Devojačka kula (Baku)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Devojačka kula

Devojačka kula (azer. Qız Qalası) spomenik je iz 12. veka u Starom gradu, Baku, Azerbejdžan. Zajedno sa Širvanšah palatom iz 15. veka, čini grupu istorijskih spomenika na UNESKO-voj listi Svetske baštine treće kategorije. Oni čine jedno od najvećih azerbejdžanskih kulturnih znamenitosti.[1][2] U devojačkoj kuli se nalazi muzej koji predstavlja istoriju grada Bakua. Pogled sa vrha kule seže do ulica i minareta u starom gradu, Baku bulevara, kuće Šarla de Gola, kao i panorame Bakinskog zaliva. Odnedavno, vrh kule je bio osvetljen noću tokom festivala Novruz.[2]

Devojačka kula je legendarno zdanje i svetski poznata atrakcija u Bakuu. Obavijena je velom tajni i legendi[3][4] koje su ukorenjene u istoriju Azerbejdžana i nacionalne kulture. Neki od ovih mitova postali su inspiracija za balet i pozorišne predstave. Baletska izvedba Devojačka kula ja svetski priznat azerbejdžanski balet koji je osmislio Afrasijab Badalbejli 1940. godine.

Nakon opadanja nivoa Kaspijskog mora, izdigao se komad stene. Ova zemlja je razvijana između 9. i 15. veka, kada su izgrađene zidine starog grada, palate i visoki bastion Devojačke kule.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Neki naučni izvori navode da je Devojačka kula tipičan primer zoroastrizma i preislamske arhitekture u Iranu i Azerbejdžanu.[6][7] Davud A. Ahundov prilaže arheološke i arhitektonske dokaze koji svedoče da je Devojačka kula Zoroastrijanski hram vatre, koji je imao 7 vatrenih otvora na vrhu kule.[8] Zoroastrijanci su verovali da postoji 7 nivoa, ili 7 nebeskih svodova na putu do raja.

Davud A. Ahundov i Hasan Hasanov su datirali kulu-hram na 8. ili 7. vek pre n. e.[9][10][11]

Devojačka kula koja se nalazi u jugoistočnom delu starog grada u Bakuu, okružena je misterijama i legendarnom istorijom koji se mogu podeliti u dva perioda. Ovo područje je isprva bilo naseljeno u paleolitu.[12]

Prikaz Devojačke kule na azerbejdžanskom manatu (1993)

Sara Ašurbejli, istaknuta istoričarka i ekspert za istoriju Bakua, izračunala je da je temelj kule, koji se proteže 15 m u dubinu zajedno sa prva tri sprata iznad zemlje, prvobitno izgrađen između 4. i 6. veka nove ere. Ujedno je ukazala na jasnu razliku između kamena korišćenog za izgradnju kule, i kamena kojim je izgrađen grad oko nje.[13] Ovaj zaključak je delimično potvrđen od strane istoričara Bretanickija koji je zabeležio da je kula građena od 5. do 6. veka, a zatim dograđena u 12. veku.[13] Smatra se da je ovo nalazište prvobitno korišćeno kao zoroastrijski hram tokom vladavine Sasanida.[14] Zapis na južnom zidu na 14 m iznad zemlje ispisan kufskim pismom pominje Kubeja Masuda ibn Davuda, arhitektu koji je gradio tokom 12. veka; on je otac arhitekte koji je izgradio Kružnu kulu u Mardakanu.[15] Međutim, za razliku od kule u Mardakanu, natpis ne potvrđuje da je on bio arhitekta, iako se stručna zajednica pretežno slaže da većina kule potiče iz 12. veka.[13] Profesor Ahmadov veruje da je kula imala ulogu astronomske opservatorije iz vremena ove rekonstrukcije, usled činjenice da 30 kamenih izbočina na donjem delu kule i 31 izbočina na gornjem delu mogu biti povezane sa danima u mesecu.[13]

Prema modernim arheološkim iskopavanjima, izvedenim 1962/63 na prizemnom delu, kula je izgrađena na velikoj steni koja se naginje ka moru, a struktura podnožja glavne kule obezbeđuje stabilnost konstrukcije. Dalja istraživanja su takođe otkrila 14 m visoke drvene nosače u temeljima kule. Ovaj dodatak se smatra dizajnom radi otpora na zemljotres. Takođe se procenjuje da je cilindričan oblik kule sa 5 m širokim zidovima koji na vrhu dostižu 4 m širin, omogućio čvrstu osnovu zbog koje je kula preživela vekovima. Stručnjaci još pominju da je kula izgrađena odjednom, a ne u različitim razdobljima, kako su raniji učenjaci verovali.[16]

