Девојчице (roman)
 Naslovna strana izdanja iz 1868. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Little Women |
| Autor | Luiza Mej Alkot |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | obrazovni roman porodični roman |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1868. (prvi deo) 1869. (drugi deo) |
| Hronologija | |
| Naslednik | Dečaci |
Devojčice (engl. Little Women) su omladinski roman američke književnice Luize Mej Alkot objavljen iz dva dela 1868. i 1869. godine. Roman se u Americi štampa kao jedinstvena knjiga, dok se u Britaniji i ostatku Evrope obično štampa u dva dela, te je na srpskom govornom području učestalo da se prvi deo objavljuje pod nazivom Devojčice, a drugi deo pod imenom Devojčice rastu (engl. Good Wives). Poslednjih godina na srpskom govornom području pojavili su se i prevodi naslovljeni Male žene i Dobre supruge.
Devojčice su poslužile kao podloga za nekoliko igranih filmova, TV serija, mjuzikl i operu.
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Roman je napisan u duhu realizma sa romantičarskim tonovima i spada u red klasičnih ostvarenja omladinske književnosti.[1]
Devojčice mogu ostaviti utisak staromodne knjige sa svojim spektrom naivnosti, dobrote, pouzdanja, životne radosti. Sestre Merč žive u drugačijim prilikama nego što su današnje, ipak iz tih likova zrači istinski duh mladosti, sanjarenja, velikih planova, silne sposobnosti za oduševljenje, za rad, za požrtvovanost, za sreću, za ponos, za ljubav, za razumevanje, uprkos sitnim manama, greškama, peckanjima, svađama, temperemantima i sl. Zbog svega toga i danas Devojčice nalaze svoje oduševljenje čitaoce među devojčicama.[2]
Radnja romana je smeštena u grad Konkord u državi Masačusets za vreme Američkog građanskog rata. Glavne junakinje su četiri ćerke protestanskog sveštenika – Meg, Džo, Bet i Emi – koje se suočavaju sa problemima odrastanja dok im je otac na frontu kao vojnik Severa.[3] Alkot je inspiraciju za roman pronašla u sopstvenom odrastanju, a samu knjigu je napisala za nekoliko meseci na nagovor svog izdavača.[4]
Lujza Mej Alkot je 1867. godine dobila zahtev od izdavača da napiše roman za žene, i u svom dnevniku je napisala:
"Никада нисам волела да се дружим са девојкама, нити их познајем много, осим мојих сестара".
Nije bila oduševljena idejom, ali njenoj porodici je bio potreban novac pa je prionula na posao ni ne sluteći da će njen „roman za žene” postati jedan od najvoljenijih klasika američke književnosti.[5]Roman Male žene, prvi deo Devojčica je objavljen 1968. godine.
Godinu dana nakon objavljivanja Malih žena objavljen je i nastavak Dobre supruge, koji je Alkotova napisala na zahtev publike jkoja je insistirala da sazna šta se dalje događalo u životima četiri sestre. Romani „Male žene” i „Dobre supruge” su 1869. objavljeni kao objedinjeno izdanje koje je do današnjeg dana prevedeno na više od pedeset jezika (u nekoliko stotina različitih izdanja). Procenjuje se da je prodato više od deset miliona primeraka širom sveta.[6]
Knjiga je doživela neočekivano veliki uspeh, što je podstaklo autorku da napiše još dva nastavka Dečake i Decu gospođe Džo. Oba romana su naišla na pozitivan prijem kritike i čitalaca, ali nijedan nije uspeo da nadmaši popularnost „Malih žena”.[6] Vremenom je roman stekao, ne samo status klasika dečje i omladinske književnosti, nego i status klasika američke književnosti, postavši jedan od simbola američke kulture. Kasniji kritičari su uspeh romana objašnjavali talentom Lujze Mej Alkot da od četiri sestre načini četiri upečatljiva ženska lika sa kojima su se mogle indetifikovati različite društvenoekonomske grupe među čitateljima.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Roman je u velikoj meri autobiografski zasnovan na autorkinom odrastanju. Glavne protagonistkinje su četiri sestre Merč - Meg (Margaret), Džo (Džozefina) Bet (Elizabet) i Emi - koje sa majkom proživljavaju teške trenutke oskudice i snalaženja, povezane vezama u nastojanju da zadrže hrabrost i samopoštovanje, dok im je otac vojnik na frontu u Američkom građanskom ratu. Devojčice kroz svakodnevni život učenja, poslova u kući, prijateljstva sa dečakom Lorijem, balova, proslava, nevolja, ljubavi i maštanja odrastaju i sazrevaju shvatajući da su najveća bogatstva ona koja se zasnivaju na odnosu sa najbližima.[7]
U romanu Lujza Mej Alkot obrađuje teme koje nikada ne zastarevaju: ljubav, prijateljstvo, porodične odnose; srećne trenutke i nezamislive gubitke; sukob društvenih očekivanja i ličnih ambicija.[6]
Likovi[uredi | uredi izvor]
Glavne junakinje romana su četiri sestre koje su potpuno različitih karaktera i koje veže međusobna ljubav i odanost prijateljima i porodici:
- Lepa i otmena Meg (Margaret) je najstarija sestra i želi da bude dama.
