Gradska većnica u Umeu
| Gradska većnica Umeo | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija | Umeo, Švedska |
| Koordinate | 63° 49′ 30″ N 20° 15′ 46″ E / 63.82500° S; 20.26278° I |
| Status | završena |
| Sagrađena | 1890[1] |
| Korišćenje | Gradska većnica |
Kompanije
| |
| Arhitekta | Fredrik Olaus Lindstrom |
| Vlasnik | Opština Umeo |
Gradska većnica Umeo je izgrađena nakon požara 1888. koji je spalio grad do temelja. Ona je podignuta na mestu prethodne gradske većnice (izgrađene 1600-tih) koja je srušena 1890.[1] Arhitekta je bio Fredrik Olaus Lindstrom iz Stokholma. Novi plan o razvoju urbanog područja Lindström dao je gradskoj većnici istaknuto mesto na obali reke, sa glavnom fasadom okrenutom prema jugu preko luke na reci Ume (koja je još uvek povremeno plovna, što pruža pristup glavnoj gradskoj tački).
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prva gradska većnica[uredi | uredi izvor]
Tokom 1600-tih, Umea je imala samo nekoliko javnih građevina; crkva, škola i gradska većnica.[2] Gradska većnica je bila na severu Radhustorgeta (Trg Gradske većnice),[3] i u njoj je bilo smešteno sudstvo, gradska administracija i druge zajedničke funkcije.[2] Gradska većnica je bila jednospratna građevina, opremljena sa tri prozora prema trgu i sa visokim četvorovodnim krovom, a na vrhu se nalazio krovni fenjer.[3]
Druga gradska većnica[uredi | uredi izvor]
Za vrijeme Velikog severnog rata Rusi su spalili grad u potpunosti nekoliko puta, ali nakon mirovnog sporazuma 1721. nova gradska većnica je izgrađena na severnom kraju Trga gradske većnice.[4] Nova gradska većnica se sastojala od dvije etaže sa dva krila i sa malim tornjem sa satom. U prizemlju je bila smeštena konoba, koja je uključivala i restoran, te dužnički zatvor. Na spratu se nalazila plesna dvorana i manja sala za sastanke.[4] Zapadno krilo je imalo dvije prostorije koje su služile za održavanje nastave.[5]
Treća gradska većnica[uredi | uredi izvor]
Nova i veća gradska većnica na dva sprata izgrađena je 1814. na severnom blou Trga gradske većnice, a glavna fasada je bila okrenuta prema jugu. Građevinu je dizajnirao Samuel Enander koji je bio arhitekta na Overintendentsambetet (Nadzorni odbor).[6] U skladu sa Uredbom kraljevskih građevina koja je stupila na snagu 1776, javne građevine morale su biti izgrađene od kamena, ali Umea je bila izuzetak i gradska većnica je umesto toga izgrađena od drveta.[6]
Prizemlje je uključivalo konobu, aukcijske sobe, te istražni zatvor. Na gornjem spratu istočna polovina je imala veliku dvoranu i prostor za osveženje, sobe za razgovor. Zapadna polovina gornjeg sprata je bila sala za sednice Magistrata i zajednički prostor za gradske starešine.[6]
Visina soba na gornjem spratu je bila veća nego visina soba u prizemlju, te fasada građevine, koja je imala strog i gladak carski stil,[7] imala je veći raspon na gornjem spratu.[6]
Novi dizajn[uredi | uredi izvor]
Umea je imala ekonomski bum sredinom 1800-tih i javnim građevinama je bila preko potrebna adaptacija. Gradska većnica je bila opremljena sa belom lamperijom i fasada je imala šest dorskih kolosalnih pilastara.[7] 1880, telegrafska stanica je preseljena u gradsku većnicu.[8]
Trenutna gradska većnica[uredi | uredi izvor]
Fredrik Olaus Lindstrom – koji je 1889-90 stvorio nacrte za Gradsku crkvu Umea - je takođe dizajnirao novu gradsku većnicu. Lindstrom je bio inspirisan holandskim neorenesansnim stilom, što je omogućilo određenu asimetričnost.[9] Mnoge kule su dizajnirane sa različitim visinama i oblicima. Inače, fasada je zategnuta i izgrađena je od crvene cigle. portali, područja oko prozora i ostalih detalja su napravljeni uz pomoć peščenjaka. Međutim, na nekim delovima su iz ekonomskih razloga korišteni jeftiniji materijali kao što su liveno gvožđe obloženo uljanim bojama u odgovarajućim bojama.[10]
