The Witcher 3: Wild Hunt

Из Википедије, слободне енциклопедије
The Witcher 3: Wild Hunt
The Witcher 3: Wild Hunt
Девелопер(и) CD Projekt RED
Издавач(и) CD Projekt RED[1]
Дистрибутер(и) САWB Games[2]
широм светаBandai Namco[2]
Енџин(и) REDengine
Платформе Мајкрософт виндоус, Плејстејшн 4[3]
Ексбокс 1[4]
Излазак 19. мај 2015.[5]
Жанр(ови) акциони РПГ
Модификације Сингл-плејер
Дизајнер(и) Мариан Чомиак
Композитор(и) Марцин Прзибилович
Миколај Строински
Персивал
Медијум(и) DVD, дигитално преузимање
Начин контроле тастатура, миш, контролер
Претходник The Witcher 2: Assassins of Kings

The Witcher 3: Wild Hunt на српском Вештац 3: Дивљи Лов (пољ. Wiedźmin 3: Dziki Gon) је акциони РПГ смештен у отвореном окружењу, развијен од стране CD Projekt RED.[6] Најављен је у фебруару 2013., а објављен је за Мајкрософт виндоус, Плејстејшн 4, и Ексбокс 1 19. маја 2015.[5] Игра је трећа у низу, претходе јој The Witcher и The Witcher 2: Assassins of Kings, који се заснивају на низу романа епске фантастике аутора Анджеја Сапковског.

Игра је у трећем лицу, играчи контролишу протагонисту Гералта од Ривије, ловца на чудовишта, познатог као Вештац, који креће на дуго путовање кроз Северна краљевства. У игри, играч се бори у свету препуном многих опасности, уз помоћ мачева и магије, док је у интеракцији са другим ликовима и завршава споредне задатке и главне мисије док напредује кроз причу. Игра је критички добро прошла и била је финансијски успех, продата је у више од 6 милиона примерака у првих шест недеља.[7] Игра је проглашена за Игру године и Најбољи РПГ у години.[8]

Опис игре[уреди]

‘’Вештац 3: Дивљи Лов’’ је 30 пута већи од својих претходника,[9][10] што приморава играче да до неких локација долазе бродом, а до других помоћу коња. Такође, играчу је омогућено и „брзо путовање“ између локација које су већ откривене. Вештац 3 је описан као 20% већи од Скајрима (Skyrim).[11] Многе акције које играч обавља утичу на свет игре, са много задатака који се могу завршити на различите начине, и имати различите последице. CD Project RED предвиђа да ће играчима требати око 100 сати играња да би се игра завршила,[12]од тога 50 сати припада споредним задацима, а 50 сати задацима главне приче.
Иако слична својим претходницима, игра Вештац 3: Дивљи Лов је побољшана са више аспеката из предходних игара. Борба се врти око акционог система играња улога, са могућношћу коришћења хладних оружја и магије. Вештац 3 је увео и неке нове механике, попут могућности да играч осети објекте, људе и материјале у непосредној близини (тзв. „Чуло Вешца“), затим могућност борбе на леђима коња и на отвореном мору, пливање под водом и коришћење самострела. Као додатак, Гералт сада може да скаче, пење се, и прескаче мање препреке. Механика пењања је описана не као слична оној у Assassin’s Creed, већ више као нешто што можемо видети у Uncharted.[13]Прављење ствари попут оружја, одела, бомби и кување напитака је и даље могуће као и у претходним играма. Једино су замке које је играч могао да прави претходном делу изостављене. Такође, истих пет знакова Вешца постоје и у овом делу игре, где сваки знак има свој алтернативни облик који се може користити.

У игри се може видети интерактивна и веома напредна вештачка интелигенција и динамичка окружења. Циклус дана и ноћи утиче на чудовишта и њихове моћи, слично заједничком мишљењу да вукодлак добија невероватну моћ током ноћи пуног месеца.[14]Игра такође поседује и динамички систем раста браде, где брада Гералта, кога управља играч, расте током времена проведеног у игри. Сири, изузетан мачевалац и уједно вешта са магијом, је такође један од ликова које играч може управљати током игре.[15] Гвент (Gwent) је мини-игра скупљања карата у самој игри Вештац 3, где се играч може такмичити са ликовима из игре вођени вештачком интелигенцијом, и успут зарадити новац у игри. Гвент представља замену за игру јамб из претходних делова. [16]

Радња игре[уреди]

Увод[уреди]

„Вештац 3: Дивљи Лов” је последње поглавље приче о Гералту од Ривије, чија је досадашња прича одрађена у претходним деловима.[17]Настављајући после бурног краја претходног дела игре, Гералт покушава да настави са својим животом, упушта се у нову, доста личну авантуру, док сам светски поредак прети да се промени.[18]
У игри постоји неколико важнијих локација, као што су град Новиград, мочваре Велен, острва Скелиге као и две територије Нилфгардијанског Царства: село Бели Воћњак и Краљевска Палата у Визими. Школа Вештаца, Каер Морен, позната из књига и из прве игре, такође се појављује у овом делу.