- neprilagođena književnica Džo (Džozefina) sa svojih petnaest godina je neugledna i nekonvencionalna.
- povučena Bet (Elizabet) je nežna trinaestogodišnjakinja sklona muzici.
- razmažena Ejmi, plavokosa dvanaestogodišnja lepotica.
Najstarija od njih, Meg, želi da od života dobije ono što joj nedostaje u vlastitoj porodici, ali njena devojačka maštanja o raskoši i lagodnosti života, ubrzo će biti zamenjena onim što je u svetu mnogo ređe – ljubavlju i odanošću. U takvim okolnostima, prvorođena od sestara stasaće u odlučnu i vrednu ženu, ravnopravnu sa svojim mužem i posvećenu majku.
Džo, vragolasta i plaha, nespretna u kućnim poslovima, svom snagom svog nesputanog i kreativnog bića odupire se načelima patrijarhalnog društva.
Krotka Bet, skromna, umiljata i vredna, samo je naizgled u senci svojih sestara. Njeno milosrđe, spremnost da se odrekne svega i da svoje odricanje ne doživi kao žrtvu, želja da uteši i razume bujne prirode, živo utiče na atmosferu u čitavoj porodici.
Najmlađa Ejmi se dugo bori sa samom sobom i nastoji da se oslobodi detinjastih ideala i svega onoga što unižava ženu kao ličnost, trudeći se da i sama očuva neprocenjivo vredan duh zajedništva koji porodicu Marč spasava i u najtežim vremenima.[8]
Uticaj[uredi | uredi izvor]
Širom Amerike se održavaju izložbe, konferencije i predavanja na temu „Malih žena“. Izdavačka kuća "Penguin Classics" je objavila zanimljivo izdanje sa predgovorom čuvene Peti Smit, koja je jedna od najvatrenijih obožavalaca ovog književnog klasika.
Snimljeno je do sada nekoliko filmova inspirisanih knjigom Lujze Mej Alkot. Glumice koje su imale priliku da na platnu ožive glavnu junakinju Džo Merč, u različitim filmskim interpretacijama, uključuju Ketrin Hepbern, Džun Alison i Vinonu Rajder.
Nova filmska adaptacija je u pripremi pod režiserskom palicom Grete Gervig u kojoj će glavne uloge tumačiti Ema Votson, Meril Strip, Timoti Šalame, Serša Ronen i Lora Dern.[9]
Tokom jula meseca, mala grupa akademika, stručnjaka i entuzijasta okuplja se na mestu koje je poznatije kao Louisa May Alcott’s Orchard House (Kuća Orčard; Kuća sa voćnjakom Lujze Mej Alkot), nedaleko od centra Konkorda u državi Masačusets. Lujza Mej Alkot je u ovoj trošnoj ali otmenoj kući živela sa svojom porodicom u periodu od 1858. do 1877. godine, gde je i napisala "Male žene".[9]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Alkot, Lujza (1999). Devojčice rastu. Sremski Karlovci: Kairos. str. korice knjige.
- ^ Crnković, Milan (1984). Dječja književnost. Zagreb: Školska knjiga. str. 124—125.
- ^ Bernice E. Cullinan; Diane Goetz Person (1. 1. 2005). The Continuum Encyclopedia of Children's Literature. A&C Black. str. 18—. ISBN 978-0-8264-1778-7.
- ^ „Pet stvari koje niste znali o autorki romana “Male žene””. bookvar. Pristupljeno 26. 3. 2021.
- ^ „Lujza Mej Alkot”. Odiseja. Pristupljeno 27. 3. 2021.
- ^ a b v „Male žene - Luiza Mej Alkot”. odiseja. Pristupljeno 26. 3. 2021.
- ^ Alkot, Lujza (1998). Devojčice. Sremski Karlovci: Kairos. str. korice knjige.
- ^ „Prikaz klasika „Male žene“ i „Dobre supruge“ – U društvu sestara Marč”. Laguna. Pristupljeno 26. 3. 2021.
- ^ a b „„Male žene“ i dalje haraju: Ljubitelji ovog romana salve 150 godina od prvog objavljivanja”. Laguna. Pristupljeno 26. 3. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Little Women na projektu Gutenberg
- Lujza Mej Alkot na Encyclopaedia Britannica
- Zvanični sajt Lujze Mej Alkot
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
