Gustav Sepeši
| Gustav Sepeši (Szepesi Gusztáv) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 17. jul 1939. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Miškolc, K. Mađarska | ||||||||||||
| Datum smrti | 5. jun 1987. (47 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Tatabanja, Mađarska | ||||||||||||
| Visina | 1.78 m | ||||||||||||
| Pozicija | Odbrana | ||||||||||||
| Juniorska karijera | |||||||||||||
| 1957 — 1959. | FK Šajosentpeter | ||||||||||||
| Seniorska karijera* | |||||||||||||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) | ||||||||||
| 1959 — 1969. | Banjas Tatabanja | 147 | 10[1] | ||||||||||
| Reprezentativna karijera | |||||||||||||
| 1960 — 1962. |
 Mađarska | 5 | 0 | ||||||||||
Nagrade
| |||||||||||||
| * Datum aktuelizovanja: 23. mart 2024 | |||||||||||||
Gustav Sepeši (mađ. Szepesi Gusztáv; Miškolc, 17. jul 1939 — Tatabanja, 5. jun 1987)je bio mađarski fudbalski defanzivac koji je igrao za Mađarsku na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1966. godine.[2] Od klubova grao je za FK Tatabanja.[3]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Klub[uredi | uredi izvor]
Igrao je u Šajosentpeteru do 1959. godine. Odatle je prešao u Tatabanju, gde je igrao u prvom timu do 1969. godine.
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
U reprezentaciji Mađarske je nastupio 5 puta između 1965. i 1966. godine. Član je tima koji je osvojio zlatnu olimpijsku medalju u Tokiju. Godine 1965. igrao je dva puta u dresu sa grbom. Debitovao je u Beču protiv Austrije (1 : 0), a potom Italije u Budimpešti (2 : 1). U obe utakmice je igrao desnog beka. Godine 1966. ponovo je igrao na Svetskom prvenstvu. U prvom meču u grupi protiv Portugalije (1 : 3), Šovari nije briljirao, a Lajoš Baroti je posle dugog razmišljanja dao poverenje Sepešiju u sledećem meču protiv Brazila, na prvobitnoj poziciji levog beka. Ceo tim je odigrao odlično u meču koji je uz nezaboravnu igru doneo pobedu od 3 : 1.
Igrao je u sledeće dve utakmice na Svetskom prvenstvu: Bugarska (3 : 1), Sovjetski Savez (1 : 2). Nakon toga više nikada nije izabran.[4]
Godine 1967. zadobio je tešku povredu kolena i posle dve operacije više nije bio isti. Nakon penzionisanja, sa 30 godina, predavao je fudbal u sportskoj školi u Tatabanji. Deca su ga volela, ali nije uživao poverenje vođa. Sa 37 godina postao je policajac u Nađeđhazi i potpuno se odvojio od fudbala. Godine 1987. umro je u 48. godini, od moždanog udara.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ki kicsoda a magyar sportéletben?: I. kötet (A–H). Szekszárd: Babits. 1994. 79. o. ISBN 963-495-008-6
- Új magyar életrajzi lexikon III. (H–K). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2002. 1076. o. ISBN 963-547-414-8
- Antal Zoltán, Hoffer József: Alberttől Zsákig. Budapest: Sportkiadó. 1968.
- Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4