Прича[уреди]

Прича почиње када Гералт крене да тражи своју љубав, чаробницу Јенефер од Венгерберга, са Весемиром, који је мајстор вештац. Јенефер је претходно покушала да ступи у контакт са Гералтом, али је била приморана да побегне како би избегла борбу између зараћених страна Нилфгарда и Реденије.

Јенефер је та која проналази Гералта. У пратњи почасне Нилфгардијанске страже, Јенефер обавештава Гералта да Емир вар Емрис, цар Нилфгарда, позива Гералта да дође у Визиму, главни град царства. У Визими, Емир даје задатак Гералту да нађе Сири, Емирову биолошку ћерку, која је Гералтово усвојено дете. Сири је дете старачке крви, последњи наследник древне вилењачке лозе који имају могућност манипулације времена и простора. Емир верује да Сири бежи од Дивљег Лова (Wild Hunt). Гералт пристаје да иде у потрагу за Сирилом, али не због Емира, већ због себе. Јенефер му даје инструкције да крене од Нилфгардијанског шпијуна у Велену.

Када Гералт стигне у Велен сазнаје да је Ередин, вођа Дивљег Лова, мучио шпијуна док га није довео до смрти. Гералт ипак успева да нађе белешке које кажу да је Сирила нашла уточиште у Кров Перчу, у дворцу Крвавог Барона. Барон пристаје да му помогне само ако Гералт нађе његову жену и ћерку. Гералт сазнаје да су нестале баш због барона и његовог насилног понашања. Убрзо проналази Баронову ћерку Тамару Стренџер, у граду Оксенфурту. Тамара одбија да се врати, а од Баронове жене Ане Стренџер нема ни трага.

Гералт се окреће другом трагу, који је нашао у шпијуновим скриптама. Наиме, тај проналазак из скрипте га одводи код старе познанице, чаробнице Кире Мец. Кира обавештава Гералта да је и Сирилу тражио један вилењак, након чега одлазе у вилењакову лабораторију, ту им се обраћа вилењак и први пут се срећу са Ередином. Кира усмерава Гералта на ’Даме шуме’ које су познате као вештице из Крокбек Бога, оне су древни демони који афирмишу власт у Велену. Вештице наређују Гералту да уништи duha koji је запосео древно дрво звано Висперинг Хилок, њиховог ривала у Велену, у замену за информације о Сирили. Након суочавања са духом, вештице саопштавају Гералту да су покушале да убију Сирилу и да су њен леш хтеле да доставе Ередину али нису успеле јер им је побегла. Гералт им саопштава да ће се вратити и убити их, али након тога схвата да су вештице заправо заробиле Баронову жену Ану. Када се вратио у Кров Перч код Барона, Барон му даје информације о Сирили. Барон одлучан да спасе своју жену, не схватајући у шта се упушта, креће у напад на вештице. Да је Гералт (играч) убио духа дрвета Барон би успео да спасе Ану Стренџер и пронашао лекара који би јој помогао, али ако није убио духа Ана Стренџер је проклета и умире. Барон јој се након тога придружује тако што изврши самоубиство.

Доласком у Новиград, Гералт открива да је Црква Вечног Пламена спровела убијање и мучење свих натприродних бића. Гералт се поново састаје са својом бившом љубави, чаробницом Трис Мериголд, од које сазнаје да проналазак Сириле зависи од проналаска Данделиона, старог друга са којим је успоставила контакт. То доводи Гералта у компликовану мрежу Новиградског подземног криминала, где се среће са Дијкстром. После компликованих задатака, Гералт напокон проналази Данделиона, само да би открио да се Сирила телепортовала у Скелиге. Гералт пре одласка има могућност да помогне Трис у ослобађању од одмазде на натприродна створења (што доводи до романтичне везе са њом), може да осмисли атентат на краља Радовида, заједно са Дијкстром, и са бившим Темеријским сарадницима Верноном, Вес и Талером.

Након бродолома на обалама Скелигеа, Гералт се састаје са Јенифер, која је истраживала магичну експлозију у региону за коју верује да је повезана са Сири. Одлазе на сахрану краља Брана, где сазнају да је земља у конфликту сукцесије, Бранов син Сваринге у конфликту са Церисом и Хјаламаром, синова моћног племића, за престо. На путу, Јенифер и Гералт краду Маску Уроборуса од друида, која се може користити да види визије у будућности, Јенефер даје Гералту да користи маску у шуми где се догодила експлозија, где Гералт сазнаје да се Сирила телепортовала на острво Лофотен, да би открили да је Дивљи лов напао село, сазнају да је Сири успела да побегне уз помоћ Скјала, који је протеран из села за кукавичлук и који умире након покушаја да се искупи. Јенефер и Гералт на Скјалу изврше некроманцију и добију информације да је Скјал након спашавања Сириле видео деформисано створење, које је имало изглед бебе како тумара по обалама Скелигеа. Гералт претпоставља да је то Ума.

