Азербејџан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Азербејџан (вишезначна одредница).
Азербејџанска Република
Azərbaycan Respublikası
Flag of Azerbaijan.svg
Emblem of Azerbaijan.svg

Химна:
Азерски марш
Azərbaycan marşı
Азәрбајҹан маршы
{{{alt}}}
Главни град Coat of arms of Baku.svg Баку
40°25′N 49°50′E / 40.417° СГШ; 49.833° ИГД / 40.417; 49.833Координате: 40°25′N 49°50′E / 40.417° СГШ; 49.833° ИГД / 40.417; 49.833
Службени језик азерски
Владавина
Облик државе Председничка република
 — Председник Илхам Алијев
 — Премијер Артур Расизаде
Историја
Стварање државе
 — Атабегови Азербејџана 1135.
 — ДР Азербејџан 28. мај 1918..
 — Азербејџанска ССР 28. април 1920.
 — Независност од СССР 30. октобар 1991.
Географија
Површина
 — укупно 86.600 km2(113.)
 — вода (%) 1,6
Становништво
 — 2014. 9.477.100 [1](89)
 — 2009. 8.922.447
 — густина 110,6/km2(103)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2015.
 — укупно $168 милијарди(.)
 — по глави становника $17.500(.)
ПХР (2013.) 0.751(76) — висок
Валута Манат
 — код валуте AZN
Остале информације
Временска зона UTC +4, лети +5
Интернет домен .az
Позивни број +994

Азербејџан (азер. Azərbaycan), службено Азербејџанска Република (азер. Azərbaycan Respublikası) је највећа држава у региону Закавказја. Налази се на прелазу између југозападне Азије и источне Европе те се као таква сматра евроазијском земљом.[2] Граничи се са Русијом на северу, Грузијом на северозападу, Јерменијом на западу и Ираном на југу. На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера. Азербејџану припада и ексклава Нахичеван која се граничи са Јерменијом на северу и истоку, на југу и западу са Ираном, док је на северозападу кратка граница са Турском.

Демократска Република Азербејџан која је основана 1918. године, а већ 1920. инкорпорирана у састав Совјетског Савеза,[3] је била прва демократска и секуларна република у исламском свету[4] Након 71 године битисања у оквирима СССР, Азербејџан је 1991. обновио своју самосталност. Убрзо након стицања независности, у азерској покрајини Нагорно-Карабах која је насељена претежно Јерменима је дошло до рата који је завршен са фактичком независношћу Нагорно-Карабаха. Ситуација у том делу земље је и даље у фази замрзнутог конфликта.

Азери припадају групи туркијских народа и исламске су вероисповести (шиитски ислам). Азерски језик којим говори већина становништва и који је службени језик земље је члан туркијске језичне скупине (најпознатији члан ове скупине је турски језик). Азербејџан је једна од 6 независних туркијских држава и активни је члан Турског савета и светурске културне организације ТЈУРКСОЈ. Држава има дипломатске односе са 158 земаља широм света и чланица је у 38 међународних организација.[5] Један је и од оснивача организације ГУАМ и Организације за забрану хемијског наоружања. У децембру 1991. била је и међу оснивачима Заједнице независних држава.[6] Азербејџан је и пуноправни члан у УН, ОЕБС, Савету Европе, НАТО програму Партнерство за мир и Покрету несврстаних. Има статус посматрача у СТО, а своју канцеларију у земљи има и Европска комисија ЕУ-а.

Према подацима Међународног монетарног фонда, Азербејџан је једна од најбољих земаља за бизнис и најбогатија држава региона јужног Кавказа.[7][8]

Порекло имена[уреди]

Термин Азербејџан (или тачније Азарбајџан - آذربایجان) се појављује по први пут као арабизована форма персијског термина Āδarbāyagān. Термин је настао од речи Āturpātākān која потиче из мртвог средњеперсидског језика (јерм. Atrpatakan; грч. Άτροπατηνη; арам. Aδorbāyγān). Спада у категорије хоронима и етнонима који воде порекло од одређене личности која се сматра оцем одређене нације. У овом случају термин се односи на последњег ахеменидског сатрапа Медије Атропата (Āturpāt) који је 320. п. н. е. у северним деловима Медије основао независну државу под именом Атропатена (данашњи ирански Азербејџан).[9][10] Термин Āturpāt у буквалном преводу значи „онај који је заштићен светом ватром“.[11][12] Када се именици Āturpāt дода ирански петроним -akān добије се назив Āturpātākān који се може превести као „Земља (свете) ватре“. Првобитно име земље „Мад и Атрупатакан“ (односно Атропатова Медија) се временом мењало, прво у Атурпатакан затим у Адарбаган (Ādharbādhagān) до данашњег термина Азербејџан.[13]

