Dai-doro

Dai-doro - kamena svetiljka: a.- či (zemlja), b.- sui (voda), c.- ka (vatra), d.- fu (vazduh) i e.- ku (praznina ili duh) (Gradina Japoneza, Grădina Botanică „Alexandru Borza” Cluj-Napoca).

Dai-doro (台灯籠) su tradicionalne japanske kamene svetiljke (lanterne) koje datiraju iz Nara i Heian epohe. Prvobitno su bile samo u budističkim hramovima, gde su, postavljene u nizu, označavale prilaz hramu, ali u Heian epohi počinju da se koriste i u šintoističkim hramovima. Prema tradiciji, tokom Momojama epohe svetiljke su počeli da postavljaju prvi veliki masteri čaja i u čajnim vrtovima, da bi kasnije bile postavljane kao dekoracija u više manje svim vrtovima. U svom potpunom i originalnom obliku dai-doro, kao i pagoda, predstavlja pet elemenata budističke kosmologije. Deo koji dodiruje zemlju je či i predstavlja zemlju; deo iznad je sui (voda); sledi ka (vatra) predstavljena delom u kome je svetlo i gornja dva segmenta su vazduh (fu) i ku (praznina ili duh). Segmenti izražavaju ideju da se, posle smrti, fizičko telo vraća svojoj originalnoj elementarnoj formi.

Literatura

• Grbić, M. (2015): Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. . Београд. ISBN 978-86-7299-227-4.