Грб провинције Реданије

Пар преузима Уму из Велена и одводе га у Каер Морен где скидају проклетство и сазнају да је то вилењак Авалах. Авалах им открива да је након напада на острво телепортовао Сирилу на острво Мистс због њене сигурности. Гералт одлази да је нађе и проналази је у беживотном стању када је Авалахова магија буди у Гералтовом наручју. Сирила открива Гералту зашто је Ередин тражи: Ередин је у страху да ће његово краљевство бити уништено од стране митске моћи Беле зиме. Сири телепортује Гералта у Каер Морен након што схвате да Ередин долази на острво. У Каер Морену се спремају за сукоб са Дивљим ловом. Када Лов нападне Каер Морен, покушавају да заштите Сирилу. У сукобу Имлерит убија Весемира и након тога Сирила пушта све своје неконтролисане моћи што доводи до повлачења Дивљег Лова. Сви присуствују Весемировој сахрани. Одлучни да се освете, Сирила и Гералт одлазе у Велен, убијају Имлерита и две вештице. Гералт убија Ередина и заједно са Јенефер одлази у торањ где су Сири и Авалах. Након тешке расправе са Гералтом Сири пролази кроз портал и зауставља Белу Зиму.

Крај игре зависи од играчевих одлука (у овом случају 3 различита исхода– Ако је избор да Сири буде представљена свом оцу као жива, а Краљ Радовид је убијен, онда остаје као владарка царства и говори Гералту да је боље да буде владар него скитиница која лови чудовишта. Ако је избор да се не представи Емиру онда она и Гералт склапају уговор где Сири постаје вештац и на крају добија мач од Гералта наког чега одлазе на дуго путовање. Алтернативни крај је ако је Сири погинула током одбране од Беле Зиме, тада Гералт креће у лов на последњу вештицу из Крокбек Бога у намери да врати Весемиров медаљон, његову једину успомену на Сири. У последњој сцени се види како чудовишта преплављују кућу у којој је Гералт нашао медаљон, остављајући Гералтову судбину непознатом.

Вештац – Мапа континента

“Срца од Камена“[уреди]

Гералт преузима задатак од Олгиерда вон Еверека, који га шаље да убије џиновско жаболико створење у канализацији Оксенфурта. Док је у потрази за чудовиштем Гералт среће Шани, Реданијанску болничарку и стару познаницу, са којом има опцију да ступи у романтичну везу. Гералт затим убија чудовиште, само да би сазнао да је то уствари проклети Офиерски принц. Његови стражари затим заробљавају Гералта, са намером да га убију. Док чека на своје погубљење на путу за Офиер, Гералту се придружује мистериозни Гунтер О’Дим. Гунтер помаже Гералту да побегне, у замену за његову помоћ у враћању дуга Олгиерду, који је знао да је чудовиште заправо Офиерски принц. Гунтер открива Гералту услове свог уговора са Олгиердом, који су захтевали испуњење три жеље. Гералт у разговору са Олгиердом сазнаје да је он у замену за своје емоције постао бесмртан, и тиме добио „Срце од Камена“. Признаје да је проклео Офиерског принца који је требао да се ожени са његовом правом љубави Ајрис, и да је пожелео бесмртност како би био са њом. Затим објашњава Гералту његове три жеље: да забавља његовог брата Влодомира једну ноћ, да се освети Борсоди породици тако што би преузео кућу Максимилијана Бодсодија, и последња жеља је да врати љубичасту ружу коју је дао Ајрис. Гунтер говори Гералту како су ове жеље осмишљене да буду неоствариве, пошто је кућа Борсодија под јаком стражом, а Влодомир и Ајрис су одавно умрли, ипак се одлучује да помогне Гералту.

Уз Гунтерову помоћ, Гералт дозвољава Влодимировом духу да запоседне његово тело за једну ноћ, омогућавајући му тиме да присуствује једној свадби и испуни прву жељу. Гералт затим учествује у пљачки куће Борсодија, где у трезору проналази тестамент у коме Борсоди даје сво своје богатство у добротворне сврхе, чиме је освета Олгиерда завршена, а и његова друга жеља. Да би пронашао Ајрисину ружу, Гералт тражи помоћ од надреалних бића које би му омогућиле пролаз у други свет, где сведочи прошлости Олгиерда и Ајрис. Тамо сазнаје, да због свог „Срца од камена“ Олгиерд није могао заиста волети Ајрис, те она умире несрећна. Тада Гералт, по избору играча, може узети ружу од Ајрисиног духа и тиме је ослободити од везе са смртним светом, или пак оставити ружу код ње. У сваком случају, Гералт испуњава Олгиердову последњу жељу и креће да се састане са њим. Успут сазнаје да је Гунтер уствари древни дух чистог зла, који вара људе да мењају своје душе у замену за жеље. Када се Гералт сретне са Олгиердом, три жеље су испуњене и Гунтер долази да покупи душу.