Kula i druge zidane strukture koje su sada pod zaštitom UNESKO-a, ojačane su tokom ruske vlasti 1806. godine i opstale su.[17]

Devojačka kula je predstavljena na prednjoj strani azerbejdžanskih novčanica u vrednosti od 1 do 250 manata u razdoblju od 1992 do 2006,[18] kao i na novčanici od 10 manata koja je u upotrebi od 2006,[19] kao i na zadnjoj strani kovanice od 5 azerbejdžanskih kopeka koja je u opticaju od 2006.[20]

Legende i misterije[uredi | uredi izvor]

Postoji veliki broj misterija i legendi koje okružuju Devojačku kulu. Međutim, glavna misterija je dizajn i svrha kule. Pored toga, postoji oko 20 drugih legendi, a većina njih je vezana za islamski i srednjovekovni period istorije Bakua. Ali neke druge su duboko ukorenjene u zoroastrijansku i preislamsku istoriju Azerbejdžana,[21] religiju i kulturu. Verovatno najpoznatija je ona o devici sa kosom boje vatre koja je spasila narod Bakua iz ropstva. Ova priča pokazuje isprepletanost sa azerbejdžanskim zoroastrijskim verovanjima i kulturom koja je opstala do modernih dana.

Kula-Hram Svete Vatre u Bakuu, rekonstrukcija koju je prikazao Davud Ahundov, u knjizi "The Architecture of Ancient and Early Medieval Azerbaijan", 1986.

Legenda o devici vatrene kose[uredi | uredi izvor]

Nekada davno, uzdizala se drevna tvrđava u Bakuu. Ta tvrđava je imala kulu-hram vatre. U drevna vremena, neprijatelji okružiše utvrđeni grad i narediše narodu Bakua da se preda, ali oni odlučno odbiše. Tad neprijatelji pokrenuše žestoku opsadu, kako bi tvrđavu sravnili, a sve stanovnike u roblje oterali. Mnogi branitelji izgubiše svoje živote braneći grad od nasrtaja. Za to vreme, neprijateljski vođa naredi da se obustavi snabdevanje grada vodom. I svi unutar tvrđave bejahu strašno žedni. Bez hrane i vode, okruženi krvlju i smrću. Vrhovni mudraci, zajedno sa drugim sveštenicima, moliše se Svetoj Vatri unutar kule-hrama, preklinjući Premudrog Gospodara, da pomogne svom narodu. Moliše se dan i noć uz molitve Ahuri Mazdi da spase njihove živote i otera neprijatelje od grada. Konačno, On začu njihove vapaje, i sledećeg dana ljudi videše veliki komad Svete Vatre kako pada sa vrha Hrama Vatre. Prelepa devojka pojavi se iz vatre. Imala je dugu kosu boje ognja. Narod pade ničice i poče sricati molitve njoj. Ona uzviknu: „Ne brinite! Nudim vam pomoć i zaštitu. Dajte mi šlem i mač. Neprijatelj ne sme videti moje vlasi, otvorite kapije grada!” Za to vreme, neprijateljski vođa čekao je pred tvrđavom na borbu prsa u prsa. Ako bi predstavnik grada pobedio, neprijateljska vojska bi se povukla. Ali ako on pobedi, zarobiće tvrđavu i svi preživeli stanovnici postaće robovi. Otvoriše se vrata na tvrđavi i vođa ugleda jednog pahlevana koji se zaputi u njegovom pravcu. Tad započe teška borba. Bog spusti svoj blagoslov i gradski pahlevan zbaci svog neprijatelja s konja i prisloni mu nož pod grlo. Utom neprijateljski vođa uzviknu: „Pobedio si! Ko si ti? Skini svoj šlem! Želim da ti vidim lice, pahlevane!” Kad skide šlem, pred njim se ukaza lice prelepe devojke sa dugom kosom boje vatre. On uzdahnu: „Oh, ti si žensko! Ti si hrabra i lepa devojka! Ako su devojke Bakua toliko hrabre, ja nikad neću uspeti da ga osvojim! Ne ubij me, lepotice!” On se zaljubio u njenu hrabrost i lepotu i pitao je da se uda za njega. Naravno da ga devica nije ubila, jer se i ona zaljubila u njegovu iskrenost. Stoga, neprijatelji nisu osvojili Baku, a građani su kulu nazvali Devojačka kula njoj u čast.[22]