Veliki naglasak je stavljen na okolinu gradske većnice. Između ostalog stvoreno je novo šetalište iz gradske većnice prema severu. Takođe, u susedstvu prema luci izgrađen je park gradske većnice, smešten povrh obale reke, u monumetalnoj poziciji.[11]
Dvostruki glavni ulaz[uredi | uredi izvor]
Kada je sredinom 1890-ih izgradnja glavnog puta kroz gornji Norland dostigla Umeo pojavio se jedan neočekivan problem. Tada je odlučeno da će nova željeznička stanica biti smeštena malo severnije od gradske većnice - tj. na zadnjoj strani većnice. Smatralo se nemogućim da zadnja strana većnice bude okrenuta prema kralju kada on dođe vozom da otvori željeznicu. Stoga, prije dolaska kralja Oskara 1896. izgrađen je drugi glavni ulaz prema severu - prema onome što je danas Radhustorget (Trg gradske većnice) i gradska većnica je imala dva glavna ulaza.[12]
Niša na zapadnoj zabati gradske većnice[uredi | uredi izvor]
Dana 2. jula 1892, Viktor Rydberg i Georg von Rosen napisali su pismo preporuke Gradskom veću Umea za vajara Oskara Berga. Berg je bio zainteresovan za kreiranje kipa boginje pravde, Justicija. Kip je uključen u nacrte, visoko na zapadnoj zabati, iznad ulaza u staru policijsku stanicu, koja je sada zazidana. Zbog velikih troškova grada za obnovu nakon požara 1888, Gradsko veće je odlučilo da to ne mogu priuštiti. Projekat Eli Aslunda, brata Helmera Oslunda, iz 1895 da napravi kip za 500 Kruna je bio odbijen iz istih razloga. Stoga, niša na zapadnoj zabati gradske većnice i danas stoji prazna, bez kipa.[13]
Višenamesnska građevina[uredi | uredi izvor]
U Gradskoj većnici su smeštene sala Gradskog veća i ostale administrativne prostorije. Zapadni dio građevine je na početku bio rezervisan za sudsku i izvršnu vlast; zatim policijsku stanicu i uhapšene u prizemlju te sudnicu na gornjem spratu. Kasnije je celi zapadni dio građevine koristio Okružni sud Umea. Nekoliko godina su u prizemlju bile smještene telegrafska stanica i pošta a u podrumu su se nalazile aukcijske sobe.[14]
Bista Gustafa II Adolfa Švedskog[uredi | uredi izvor]
Bista osnivača Umea, Gustafa II Adolfa, nalazi se na pola puta između Storgatana (glavna ulica) i dvostrukih stepenica gradske većnice prema jugu (prema reci). Bista je izgrađena od bronze i stoji na granitnom postolju. Postolje ima medaljon sa monogramom GARS (Gustavus Adolphus Rex Sueciae). Ukupna visina iznosi oko tri metra, a bistu je kreirao umetnik Oto Strandman. Statua je otkrivena 20. augusta 1924. na svečanoj ceremoniji u vezi 300. godišnjice puka Vasterboten.[15]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Umeå kn, UMEÅ 6:2 (F.D. RÅDHUSET) RÅDHUSET, UMEÅ”. Odbor švedske nacionalne baštine. Pristupljeno 1. 4. 2014.
- ^ a b v Eriksson (1975), s. 37
- ^ a b v Eriksson (1975), s. 19
- ^ a b v Eriksson (1975), s. 38
- ^ a b Eriksson (1975), s. 55
- ^ a b v g d Eriksson (1975), s. 40
- ^ a b v Eriksson (1975), s. 42
- ^ a b Eriksson (1975), s. 103
- ^ a b Eriksson (1975), s. 171
- ^ a b Eriksson (1975), s. 173
- ^ a b Eriksson (1975), s. 143
- ^ „Sevärdheter och turistinformation”. Umeå Cityguide. Arhivirano iz originala 15. 04. 2014. g. Pristupljeno 14. 4. 2014.
- ^ Eriksson, Karin (1969). „Varför är nischen på västra rådhusgaveln i Umeå tom och vad har Viktor Rydberg med det att göra?” (PDF). Västerbotten: Västerbottens läns hembygdsförenings årsbok. Umeå: Västerbottens läns hembygdsförening. 2: 92—93. Arhivirano iz originala (pdf) 03. 12. 2013. g. Pristupljeno 04. 05. 2014.
- ^ a b Eriksson (1975), s. 169-170
- ^ Sculpture Guide Umeå (1. izd.). Västerbottens konstförening. 2006. str. 30—31. ISBN 978-91-631-8462-8.
Bilješke[uredi | uredi izvor]
- Eriksson, Karin (1975). Studier i Umeå stads byggnadshistoria : från 1621 till omkring 1895 (PDF). Umeå studies in the humanities, 0345-0155 ; 3. Umeå: Umeå universitetsbibliotek. ISBN 978-91-7174-000-7.