У овом тренутку Гералт има опцију да пусти Гунтера да покупи душу, или да се умеша и спасе Олгиерда. Ако не учини ништа, Гунтер убија Олгиерда, узима му душу, и награђује Гералта са једном жељом. Ако се Гералт умеша, он изазива Гунтера, стављајући своју душу у залог за спас Олгиерда. Наког решавања Гунтерове загонетке, он је приморан да ослободи обојицу. Олгиерда који је сада поново смртник, добија назад своје емоције и осећа жаљење због својих грешака у прошлости. На крају даје Гералту свој породични мач, и обећава да ће започети нов живот без Гунтерове контроле.

Карактер Глумац пољске верзије Глумац енглеске верзије
Гералт из Ривије Јасек Розенек Даг Кокл
Јенефер Беата Јевиарж Денис Гоф
Сирила Фиона Елен Рианон Ана Чешлак Џо Вајат
Трис Мериголд Агњешка Куниковска Џејми Барбакоф
Кира Мец Зофиа Зборовска Кејти МекГинис
Филип „Крвави Барон” Стренџер Томаш Дедек Џејмс Клајд
Ламберт Леслав Журек Кристијан Контрерас
Сигимунд Дијкстра Анджеј Блуменфелд Ричард Холи
Џаскиер Јацек Копчински Џон Шваб
Золтан Чивеј Павел Шчесни Александар Мортон
Церис ан Крајт Јулија Колаковска Сара Џејн-Грин
Хјалмар ан Крејт Гжегорж Квијечен Ален Лич
Авалач Шимон Кушмидер Мајкл Малони
Ескел Пјотр Варшавски Том Кларк-Хил
Краш ан Крејт Стефан Кнот Гери Лилбурн
Мишовор Марек Фронцковјак Патрик Друри
Весемир Милогост Речек Вилијам Робертс
Присила Ана Терпиловска Ема Хидлстон
Емир Вар Емрис Пјотр Грабовски Чарлс Денс

Развој[уреди]

Игра је званично најављена 4. Фебруара 2013 преко Гејм Информера, када је излазак заказан за 2014.ту годину за персоналне рачунаре и „све јаче играчке конзоле“. [19]Касније је порука појашњена да се односи на Плејстејшн 4 и Eksbox 1 у фебруару и јуну исте године. Према Мајкрософту, Вештац 3 првобитно није требао да буде доступан на Ексбоксу 1 у Пољској, где је игра направљена. Међутим, то се променило како је Ексбокс уклонио све регионалне рестрикције са свог модела Ексбокс 1. [20]

11. марта 2014 је најављено да је излазак игре померен за јесен 2014 до фебруара 2015. Према развојном тиму, успели су да креирају „невероватну причу, повезану са свим елементима звука и визуелних ефеката, док је слобода воље играча у потпуности очувана“- сугеришући да је главни део игре и главна прича завршена. Међутим, разлог због кога је излазак игре померен је одлука развојног тима да „што више побољшају ситне детаље и детаљно тестирају финални производ да би се игра довела до жељеног стандарда квалитета. 8. децембра 2014 развојни тим је званично објавио нови датум изласка за 19. мај 2015. године.[21]

CD Project RED је 7. априла 2015. најавио два додатка за игру (експанзије), назване „Срца од Камена“ и „Крв и Вино“. Експанзија „Срца од Камена“ је званично изашла 13. октобра 2015, док се за „Крв и Вино“ очекује да ће изаћи на половини 2016. Игра је названа „златном“ што указује да је у стању спремном за умножавање и продају.[22]

Буџет за развој игре је био 306 милиона Пољских злота.[23]

Покретач игре[уреди]

Такође погледајте: REDengine

Вештац 3: Дивљи Лов користи REDengine 3 покретач игре, направљен од стране CD Project RED и дизајниран специјално за нелинеарне игре играња улога у огромним отвореним окружењима.[24]Направљен је да помогне у отклањању неких грешака и проблема у развоју са којим су се људи из развојног тима сусретали раније, што дозвољава развојном тиму да креира „отворен свет са сложеном причом“.[25]CD Project RED је интергрисао такозвани „Umbra 3 Visibility Solution” у свој покретач игре да би им помогао око очитавања објеката који нису у видном пољу играча (тзв. occlusion culling). Инжењери из ове две компаније су демонстрирали ову технологију на конференцији развоја видео игара 2014.[26]Као и у претходна два дела игре, играчима је представљена веома комплексна прича која садржи многе опције са различитим повезаним последицама. Али REDengine 3 омогућава исто то без жртвовања дизајна виртуелног света.[27]

Утисци[уреди]

Пре изласка[уреди]

