Крушевачко позориште
| Крушевачко позориште | |
|---|---|
 Зграда Крушевачког позоришта | |
| Локација | Трг Костурница 2[1] Крушевац  |
| Координате | 43° 34′ 53″ С; 21° 19′ 32″ И / 43.5815° С; 21.3255° И |
| Тип | Драма |
| Отворено | 1946. (под данашњим именом) |
| Период активности | 1946—данас |
| Власник | Град Крушевац |
| Директор | Бранислав Недић |
| Веб-сајт | |
| krusevackopozoriste | |
Крушевачко позориште је професионално позориште и једна од најстаријих установа културе у Крушевцу. Под овим именом званично је основано 29. марта 1946. године, настављајући традицију позоришног живота у граду која сеже у 19. век. Позориште се налази у згради која је део некадашњег комплекса Општине Крушевац, адаптираног за потребе театра.[2]
Историјат
[уреди | уреди извор]Зачеци позоришног живота
[уреди | уреди извор]Позоришни живот у Крушевцу има дугу традицију. Први значајнији помен везује се за путујуће позориште „Цар Лазар“, које је основао комичар Душан Кујунџић (1878—1944).[2]
Позориште „Јоаким Вујић“ (1914)
[уреди | уреди извор]Након распуштања позоришта „Цар Лазар“ и после Балканских ратова, 1914. године у Крушевцу се формира краткотрајно државно позориште. Одлуком министра просвете Краљевине Србије, Крушевац је одређен за седиште Повлашћеног позоришта „Јоаким Вујић”, које је претходно радило у Пожаревцу. Управник је био Коста Делини, а позориште је имало надлежност за територију Крушевца, Краљева, Чачка, Ужица, Горњег Милановца, Рибарске и Сокобање.[2] Избијање Првог светског рата убрзо је прекинуло рад овог позоришта.
Оснивање Крушевачког позоришта (1946)
[уреди | уреди извор]Десет година након гашења Народног позоришта (назив који се користио у неким периодима), 29. марта 1946. године званично је основано Крушевачко позориште.[2]
Зграда и адаптација
[уреди | уреди извор]
Позориште је смештено у део зграде некадашње Општине Крушевац. Пре усељења позоришта, у овом простору се налазио биоскоп „Јастребац“, који је исељен уз велике напоре. Уследила је двогодишња адаптација простора по пројекту инжењера Предрага Вертовшека, чиме је позоришни простор проширен за 200 m². Финансирање је делом вршено из Фонда за културу, а већим делом донацијама крушевачких привредних организација.[2]
У оквиру позоришта је деловао и драмски студио, који је водио Милорад Ђорговић, а предавачи су били Борисав Михаиловић и гостујући редитељи.[2]
Новија историја
[уреди | уреди извор]Крушевачко позориште је деценијама било домаћин Сусрета професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, централне смотре позоришта из унутрашњости Србије.
Планирано је да се мала (ноћна) сцена у овом позоришту назове по глумцу Марку Живићу, који је поникао у овом позоришту.[3]
Значајни глумци
[уреди | уреди извор]Крушевачко позориште је било почетна сцена за многе истакнуте српске глумце. Своје прве професионалне кораке или значајне улоге на почетку каријере остварили су, између осталих:[4][5]
- Радмила Савићевић
- Михајло Бата Паскаљевић
- Божидар Савићевић
- Милан Пузић
- Миодраг Петровић Чкаља
- Властимир Ђуза Стојиљковић
- Ташко Начић
- Олга Станисављевић
- Сергеј Трифуновић
- Војин Ћетковић
- Наташа Тапушковић
- Катарина Марковић
- Марко Живић
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Улаз у позориште -
Зграда позоришта споља -
Сцена -
Репертоар на улазу -
Улазни хол -
Хол позоришта -
Детаљ фасаде -
Поглед на зграду
.JPG)
.JPG)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Крушевачко позориште”. krusevacgrad.rs. Приступљено 20. октобар 2025.
- ^ а б в г д ђ Крушевачко позориште:1946-1996. Крушевац: Крушевачко позориште. 1996. стр. 12. ISBN 978-86-82769-01-9.
- ^ Бабовић, С. (15. 1. 2022). „НОВА СЦЕНА НОСИЋЕ МАРКОВО ИМЕ: Позориште у Крушевцу одаје почаст свом глумцу који је оставио неизбрисив траг у родном граду”. Вечерње новости. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ Мирковић, Милосав (38). . „Педесет година Крушевачког позоришта”. Багдала. 426-427: 22—23. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Крушевачко позориште”. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. Приступљено 4. 4. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Аврамовић, З. (3. 5. 2006). „Театар чудеса”. Вечерње новости. Приступљено 28. 9. 2019.
- Bradić, Miomir (10. 7. 2017). „PROZOR SEĆANJA – великани крушевачког глумишта: Позориште – живи симбол крушевачке културе”. Радио-телевизија Крушевац. Приступљено 28. 9. 2019.
- Бабовић, Софија (8. 3. 2018). „Крушевац мека за младе глумце”. Вечерње новости. Приступљено 28. 9. 2019.