglo zablista i svo troje nestaju. Geralt i Jenefer bude se u nepoznatoj zemlji (nagovešteno je da je to ostrvo Avalon iz legendi o kralju Arturu), zagrljeni.[13]

Epilog[uredi | uredi izvor]

Ciri dovršava svoju priču Galahadu, koji je pažljivo slušao sve vreme, i sarkastično kaže da se priča završava svadbom Geralta i Jenefer, na kojoj su bili svi mrtvi i živi likovi Sage o Vešcu. Galahad je na kraju poziva na dvor u Kamelot, što ona prihvata. Saga završava sa Ciri i Galahadom koji jašu jedno uz drugo, držeći se za ruke. "A ispred njih bilo je sve".

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Geralt od Rivije (polj. Geralt z Rivii) poznat i kao Gvinblejd (Drevni govor: "Beli vuk") i Kasapin iz Blavikena,[14] je glavni junak Sage o Vešcu. Veštac, koji putuje Kontinentom (uglavnom Severnim kraljevstvima) i živi od lova na čudovišta, koja muče celu zemlju. Mutant, izložen mutagenim travama kao dete (tokom procesa poznatog kao Kušnja) obdaren natprirodnom snagom, brzinom i oštrinom čula (koje pojačava magičnim eliksirima), dugovečnošću (implicirano je da je stariji od sto godina, i ne pokazuje znake starenja) i osnovnim poznavanjem magije, ali je proklet sterilitetom, sudbinom svih mutanata. Oprezan, usamljen i ćutljiv čovek, vanbračni sin čarobnice koja ga se odrekla, odgajen na vešterskoj akademiji u Kaer Morenu, od starijeg vešca po imenu Vizimir. Strogo se pridršava kodeksa veštaca: ne ubija razumna bića i čuva strogu neutralnost u političkim sukobima.[15] Piter Apor tvrdi da on oličava neoliberalni anti-politički duh poljske popularne kulture iz devedesetih.[16]
Devojka u kostimu Jenefer.
  • Jenefer od Vengerberga (polj. Yennefer z Vengerbergu) slavna čarobnica stara 94 godine[17], sa izgledom prelepe crnokose devojke. Članica Saveta čarobnjaka, borila se kod Sodena na strani Edirna, gde je oslepljena (ali je izlečena magijom). Ponosna, nezavisna i temperamentna žena, ali duboko zaljubljena u Geralta; opterećena nemogućnošću da ima decu, pošto se sve polaznice škole magije u Aretuzi sterilišu u detinjstvu. U mladosti grbava, poreklom iz poluvilenjačke porodice.[17]
Devojka u kostimu Ciri.
  • Cirila Fiona Elen Rijanon (poznata kao Ciri, od reči Zirael u Drevnom govoru (što znači lastavica) polj. Jaskolka, poznata i kao Lavić od Cintre i Čedo Drevne Krvi, je princeza Cintre, kći Pavete i Dunija, i unuka kraljice Kalante. Usvojena kći Geralta i Jenefer, potomak Lare Doren ap Šijadel, vilenjačke čarobnice, i Kregana, ljudskog čarobnjaka, nosilac prorečene Drevne Krvi, gena koji joj daje moć da putuje kroz vreme i prostor snagom magije.[18] Mršava plavokosa devojčica zelenih očiju, obučena u vešterskim veštinama u Kaer Morenu, kao i osnovama magije od Jenefer.
  • Neven (engl. Dandelion, polj. Jaskier) pravim imenom grof Julijan, čuveni pesnik, bard i Geraltov prijatelj. Neke od njegovih najslavnijih balada opisuju ljubav Geralta i Jenefer; prve dve zbirke pripovedaka predstavljene su u trećoj knjizi kao pesme koje Neven peva slušaocima pod svetim drvetom.[19] U vreme sage blizu četrdesete, neobično visok, mladolik i privlačan, ponekad ga zamenjuju za vilenjaka. Učesnik većine Geraltovih avantura.

Geografija[uredi | uredi izvor]


Kovir i Povis
Hengfors
Kedven

Redanja
Mahakam
Edirn

Cintra
Temeria
Lirija i Rivija

Nilfgard

Iako zvanična mapa još ne postoji[20], na osnovu opisa iz knjiga[21], izmišljeni "Kontinent" može se grubo podeliti u tri dela:

  • severozapadni deo Kontinenta zauzimaju Severna Kraljevstava: Redanja (severozapadno), Kedven (severoistočno), Temerija, Mahakam, Soden i Bruga (jugozapadno) i Edirn, Lirija i Rivija (jugoistočno); uz zapadnu obalu leže Cidaris i Skeliška ostrva; severno od Redanje nalaze se Kovir i Povis. Granica Severnih kraljevstava i Nilfgarda ide rekom Jarugom (koja se uliva u more kod Cintre): severno od Jaruge su kneževine Bruga i Verden (vazali Temerije), a južno od reke su Donji Soden i Cintra, od skora pod vlašću Nilfgarda, i carske provincije Ebing (uz obalu) i Dol Angra (u unutrašnjosti), kao i vazalna kneževina Tusen.[21]
  • jugozapadni deo Kontinenta (južno od reke Jaruge) zauzima carstvo Nilfgard, sastavljeno od provincija, od kojih se pominju: Dol Angra, Tusen (južno od Jaruge), Metina, Nazair, Ebing, Vikovaro (dalje na jugu).[21]
  • istočni deo Kontinenta, gde se nalaze pustinja Korat, Zerikanija, Hakland i Vatrene planine, uglavnom je nepoznat.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  2. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 9-18. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  3. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 21-60. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  4. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 63-113. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  5. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 117-157. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  6. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 161-212. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  7. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 251-290. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  8. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 215-247. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  9. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 293-340. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  10. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 343-405. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  11. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 409-458. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  12. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 461-495. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  13. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Gospodarica jezera. Beograd: Čarobna knjiga. str. 499-534. ISBN 978-86-7702-317-1. 
  14. ^ Sapkowski, Andrzej (maj 2008). The Last Wish: Introducing the Witcher (Original title (Polish): Ostatnie Zyczenie) (1st izd.). New York: Orbit. str. 92, 149. ISBN 978-0-316-02918-6. 
  15. ^ Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 87-120. ISBN 978-86-7702-432-1. 
  16. ^ Apor, Péter (2008). Past for the eyes: East European representations of communism in cinema and museums after 1989. Central European University Press. str. 198. ISBN 978-963-9776-05-0. Pristupljeno 28. 5. 2011. 
  17. ^ a b Sapkovski, Andžej (2013). Lastavičja kula. Beograd: Čarobna knjiga. str. 325—372. ISBN 978-86-7702-310-2. 
  18. ^ Sapkovski, Andžej (2013). Lastavičja kula. Beograd: Čarobna knjiga. str. 247—285. ISBN 978-86-7702-310-2. 
  19. ^ Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 7-46. ISBN 978-86-7702-432-1. 
  20. ^ „"Nie bądź, kurwa, taki Geralt" - interview on author's page” (na jeziku: Polish). Arhivirano iz originala 15. 12. 2007. g. 
  21. ^ a b v Sapkovski, Andržej (2015). Krv vilenjaka. Beograd: Čarobna knjiga. str. 287-290. ISBN 978-86-7702-432-1. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Господарица_језера&oldid=26855937”