Вештац 3: Дивљи Лов је освојио неколико награда на Е3 конференцији у 2013 и 2014. Игра је изгласана за „најбољи РПГ“ на такмичењу „Најбоље од Е3“ које је спровео IGN у 2013. и 2014. заредом.[28][29] Поред тога, освојио је и награде „Избор публике“ са конференције Е3 у 2013. и 2014. години које су спровели IGN i GameSpot,[30][31]као и награду за „Најишчекиванију игру“ током 31. и 32. такмичења Златни Џојстик.[32]Такође је освојио награду за најишчекиванију игру током такмичења у Лас Вегасу 2014. године.[33]

Вештац 3 на Познан Гејм Арени у Пољској

После изласка[уреди]

Вештац 3: Дивљи Лов је добио одличне критике. Вебсајт за окупљање критичара Metacritic је оценио верзију за персоналне рачунаре са оценом 93 од 100, базираном на 32 гласа,[34]верзију за Плејстејшн 4 са 92 од 100 базирано на 79 гласова,[35] и верзију за Ексбокс 1 са 91 од 100 базирано на 12 гласова.[36]


Критички пријем
Оцена агрегатора
Агрегатор Оцена
Metacritic (PC) 93/100[37]
(PS4) 92/100[38]
(XONE) 91/100[39]
Оцене рецензената
Публикација Оцена
Destructoid 8/10[40]
Edge 8/10[41]
Game Informer 9.75/10[42]
Game Revolution 3.5/5 звездица[43]
GameSpot 10/10[44]
GamesRadar 4/5 звездица[45]
GameTrailers 9.8/10[46]
IGN 9.3/10[47]
OPM (US) 4/5 звездица[48]
OPM (UK) 4/5 звездица[48]
OXM (US) 4.5/5 звездица[49]
PC Gamer (US) 92/100[50]
Polygon 8/10[51]
VideoGamer.com 9/10[52]
AusGamers 10/10[53]
New York Daily News 4/5 звездица[54]
Digital Trends 4/5 звездица[55]
The Daily Telegraph 5/5 звездица[56]

Дизајнер игара Кевин ВанОрд из ГејмСпота (GameSpot) је оценио игру 10 од 10, што чини Вештац 3: Дивљи Лов деветом игром која је икада постигла савршену оцену на том сајту. Он је описао истраживање, дизајн непријатеља, као и напредовање ликова кроз игру као „одличне“. Такође је похвалио богату причу, детаљно прављење оружја, опреме и напитака, и чињеницу да избори које играч прави током игре утичу на даљи ток приче. Похвалио је и начин на који је створен огроман, отворен свет игре, такође и систем борбе који је пружио веће задовољство током игре и био лакши од система у претходном делу игре. Назвао је игру „једном од најбољих РПГ игара икада направљеним“.[57]Ерик Кејн из часописа Форбс (Forbes) је имао сличне утиске, назвао је игру „једном од највећих игара са отвореним окружењем“ које је икада играо.[58]


Данијел Бладворт из ГејмТрејлера (GameTrailers) је оценио игру са скоро савршеном оценом 9.8 од 10. Док је имао слична мишљења о дизајну непријатеља, доста је похвалио дугу и зрелу причу игре, и да се прича „надовезује на догађаје из књига“ много више него претходни делови. Високо награђујући систем борбе, запањујуће окружење, важне последице и мисије, заједно за осећајем истраживања и повезивања приче као и споредни ликови су такође ствари које је похвалио. Такође је похвалио и ситне детаље игре, као што су гестови, обим гласова као и анимације лица карактера. Назвао је игру „јако промишљеном, разноврсном и импресивном авантуром.“[59]


Винс Ингенито из Ај-Џи-Ен (IGN) је игри дао оцену 9.3 од 10, похваливши њено аутентично окружење, динамичко време и систем дана и ноћи, пристојну гласовну глуму, добро направљен дијалог, интересантне ликове, комплексан систем напредовања карактера, разноврсну опрему и флексибилан систем вештина. Међутим, критиковао је претерано наглашени систем задатака, као и главну причу за коју мисли да је предугачка и није испуњавајућа као други аспекти игре. У сваком случају, завршио је свој преглед рекавши да је „Вештац 3 завршио причу о Гералту на веома високом нивоу.“ [60]


Пишући за Гејм Информер (Game Informer), Кимберли Волас сматра да је игра најамбициознији део у селом серијалу. Похвалила је реалистичан свет игре, занимљиву нарацију, расноврсне пејзаже и окружења, побољшан графички интерфејс, такође и споредне мисије које су донеле много неочекиваног садржаја, брзу и изазовну борбу, која ће натерати играче да користе стратегију. Међутим, критиковала је неке мање проблеме, попут дугог времена учитавања игре, деградацију оружја као и разочаравајућу опцију за брзо путовање.[61]