Након што је Арапски халифат завладао Персијом током VIIVIII века топоним Āturpātākān је под утицајем арапског језика трансформисан у Азарбајџан (آذربایجان). Историјски гледано, тај топоним се односио искључиво на територију некадашње Атропатене (данашњи Ирански Азербејџан или јужни Азербејџан).[14] Арапски географи су у својим описима јасно раздвајали подручје Атропатене од Арана (данашњи Азербејџан) и Јерменије на северу.[15] И почетком XX века у светским енциклопедијама се термином Азербејџан означавала искључиво иранска провинција јужно од реке Аракс, док је подручје данашње Републике Азербејџан означавано као Руско источно Закавказје.[16] Чак ни азерски аутори 19. век нису називали источни Кавказ Азербејџаном. Током 18. и 19. века овим појмом се означавала једино северозападна Персијска провинција јужно од Аракса. Мирза Бег је такође овим термином означава земљу јужно од реке Аракс.[17]

Данашње име Азербејџан је настало под утицајем турске културе и први пут је употребљено 27. маја 1918. године на седници Транскавкаског сејма, када су муслимански чланови тражили успостављање Републике Азербејџан а себе прогласили Националним Саветом Азербејџана.[18]

Географија[уреди]

Физичка карта Азербејџана

Положај[уреди]

Азербејџан је највећа држава у региону јужног Кавказа и налази се на прелазу између југозападне Азије и источне Европе те се може сматрати Евроазијском земљом. Државна територија се простире између 38° и 42° северне географске ширине и 44° и 51° источне географске дужине на површини од 86.600 км².[19] Простире се у правцу север југ у дужини од 400 km, а од запада ка истоку 500 км.

Укупна дужина међународних граница износи 2.648 км. На северу се граничи са Русијом (Дагестан - 390 км), на северозападу са Грузијом (480 км), на западу је Јерменија (1.007 км), на југу Иран (765 км) и на крајњем северозападу Нахичевана је међународна граница са Турском (15 км).[20] На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера, а дужина обалне линије је 850 км.

У физичко-географском смислу Азербејџан се може поделити на три целине:

Геологија[уреди]

Територија Азербејџана је смештена између крајњег источног сегмента Кавкаског дела алпске орогенезе и каспијске депресије на истоку. Северни делови земље који припадају мегаантиклинаријуму Великог Кавказа су изграђени од седимената из доба јуре, креде, палеогена и неогена. У том делу доминирају шкриљци и глине из периода јуре и позно јурски флиш. Идући ка југу старије наслаге се постепено замењују млађима вулканског типа. Централни делови су депресије прекривене моћним неогенским наслагама на чијем дну су формиране долине Куре и доњег Аракса.

Блатни вулкан у Гобустану

У геолошкој грађи Малог Кавказа доминирају средњо-јурске вулканске стене те кречњаци позне креде, док се у северним деловима примећујуи слојеви прекамбријских метаморфних стена, а приметне су и бројне гранитне интрузије из позног еоцена. Талишке планине које се налазе на крајњем југу (од Малог Кавказа одвојене попречном депресијом доњег Аракса) представљају систем маритимних палеогених набора са вулканском основом.

Као реликтни некадашње интензивне вулканске активности, на крајњим југоисточним обронцима Великог Кавказа, широм централне низије налази се преко 200 активних блатних вулкана. Сеизмичка активност целог региона је изразито висока.

