Grgur Vuković Branković (? — 13. mart1408) je bio najstariji sin Vuka Brankovića i Mare, ćerke kneza Lazara. Učestvovao je u boju na Kosovu u odredu svoga oca. Kada je sultan Bajazit I prognao Vuka, a ovaj kasnije umro 1398, njegove oblasti su predate Stefanu Lazareviću. Grgur je sa majkom Marom i braćom Đurđem i Lazarom ostao sa uskim pojasom zemlje oko Vučitrna i Trepče. Posle par godina Brankovići su uz pomoć novca koje je još Vuk ostavio u Dubrovniku uspeli da povrate većinu teritorija. Ovo ih je pored novca koštalo i vazalnih obaveza prema sultanu. Grgur je sa bratom Đurđem učestvovao u bitkama na strani Turaka, a u bici kod Angore komandovao je jednim odredom i bio zarobljen od strane Mongola, ali ga je Đurađ otkupio. Ne zna se da li je bio na slobodi u vreme borbi na Kosovu između Turaka i Brankovića sa jedne i braće Lazarević s druge strane. Godine 1406. posle posete sultanu Sulejmanu u svojstvu turskih vazala, Grgur je zadržan na dvoru kao talac, verovatno iz nepoverenja prema Brankovićima, a Đurađ se vratio u Srbiju. Grgur nije dugo ostao u Turskoj i posle povratka u Srbiju je odlučio da se ostavi politike i zamonašio se, a strešinstvo je predao Đurđu. Grgur je nedugo zatim umro kao monah Gerasim na Hilandaru 13. marta 1408. godine.