Насупрот свему томе, Крис Картер из Деструктоида (Destructoid), иако назива систем борбе „препуном акције“, изјавио је да она обесхрабрује стратегију. Осим тога, критиковао је „чула Вешца“ као и повремено опадање фрејмова игре, као и појаву грешака (bagova).[62] Том Сениор из ГејмсРадара (GamesRadar) је такође критиковао грешке укључене у ревијалној верзији игре, јер мисли да су такви проблеми доста отежали борбу и сцене у игри. Као додатак томе, назвао је борбу „недоследну“ и „фрустрирајућу“.[63]

Продаја[уреди]

Пре изласка, преко 1.5 милиона људи је наручило игру.[64]Вештац 3: Дивљи Лов је дебитовао на првом месту на табели у продаји софтвера у Уједињеном Краљевству, зарадивши приход 600% већи него свој претходник Вештац 2: Убица краљева. Такође је најпродаванија видео игра у УК од 26. маја 2015., оборивши рекорд који је претходно држао Battlefield Hardline.[65]Дебитовао је на првом месту на табели и у Јапану, продавши 67,385 копија током прве недеље.[66]4 милиона копија је продато прве две недеље после изласка игре.[67]Од јуна 2015. преко 690,000 играча активирало је своје копије игре преко GOG Galaxy,[68][69]Игра је продата у 6 милиона копија првих шест недеља након изласка.[7]Те продаје су донеле студију профит од 236 милиона Пољских злота ($62.5 милиона долара) у првој половини 2015.[70]

Награде[уреди]

Развојни тим прима награду за Игру Године на такмичењу Game Developers Choice Awards

Вештац 3: Дивљи Лов је добио одличне критике и пре самог изласка. Игра је добила преко 200 награда за своје прегледе на Е3, Гејмском (Gamescom) и другим догађањима из индустрије видео игара. Укупан број сакупљених награда је прешао 800, укључујући и преко 250 награда за Игру Године. Признања које је игра добила су од различитих догађаја, укључујући награде Златни Џојстик (The Golden Joystick Awards), Гејм награде (Тhe Game Awards), ДАЈС награде (D.I.C.E Awards) и Саут бај Саут-Вест награде (SXSW Awards). Игра је добила признања из различитих категорија – дизајн гејмплеја, визуелни дизајн, дизајн звука итд. Вештац 3 је признат као Игра Године од Ај-Џи-Ен (IGN),[71]ГејмСпот-а (GameSpot), ),[72] Гејм Информер (Game Informer) и многа друга издања. Игра је добила награду Златни Џојстик за најбоље приповедање, најбољи визуелни дизајн и награду за најбољи тренутак у видео игри,[73]као и награду за најбољи РПГ и CD Project RED добија награду за развојни студио године. Такође је освојила и награду за изузетно достигнуће у дизајну игре, изузетно техничко достигнуће и изузетно достигнуће у прављењу приче,[74]и освојио награду Игра Године и награду за најбоље технолошко достигнуће на 16. годишњем такмичењу Гејм Девелоперс Чојс (Game Developers Choice Awards).[75]



Референце[уреди]