Рељеф[уреди]

Долина Хиналиг са врховима Базардјузју и Шахдаг

Рељефна слика Азербејџана је веома разноврсна и на њој доминирају два главна облика рељефа: низије и планине. Око 40% државне територије је планинског карактера, а просечна надморска висина износи око 400 м.[21] Хипсометријски најнижа тачка је Каспијско море које се налази на 28 метара испод нивоа светског мора, док је највиши врх Базардјузју (4.466 м) на крајњем северу. Тако је разлика између два хипсометријска екстрема чак 4.494 метара.[22]

Планина Муровдаг
Базардјузју, највиши врх Азербејџана

Планински систем Азербејџана чине Велики и Мали Кавказ и Талишке планине. Велики Кавказ у Азербејџану представља крајњи југоисточни обод овог планинског ланца и простире се северним и североисточним делом земље. У Азербејџану је предтсваљен преко два планинска ланца: јужни Базардјузју висине 4.466 м и севернији Шахдаг висине 4.243 м. Идући ка југоистоку надморска висина постепено опада на 1.000 — 700 метара. Мали Кавказ се простире у западним и југозападним деловима земље и знатно је нижи и равнији. Главни планински ланци су Муровдаг, Зангезур и Шахдаг. Јужно од Муровдага се простире Карабашка вулканска висораван која се пружа ка југу све до долине реке Аракса. Овај део земље је обрастао бујним листопадним шумама. Талишке планине се налазе на крајњем југоистоку земље, уз границу са Ираном, и представљају прелаз од Малог Кавказа ка Елбрусу. Максимална висина ових планина износи 2.477 метара.

Између високих планинских ланаца на северу, западу и југу, у централном делу земље сместила се пространа Курско-араксинска низија (највећа у Закавказју). Централни део низије прати токове Куре и Аракса и дели се на 5 мањих целина: Муганска, Миљска, Карабашка, Ширванска и Саљанска степа. Ленкоранска низија представља јужни продужетак централне низије у виду уског појаса ниског земљишта између Талиша и Каспијског језера. Северно од Абшеронског полуострва уз каспијску обалу према Дагестану пружа се Самурско-дивичинска низија. Већина ових низија, укључујући и Абшерон се налази на надморској висини нижој од нивоа светског мора (-28 м на обали).

Воде[уреди]

Река Кура је најзначајнија река Азербејџана која протиче средњим делом Републике Азербејџан. Извире у Грузијским планинама, а улива се у Каспијско море које има стратешки значај за Арзебејџан, посебно због поморског саобраћаја, риболова и великих ресурсних налазишта нафте и плина.

Азербејџан излази на Каспијско море у дужини од око 400 километара.

Клима[уреди]

Клима у Азербејџану је изразито континентална и сува, суптропска на југоистоку. Просечне температуре су 3,5 °C у јануару и 25 степени Целзијусових у јулу. Просечна количина падавина у равницама износи између 200 мм и 300 мм.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Историја[уреди]

Азербејџан после рата за Нагорно-Карабах

Трагови људских насеља у подручју Азербејџана потичу из млађег каменог доба. Тада је становништво веровало у горећи извор нафте у близини Абшерона. Почетком првог миленијума на југу Азербејџана основана је независна држава Мана, која је у 6. веку дошла под власт Персије, а у 7. веку Медије. Победом Александра Великог над Персијанцима основана је полусеверна државица Медија Атропатена. У 2. веку су је осбојили Парти. Године 226. почиње да се назива Адербајганом или Азербејџаном. 28. априла 1920. године настаје Азербејџанска ССР, а 1991. независна Република Азербејџан. Државом је практично од осамостаљења владао Хејдар Алијев а 2003. године наследио га је син Илхам Алијев.

Државно уређење[уреди]

Азербејџан је република у чијем саставу се налази и Аутономна Република Нахчиван, као и Аутономна Област Нагорно-Карабах насељена претежно јерменским становништвом. Нагорно-Карабах се једнострано отцепио од Азербејџана и данас постоји као фактички независна држава, међутим, међународно непризната.

Административна подела[уреди]

Административна подела Азербејџана}

Азербејџан се дели на 66 рејона (азер. rayonlar), 12 градова (азер. şəhərlər) и 1 аутономну републику (азер. muxtar respublika). Подела на рејоне потиче из времена Азербејџанске ССР.

Рејони се деле на општине, којих укупно има 2698[23][24] (азер. bələdiyyə, мн. bələdiyyələr). Два града, Баку и Ганџа, такође су подељени на рејоне.

Део територије Азербејџана је под контролом непризнате државе Нагорно-Карабах.