Nastanak imena Devojačke kule[uredi | uredi izvor]

Mahir Halifa-zade veruje da je teško pronaći istorijsko objašnjenje, kao ni arheološki ili pisani dokaz zbog kojeg je kula nazvana Devojačkom kulom. Veliki broj istoričara veruje da epitet „devojačka” ukazuje na činjenicu da kula nije uništena od strane neprijatelja, te da (sa verskog stanovišta) nije ukaljana ili dotaknuta, i ostaje hram-kula „devica” Zoroastrijanskog Boga, Ahure Mazde.[22]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Kula-Hram svete vatre u Bakuu, rekonstrukcija, David Ahundov, Arhitektura Drevnog i Starog i ranog Srednjeg veka u Azerbejdžanu
Ulaz
Arhitektonski detalji na Devojačkoj kuli

Ova kula je opisana kao najveličanstveniji i najmističniji spomenik u Bakuu, izgrađena na temeljima od čvrste stene, i na samoj obali mora pokazuje spoj arapskog, persijskog i osmanskog uticaja.[23] Kula je cilindrična osmospratnica koja se uzdiže do visine od 29,5 m sa prečnikom osnove od 16,5 m. Procenjuje se da unutrašnjost kule može primiti do 200 osoba. Dugi jednostrani ispust glavne kule gleda ka istoku, i tačno je okrenuto ka izlasku sunca u doba ravnodnevnice, što dovodi do zaključka da je izgrađena kao Astronomska kula; dok je potpora okrenuta ka istoku, kapija kojom se stiže do kule vodi na jugozapad. Svaki sprat na kuli ima blago zaobljen svod, kamenu kupolu koja ima otvor na sredini. Debljina zidova varira od 5 m na dnu do 4,2 m na vrhu kule. Svi spratovi su povezani stepeništem koje je naslonjeno na kružni zid, a osvetljeno uskim prozorima (nišama) koji se šire ka unutra.[2][24][25]

Bunar[uredi | uredi izvor]

Još jedna važna građevina u kuli je bunar za vodu prečnika 0,7 m, dubine od 21 m; Glavni pristup je na drugom spratu kule, ali je otkriven još jedan u prizemlju, od strane arheologa Abasa Islamova, tokom novijih proučavanja kule. Ovaj bunar se smatra rezervoarom za prikupljanje kišnice, a voda u njemu je čista i sveža, uprkos činjenici da se nalazi na obali mora. Keramičke cevi prečnika 30 cm koje se mogu videti oko niša na kuli vode ka bunaru i dopremaju kišnicu do njega.[24][25]

Restauracija[uredi | uredi izvor]