  1. Handrahan, Matthew (19. 5. 2015). „CD Projekt Red: Selling The Witcher 3”. GamesIndustry.biz. Приступљено 23 November 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. 2,0 2,1 „NAMCO BANDAI to promote The Witcher 3 in Australia and New Zealand”. CD Projekt. 16. 1. 2014. Приступљено 29. 3. 2014. 
  3. Yin-Poole, Wesley (21. 2. 2013). „The Witcher 3: Wild Hunt confirmed for PlayStation 4 in 2014”. Eurogamer. Приступљено 21. 2. 2013. 
  4. Purchese, Robert (10. 6. 2013). „The Witcher 3 confirmed for Xbox One, has optional Kinect commands, SmartGlass stuff”. Eurogamer. Приступљено 10. 6. 2013. 
  5. 5,0 5,1 Karmali, Luke (8. 12. 2014). „The Witcher 3: Wild Hunt release date delayed again”. IGN. Приступљено 8. 12. 2014. 
  6. „Wiedźmin 3: Dziki Gon, The Witcher 3: Wild Hunt (PC)”. GRY-Online.pl. Приступљено 5 November 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  7. 7,0 7,1 Purchese, Robert (26. 8. 2015). „The Witcher 3 sells 6m copies in six weeks”. Eurogamer. Приступљено 27. 8. 2015. 
  8. Makuch, Eddie (3. 12. 2015). „Witcher 3 wins Game Of The Year at 2015 Game Awards”. The Game Awards. Gamespot. Приступљено 22. 4. 2016. 
  9. Duvell, Ron (22. 8. 2013). „The Witcher 3: Wild Hunt 30 times larger than its predecessor”. TechnoBuffalo. Приступљено 22. 4. 2016. 
  10. Cameron, Koch (2. 5. 2013). „'The Witcher 3: Wild Hunt' Bigger Than Skyrim, 30 Times The Size Of 'The Witcher 2”. Tech Times. Приступљено 22. 4. 2016. 
  11. Lynch, Sarah (5. 2. 2013). „The Witcher 3: Wild Hunt set to be 20% bigger then Skyrim”. IGN. Приступљено 22. 4. 2016. 
  12. Karmali, Luke (25. 10. 2013). „The Witcher 3 to have over 100 hours of content”. IGN. Приступљено 22. 4. 2016. 
  13. Purchese, Robert (12. 3. 2013). „The Witcher 3 The Skyrim debate, game on PS4, nuggets of clarification and a whiff of multiplayer”. Eurogamer. Приступљено 22. 4. 2016. 
  14. OXM, Staff (23 February 2015). „Why Geralt was cheered up for the Witcher 3: Wild Hunt”. Gamesradar, Official Xbox Magazine. Приступљено 22. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. Makuch, Eddie (15. 12. 2014). „Meet Ciri, The Witcher 3 playable female character”. Game Spot. Приступљено 24. 4. 2016. 
  16. Hillier, Brenna (29. 5. 2015). „The Witcher 3:Collect Them All – How to get every gwent card”. VG24/7. Приступљено 24. 4. 2016. 
  17. Leary, Kyree (22 April 2015). „The Witcher:3 Devs talk about ending Geralts story, NOT the franchise”. Gamerant. Приступљено 22. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  18. WaSaBe (15 June 2013). „The Witcher:3 Interview with the game producer (E3 2013)”. Game Overviews. Приступљено 22. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  19. Plunkett, Luke (4 February 2013). „The Witcher: 3 announced, First artwork revealed”. Kotaku. Приступљено 24. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  20. Schreler, Jason (19. 6. 2013). „Microsoft is removing Xbox One DRM”. Kotaku. Приступљено 24. 4. 2016. 
  21. CD Project RED, Board Members (11. 3. 2014). „Release Date of The Witcher 3: Wild Hunt – An Open Letter”. CD Project RED. Приступљено 24. 4. 2016. 
  22. Savage, Phil (16. 4. 2014). „The Witcher 3 has gone gold”. PC GAMER. Приступљено 24. 4. 2016. 
  23. Purchese, Robert (26. 8. 2014). „The Witcher 3 sells 6m copies in six weeks”. EuroGamer. Приступљено 24. 4. 2016. 
  24. „“RED Engine 3 is a revolution in RPGs. IGN. 1. 2. 2013. Приступљено 24. 4. 2016.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  25. „“RED Engine 3 is a revolution in RPGs. IGN. 1. 2. 2013. Приступљено 24. 4. 2016.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  26. Lillah, Sarmad (23. 5. 2014). „“Here’s Why The Witcher 3: Wild Hunt is Using Umbra 3, Tech Demo Inside. Segment Next. Приступљено 24. 4. 2016. 
  27. IGN, Staff (22. 3. 2016). „“The Witcher 3: Wild Hunt – Big Choices and Consequences. IGN. Приступљено 24. 4. 2016. 
  28. IGN, Staff (11. 6. 2013). „“IGN Best of E3 2013 Awards. IGN. Приступљено 24. 4. 2016. 
  29. IGN, Staff (12. 6. 2014). „“IGN Best of E3 2014 Awards. IGN. Приступљено 24. 4. 2016. 
  30. Abbott, Chris (16. 6. 2014). „“E3 2014: People’s Choice Award Winner. IGN. Приступљено 24. 4. 2016. 
  31. Haywald, Justin (25. 6. 2014). „“Best of E3 2014: People’s Choice Award Winnders Announced. GameSpot. Приступљено 24. 4. 2016. 
  32. Hurley, Leon (30. 10. 2015). „The Golden Joystick awards – all the winners this year”. Games Radar. Приступљено 24. 4. 2016. 
  33. „The Witcher 3: Wild Hunt is the most anticipated game – new trailer released”. CD Project RED. 6 December 2014. Приступљено 24. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  34. „The Witcher 3: Wild Hunt PC reviews on MetaCritic”. Meta Critic. 19 May 2014. Приступљено 24. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  35. „The Witcher 3: Wild Hunt PS4 reviews on MetaCritic”. Meta Critic. 19 May 2014. Приступљено 24. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  36. „The Witcher 3: Wild Hunt Xbox One reviews on MetaCritic”. Meta Critic. 19 May 2014. Приступљено 24. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  37. „The Witcher 3: Wild Hunt for PC Reviews”. Metacritic. Приступљено 24. 4. 2016. 