Већи градови[уреди]

Четири највећа града Азербејџана са приближним бројем становника:

Становништво[уреди]

Језик[уреди]

Службени језик Азербејџана је азерски језик. То је језик којим говори (95%) становника и припада туркијској групи, односно Огуз (јужнотуркиској) подгрупи језика (заједно са гагаушким, кримско-татарским, турским и туркменским ). Осим Републике Азербејџан и Дагестана (у Русији) где је азерски званичан језик, широко је распрострањен и на северу Ирана, као и у деловима источне Турске, Јерменије и Казахстана. Језик користи три писма: латиницу, ћирилицу и арапско писмо. Уредбом председника Азербејџана 9. август је проглашен за дан овог језика.

Други мањински језици у Азербејџану су руски и јерменски језик у Нагорно-Карабаху.

Најпознатији композитор који је писао и компоновао на азерском је Узеир Хаџибејли. Један од најистакнутијих савремених писаца на азерском језику је Мирза Казар.

Религија[уреди]

Слобода вероисповести у Азербејџану је гарантована уставом Азербејџана. Према званичним подацима муслимани чине између 93,4 % и 96% становништва од чега су 85% шиити и 15% сунити. Хришћани чине између 3% и 4% становништва од којијх навише има верника Руска православна црква и Јерменска апостолска црква (Нагорно-Карабах).[25]

Етничке групе[уреди]

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. Азербејџан се сматра и европском и азијском државом. Следећи извори сматрају Азербејџан делом Азије: УН класификација; The CIA World Factbook CIA.gov, NationalGeographic.com, и Encyclopædia Britannica. Извори који Азербејџан сматрају делом Европе су: Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, и Worldatlas.com, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. Pipes (1997). стр. 218-220, 229.}}
  4. Kazemzadeh, Firuz (1951). The Struggle for Transcaucasia: 1917–1921. The New York Philosophical Library. стр. 124, 222, 229, 269—270. ISBN 978-0-8305-0076-5. 
  5. „"Azerbaijan: Membership of international groupings/organisations: ". British Foreign & Commonwealth Office.”. fco.gov.uk. Архивирано из оригинала на датум 31. 7. 2003. Приступљено 12. 9. 2011. 
  6. Publications (1999). стр. 154.
  7. "Best Countries for Business". Forbes. September 8, 2010.
  8. Azerbaijan:Report for Selected Countries and Subjects". International Monetary Fund., Приступљено 12. 4. 2011.
  9. Chaumont, M. L. . "Atropates". Encyclopaedia Iranica. 3.1. London: Routledge & Kegan Paul.
  10. Schippmann (1989). стр. 221-224.
  11. Асатрян Г. С. Заметки об азари — исчезнувшем языке Азарбайджана, Приступљено 17. 4. 2013.
  12. "Azerbaijan: Early History: Persian and Greek Influences". U.S. Library of Congres., Приступљено 7. 6. 2006.
  13. Талах В. Рожденный под знаком кометы: Митридат Эвпатор Дионис. — Одесса, 2006.
  14. Всемирная история, М., 1956, т. 3. стр. 132, Приступљено 17. 4. 2013.
  15. Реза, Энаят-олла. Азарбайджан и Арран, Приступљено 17. 4. 2013.
  16. Адербиджан // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.) — СПб., 1890—1907.
  17. Qarābāghī, Jamāl Javānshīr; Bournoutian, George A. (1994). A history of Qarabagh: an annotated translation of Mirza Jamal Javanshir Qarabaghi's Tarikh-e Qarabagh. Mazda Publishers. стр. XV. ISBN 978-1-56859-011-0. 
  18. Азербайджанская Народная Республика (Азербайджан Халг Джумхуриййети) — первая парламентская республика на Востоке (май 1918 г. — апрель 1920 г.), Приступљено 17. 4. 2013.
  19. АЗЕРБАЙДЖАН на
  20. "Geographical data". The State Statistical Committee of the Republic of Azerbaijan. Retrieved 2007-05-26.
  21. "Azerbaijan: Biodiversity". Central Asia and Caucasus Institute. Retrieved 2007-05-26.[мртва веза]
  22. "Orography of Azerbaijan". United Nations Environment Programme. Retrieved 2010-06-30
  23. Azərbaycan bələdiyyələri, Приступљено 17. 4. 2013.
  24. Административно-территориальные единицы Азербайджана, Приступљено 17. 4. 2013.
  25. CIA the World Factbook, Приступљено 17. 4. 2013.
  26. 26,0 26,1 26,2 Censuses of Republic of Azerbaijan 1979, 1989, 1999, 2009, Приступљено 17. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]