Nakon što je ceo kompleks proglašen za kulturno dobro pod zaštitom UNESKO-a, ovo područje je 2000. godine bilo pogođeno zemljotresom koji je objektima naneo štetu. Primetivši da ne postoji interes državnih institucija da adekvatno restauriraju ovo kulturno dobro, UNESKO je ceo kompleks uvrstio na Spisak ugroženih mesta Svetske baštine u periodu od 2004. do 2009. sa komentarom: Gubitak autentičnosti izazvan delimično usled zemljotresa 2000. godine, a delom pritiscima urbanog razvoja. Međutim, kada su odgovorne vlasti usvojile Plan konzervacije i osigurale izvođenje adekvatne restauracije i upravljanje ovim lokalitetom, UNESKO je 2009. godine uklonio status ugroženog mesta.[17][26][27][28]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Walled City of Baku with the Shirvanshah's Palace and Maiden Tower”. Unesco.org. Pristupljeno 24. 03. 2018. 
  2. ^ a b v „Baku (Azerbaijan); Evaluation Report” (pdf). Unesco.org. Pristupljeno 24. 03. 2018. 
  3. ^ Baku's Maiden Tower Legendary Monument of Mystery, Azerbaijan International, Los Angeles Office Box 5217, Sherman Oaks, CA 91413, USA, http://www.azer.com/aiweb/categories/magazine/42_folder/42_articles/42_maidentower.html
  4. ^ Maiden Tower Secrets of the Maiden Tower: What They Reveal about Early Man's Beliefs, Azerbaijan International, Los Angeles Office Box 5217, Sherman Oaks, CA 91413, USA , http://www.azer.com/aiweb/categories/magazine/ai143_folder/143_articles/143_mt_secrets.html
  5. ^ Blair 1992, str. 155
  6. ^ D.A.Akhundov, On the origins, purposes and dating of the Baku tower-temple (qiz qalasi), in Russian, Baku (1974). pp. 18-19
  7. ^ Sara Ashurbeyli, New evidences on the history of Baku and the Maiden Tower, in Azerbaijani, Journal of Arts, N2 (14), Azerneshr publishing house, 1972
  8. ^ Davud A.Akhundov, The Architecture of the Ancient and Early-Medieval Azerbaijan, In Russian, Baku. 1986. ISBN 978-5-94628-118-8. Azerneshr publishing house, pages-311 http://www.ebooks.az/book_0NetTl4d.html?lang=ru
  9. ^ Davud A.Akhundov, The Architecture of the Ancient and Early Medieval Azerbaijan, In Russian, Baku. 1986. ISBN 978-5-94628-118-8. Azerneshr publishing house, pp-311, http://www.ebooks.az/book_0NetTl4d.html?lang=ru
  10. ^ Hassan Hassanov, Baku's Maiden Tower. A Pagan Monument of Baku, (руски). ISBN 978-9952-27-379-3. Baku (2014). pp. 487, https://library.ada.edu.az:444/search~S0?/cNA[mrtva veza] 72+.B35+F38313+2013/cna+1492.72+b35+f38313+2013/-3%2C-1%2C0%2CE/frameset&FF=cna+1492.72+b3+g27+2014&1%2C1%2C
  11. ^ Jonathan M. Bloom and Sheila S. Blair, The Grove Encyclopedia of Islamic Art and Architecture. . Oxford University Press. 2009. , Vol N2. 1492. ISBN 9780195309911. page-239, http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780195309911.001.0001/acref-9780195309911
  12. ^ Lonely Planet 1000 Ultimate Experiences. Lonely Planet. 2009. str. 191. ISBN 978-1-74179-945-3. 
  13. ^ a b v g Ibrahimov, Dr. Kamil. „The Mystery of the Maiden Tower”. Visions of Azerbaijan. str. 22—26. Pristupljeno 28. 11. 2010. 
  14. ^ Avesta. Istorija Zoroastrijanaca Arhivirano 2010-04-28 na sajtu Wayback Machine
  15. ^ Sara Ašurbejli - Istoriя goroda Baku: period srednevekovья. Baku, Azernešr (1992). pp. 149
  16. ^ Dr. Kamil Ibrahimov. „The Mystery of the Maiden Tower”. Visions of Azerbaijan. Pristupljeno 24. 03. 2018. 
  17. ^ a b „Walled City of Baku”. World Heritage Site. Arhivirano iz originala 06. 3. 2004. g. Pristupljeno 27. 11. 2010. 
  18. ^ Centralna banka Azerbejdžana Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. mart 2010). Nacionalna moneta: 1, 5, 10, 50, 100 i 250 manata Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. februar 2018). – Posećeno:24.03.2018.
  19. ^ Centralna banka Azerbejdžana Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. mart 2010). Nacionalna moneta: 10 manata Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. april 2021). – Posećeno: 24.03.2018.
  20. ^ Centralna banka Azerbejdžana Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. mart 2010). Nacionalna moneta: Kovanice nove generacije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. novembar 2014). – Posećeno: 24.03.2018.
  21. ^ Azerbaijan. Pre-Islamic History, Encyclopedia Iranica, http://www.iranicaonline.org/articles/azerbaijan-iii
  22. ^ a b Mahir Khalifa-zadeh and Leyla Khalifazadeh, The Legend of Baku Maiden Tower (Zoroastrian legends), http://www.azglobalcontext.org/2017/02/the-legend-of-baku-maiden-tower_17.html
  23. ^ Peoples of Western Asia. Marshall Cavendish Corporation. 2006. str. 53. ISBN 978-0-7614-7677-1. 
  24. ^ a b Ronnie Gallagher; Betty Blair. „Secrets of the Maiden Tower:What They Reveal about Early Man's Beliefs”. Azerbaijan International. Pristupljeno 25. 11. 2010. 
  25. ^ a b „The Maiden Tower”. Window to Baku. Pristupljeno 27. 11. 2010. 
  26. ^ „Decision – 27COM 7B.59 – Walled City of Baku with the Shirvanshah's Palace and Maiden Tower (Azerbaijan)”. Unesco.org. 
  27. ^ „Decision – 28COM 15A.29”. Unesco.org. 
  28. ^ „Decides to retain the Walled City of Baku with the Shirvanshah's Palace and Maiden Tower (Azerbaijan) on the List of World Heritage in Danger”. Unesco.org. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Devojačka kula na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Девојачка_кула_(Баку)&oldid=26865194”