  38. „The Witcher 3: Wild Hunt for PlayStation 4 Reviews”. Metacritic. Приступљено 12. 5. 2015. 
  39. „The Witcher 3: Wild Hunt for Xbox One Reviews”. Metacritic. Приступљено 24. 4. 2016. 
  40. Carter, Chris (12. 5. 2015). „Review: The Witcher 3: Wild Hunt”. Destructoid. Приступљено 24. 4. 2016. 
  41. Edge, issue 281, June 2015
  42. Wallace, Kimberley (12. 5. 2015). „Choice On A Grand Scale - The Witcher 3: Wild Hunt - PlayStation 4”. Game Informer. Приступљено 24. 4. 2016. 
  43. Leack, Jonathan (20. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt Review”. Game Revolution. Приступљено 24. 4. 2016. 
  44. VanOrd, Kevin (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt Review”. GameSpot. Приступљено 24. 4. 2016. 
  45. Senior, Tom (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt review”. GamesRadar. Приступљено 24. 4. 2016. 
  46. Bloodworth, Daniel (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt Review”. GameTrailers. Приступљено 24. 4. 2016. 
  47. Ingenito, Vince (12. 5. 2015). „The Witcher 3: The Wild Hunt Review”. IGN US. Приступљено 24. 4. 2016. 
  48. 48,0 48,1 Iwaniuk, Phil (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt review (OPM)”. Official PlayStation Magazine. GamesRadar. Приступљено 24. 4. 2016. 
  49. Staff, OXM (20. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt review (OXM)”. Official Xbox Magazine. GamesRadar. Приступљено 24. 4. 2016. 
  50. Prescott, Shaun (21. 5. 2015). „The Witcher 3 PC review”. PC Gamer. Приступљено 24. 4. 2016. 
  51. The Witcher 3: Wild Hunt review: off the path | Polygon
  52. Phipps, Brett (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt Review”. VideoGamer.com. Приступљено 24. 4. 2016. 
  53. Farrelly, Steve (13. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt Review”. AusGamers. Приступљено 24. 4. 2016. 
  54. The Witcher 3: Wild Hunt: Video Game Review - NY Daily News
  55. The Witcher 3: Wild Hunt Review: A Monstrous Masterpiece | Digital Trends
  56. „The Witcher 3: Wild Hunt review: phenomenally dense”. The Daily Telegraph. 12. 5. 2015. Приступљено 24. 4. 2016. 
  57. VanOrd, Kevin (12 May 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt review”. Game Spot. Приступљено 24. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  58. Kain, Erik (30 May 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt may be the best open-world game ever”. Forbes. Приступљено 24. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  59. Bloodworth, Daniel (29 December 2015). „Best of 2015 Awards – Daniel Bloodworth’s Personal Picks”. GameTrailers. Приступљено 24. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  60. Ingenito, Vince (8 October 2015). „Vince Ingenito on The Witcher 3: Wild Hunt expansion Hearts of Stone”. IGN. Приступљено 24. 4. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  61. Wallace, Kimberley (12. 5. 2015). „Hands on impressions of The Witcher 3 – Kimberley Wallace”. Game Informer. Приступљено 24. 4. 2016. 
  62. Carter, Chris (12. 5. 2015). „Review: The Witcher 3: Wild Hunt”. Destructoid. Приступљено 24. 4. 2016. 
  63. Senior, Tom (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt review by Tom Senior”. GamesRadar. Приступљено 24. 4. 2016. 
  64. Scammell, David (19. 5. 2015). „The Witcher 3 pre-orders grew to 1.5 million in last week”. VideoGamer. Приступљено 24. 4. 2016. 
  65. Phillips, Tom (26. 5. 2015). „The Witcher 3 biggest UK launch of 2015 so far”. Euro Gamer. Приступљено 24. 4. 2016. 
  66. „Japan’s Video Game Rankings, May 18-24”. Anime News Network. 24. 5. 2015. Приступљено 24. 4. 2016. 
  67. Purchese, Robert (9. 6. 2015). „The Witcher 3 sells 4m copies in two weeks”. Euro Gamer. Приступљено 24. 4. 2016. 
  68. GOG, Staff (11. 6. 2015). „GOG Galaxy home to over half of The Witcher 3: Wild Hunt PC gamers”. GOG Galaxy. Приступљено 24. 4. 2016. 
  69. Newhouse, Alex (11. 6. 2015). „More people playing The Witcher 3: Wild Hunt on GOG Galaxy than Steam”. GameSpot. Приступљено 24. 4. 2016. 
  70. Kerr, Chris (9. September 2015). „Video: CD Project’s budget breakdown of the Witcher 3”. Eurogamer. Приступљено 27. 8. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  71. Nikolić, Filip (29. November 2015). „Najbolje igre u 2015”. IGN. Приступљено 24. 4. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  72. GameSpot (17 December 2015). „Game Of The Year 2015”. GameSpot. Приступљено 24. 4. 2015.  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last= (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  73. BBC News Beat, Tech (30 October 2015). „Golden Joystick 2015: The Witcher 3: Wild Hunt wins 5 gaming awards”. BBC. Приступљено 24. 4. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  74. Crecente, Brian (19 During 2016). „Fallout 4 named game of the year during DICE awards”. Polygon. Приступљено 24. 4. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  75. Makuch, Eddie (16 March 2016). „Witcher 3 Wins GDC Game of the Year award, Full Winners List”. GameSpot. Приступљено 24. 4. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Спољашње везе[уреди]