Darijan Mihajlović
Darijan Mihajlović | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 11. novembar 1972. |
Mesto rođenja | Beograd, SFRJ |
Umetnički rad | |
Najvažnija dela | Tartif |
Darijan Mihajlović (Beograd, 11. novembar 1972) je srpski pozorišni reditelj i univerzitetski profesor.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Ljubomira Draškića.[1][2] Bio je stipendista Fonda „Madlena Janković” u oblasti dramskih umetnosti.
Početak njegovog pozorišnog rada je bio u omladinskom pozorištu DADOV.[3]
Umetnički direktor pozorišta DADOV bio je od 1994. do 2000. godine.[1] Tokom tog perioda vodio studio glume u istom pozorištu.
Od 2005. radio je kao sekretar za kulturu grada Beograda.[4] Tokom perioda obavljanja funkcije nije režirao.[1]
Jedan je od osnivača, reditelj i producent pozorišne trupe Torpedo. Sa Torpedom do sada obišao je skoro sve evropske zemlje i neke od najznačajnijih evropskih festivala.[2]
Savetnik je Zuerchertheater Spektakel, festivala u Cirihu.[5]
Bio je predsednik upravnog odbora Sindikata Dramskih Umetnika Srbije od 1999 do 2002-ge godine[2] i predsednik saveta BITEF festivala 2000-2004.
U periodu 2014/2016 režirao je nekoliko predstava u Berlinu, u Monbižu teatru i Merhenhute.[6][7] Njegova predstava Tartif je proglašena za jedan od najvećih kulturnih događaja u 2015.godini u Berlinu. Napisao je dva dramska teksta.[8]
Radi kao vanredni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na predmetu pozorišna režija.[1][9]
On smatra da u pozorištu može doći do pomirenja prve i druge Srbije[10]
Nagrade
[uredi | uredi izvor]- Dve nagrade za najbolju režiju na festivalu BAP.[6]
- Nagrada Joakim Vujić za najbolju režiju 1998. godine za predstavu Koplje Užičkog pozorišta[6]
- Zlatni ćuran za najbolju režiju predstave Laki komad Kruševačkog pozorišta (Jagodina 2001. godine)[2]
- Nagrada za najbolju režiju i za najbolji kratki igrani film (ZLATNA PLAKETA Grada Beograda) na festivalu kratkog, dokumentarnog i animiranog filma (Beograd 2000)
- Specijalna nagrada žirija i ZLATNA POMORANDžA na festivalu kratkog i dokumentarnog filma u Antaliji (Turska)[2]
- Godišnja nagrada za najbolju predstavu u celini Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, za Verdijevu operu Magbet, 2002.[2]
Režirane predstave
[uredi | uredi izvor]Režirao je preko četrdeset drama i četiri opere.
- U poverenju, 01.06.1995, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište[6]
- Policajci, 19.03.1996, Beograd, Atelje 212[6]
- Protekcija, 21.11.1996, Kruševac, Kruševačko pozorište[6]
- Klinje, 13.05.1997, Beograd, Pozorište Boško Buha[6]
- Klasni neprijatelj, 17.05.1998, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište[6]
- Koplje, 15.09.1998, Užice, Narodno pozorište[6]
- Vidimo se u Den Hagu, Beograd, Kult teatar[6]
- Laki komad, 05.05.2000, Kruševac, Kruševačko pozorište[6]
- Pacolovac, 22.04.2001, Kruševac, Kruševačko pozorište[6]
- Magbet, 22.12.2001, Srpsko narodno pozorište[2]
- Laku noć deco, 24.12.2001, Beograd, Pozorište 'Boško Buha'[6]
- Dva viteza iz Verone, 12.05.2002, Beograd, Pozorište 'Boško Buha'[6]
- Ubistvo sestre Džordž, 17.05.2002, Beograd, Beogradsko dramsko pozorište[6]
- Kome verujete?, 03.03.2004, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište[6]
- Škola, 21.06.2004, Beograd, Malo pozorište Duško Radović[6]
- Slepi miš, 21.12.2004, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište[6]
- Dva viteza iz Verone, Beograd, Pozorište 'Boško Buha'[6]
- Amselfeld, 20.09.2007, Beograd, Bitef teatar[6]
- Moć sudbine, 11.04.2009, Beograd, Narodno pozorište[6]
- Na slovo, na slovo, 17.04.2010, Beograd, Pozorište na Terazijama[6]
- Sedam i po, 21.04.2011, Novi Sad, Novosadsko pozorište - Újvidéki színház[6]
- Građanin plemić, 29.06.2012, Beograd, Narodno pozorište[6][11]
- Kiša, 09.02.2014, Beograd, Pozorište 'Boško Buha'[6]
- Crvenkapa, 27.04.2015, Beograd, Pozorište 'Boško Buha'[6]
- Večiti mladoženja, 05.12.2016, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište[6]
- Bubamarac, 23.02.2017, Beograd, Pozorište lutaka „Pinokio”[6]
- Florentinski šešir, 10.12.2017, Beograd, Pozorište 'Boško Buha'[6]
- Škola, 09.05.2018, Beograd, Vračarski omladinski centar DADOV[6]
- Ljubav u Savamali,[1] 16.11.2018, Beograd
- Dantonova smrt[2]
- Overlapping[2]
- Životinjska farma[2]
- Etno cirkus[2]
- Na slovo, na slovo[8]
- Tartif[12]
- Vesele žene Vindžorske[13]
- Vrteška[14]
- Devojke bez ruku[15]
- Florentinski šešir[16]
- Noć ludaka u gospodskoj ulici[16]
- Nekoliko predstava po bajkama braće Grim[17]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d „Kroz Zvezdarin teleskop: Darijan Mihajlović”. Zvezdara Teatar (na jeziku: engleski). 2018-11-29. Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ a b v g d đ e ž z i j „Stvari loše stoje”. Nedeljnik Vreme. Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ Tošić, Mihailo (2008). Duh Dadova. Beograd: Omladinsko pozorište Dadov. str. 53. ISBN 978-86-82263-59-3.
- ^ Radošević, M. „Povratak prijatelja”. Politika Online. Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ „Darijan Mihajlovic - Srpski”. darijanmihajlovic.myportfolio.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š „Muzej pozorišne umetnosti Srbije”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ „Darijan Mihajlović zaveo nemačku publiku”. Wannabe Man (na jeziku: engleski). 2015-02-11. Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ a b „Bosifest | Selekcije/Selektori”. Bosifest (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ „Darijan Mihajlović | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ „U pozorištu mogu da se pomire i Prva i Druga Srbija - Kultura - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „GRAĐANIN PLEMIĆ”. Narodno pozorište u Beogradu (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ „Uspešna premijera Molijerovog "Tartifa" u režiji Darijana Mihajlovića u Berlinu”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ „Narodno pozorište Sterija”. www.npsterija.rs. Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ „Seksualnost večna tabu tema | SEEcult.org”. www.seecult.org. Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ N.Dž. „Darijan Mihajlović režira "Devojku bez ruku" u Berlinu”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ a b „Darijan Mihajlović: Rasna komedija o periodima gozbe i gladovanja kroz koje prolaze slobodni umetnici”. Subotičke (na jeziku: srpski). 2020-10-20. Pristupljeno 2021-11-04.
- ^ Golubović-Trebješanin, Borka. „Nemci su zavoleli našeg cara Trojana”. Politika Online. Pristupljeno 2021-11-04.