Ема Вотсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ема Вотсон
Emma Watson 2013.jpg
Пуно имеЕма Шарлот Дјуер Вотсон"`UNIQ--ref-00000000-QINU`"
Датум рођења(1990-04-15)15. април 1990.(29 год.)[2]
Место рођењаПариз
Француска
Активни период1999—данас
Занимањеглумица, манекенка, активисткиња
IMDb веза

Ема Шарлот Дјуер Вотсон (енгл. Emma Charlotte Duerre Watson; Париз, 15. април 1990)[3] енглеска је глумица, манекенка и активисткиња.[4]

Прославила се улогом Хермионе Грејнџер у филмовима из серијала Хари Потер у којима је наступала од 2001. до 2011. године. Пре тога, Вотсонова је глумила само у школским представма,[5] а ова улога донела јој је светску славу и зараду у износу од преко десет милиона фунти. Током овог периода, такође је позајмила глас у анимираном филму Прича о Деспероу и играла једну од главних улога у телевизијској адаптацији романа Ноел Стретфилд Балетске ципелице. По завршетку филмског серијала Хари Потер, тумачила је споредне улоге у тинејџерским драмама Моја недеља са Мерилин (2011), Чарлијев свет (2012) и Блинг Ринг (2013), а појавила се и у апокалиптичној комедији Апокалипса у Холивуду где је глумила преувеличану улогу себе,[6] као и у епском филму Ноје (2014) Дарена Аронофског.[7]

У периоду између 2011. и 2014. Вотсонова се паралелно бавила глумом и похађала Универзитет Браун, где јој је у мају 2014. године додељена Бечелор диплома из енглеске књижевности.[8] Исте године, освојила је награду Британске академије филмске и телевизијске уметности за британског уметника године[9] и именована је за амбасадорку добре воље иницијативе Уједињених нација за женска права под називом UN Women.[10][11] У септембру 2014. учествовала је у покретању кампање HeForShe која позива мушкарце да се укључе у борбу за родну равноправност.

Вотсонова се такође бави манекенством – била је заштитно лице коммпанија Burberry и Lancôme и учествовала је у креирању модне колекције за организацију People Tree.[12][13][14]

Биографија[уреди]

Детињство, младост и образовање[уреди]

Ема Вотсон је рођена 15. априла 1990. године у Паризу, у Француској, као ћерка енглеских правника Жаклин Лузби и Криса Вотсона.[3][15][16] Вотсонова је живела у Мезон-Лафиту близу Париза до пете године. Њени родитељи су се раздвојили кад је била мала; након њиховог развода, Вотсонова се преселила у Енглеску да живи са мајком у Оксфордширу, а викенде је проводила у кући свог оца у Лондону.[3][17] Ема Вотсон је изјавила да говори помало француски, мада „не тако добро” као некада.[18] Након пресељења у Оксфорд са мајком и братом, похађала је школу Дрегон у Оксфорду и тамо остала до 2003. године.[3] Од шесте године је желела да постане глумица,[19] и тренирала је у оксфордском огранку школе Stagecoach Theatre Arts, ванредној позоришној школи, где је учила певање, плес и глуму.[20]

До десете године, Вотсонова је глумила у разним Стејџкоуч продукцијама и школским представама, укључујући Arthur: The Young Years и The Happy Prince,[21] али никада није имала професионалну улогу пре серије о Харију Потеру. Након школе Дрегон, Вотсонова се пребацила у школу Хедингтон у Оксфорду.[3] Док су снимали филмове, она и њени вршњаци били су подучавани до пет сати дневно.[22] У јуну 2006. године полагала је испите за средњу школу из десет предмета, које је положила са осам А* и две оцене А. Маја 2007. похађала је напредне GCE курсеве енглеског језика, географије, уметности и историје уметности. Следеће године је напустила историју уметности како би се фокусирала на остала три курса, добивши оцену А из сваког од њих.[3][23][24]

Након средње школе, паузирала је годину дана[25] како би снимала филм Хари Потер и реликвије Смрти, почевши у фебруару 2009. године,[26] али је рекла да намерава да настави студије[27] и касније је потврдила да је изабрала Универзитет Браун у Провиденсу, Роуд Ајленд.[28] У марту 2011. године, после 18 месеци на универзитету, Вотсононва је најавила да је одложила своје испите за „семестар или два”,[29], иако је похађала колеџ Ворчестер, Оксфорд током академске године 2011/12. као студент на размени.[30]

Вотсонова је у интервјуу са Еленом Деџенерес непосредно пре матуре рекла да јој је требало пет година да заврши факултет уместо четири, јер је због свог глумачког рада паузирала цела два семестра.[31] Дана 25. маја 2014. године дипломирала је на Универзитету Браун са дипломом енглеске књижевности.[8] Године 2013. стекла је сертификат за подучавање јоге и медитације. Као део ове потврде, похађала је недељни курс медитације у канадској установи, у коме станарима није дозвољено да причају, како би „схватили како је бити кући сам са собом”.[32][33] Она је за Ел Аустралија (енгл. Elle Australia) навела да неизвесна будућност значи пронаћи „начин да се увек осећам сигурно и код куће у себи. Јер се никад не могу ослонити на физичко место”.[34]

Каријера[уреди]

1999–2003: Почеци и пробој[уреди]

An image of hand and feet impressions in a tile of concrete.
Отисци руку, стопала и штапића (слева надесно) Вотсонове, Радклифа и Грина испред Граумановог кинеског театра у Холивуду из 2007. године

Године 1999. започео је кастинг за фимл Хари Потер и камен мудрости, филмска адаптација најпродаванијег романа британске ауторке Џ. К. Роулинг. Кастинг агенти пронашли су Вотсонову преко њеног учитеља у Оксфорду, а продуценти су били импресионирани њеним самопоуздањем. Након осам аудиција, продуцент Дејвид Хајнман рекао је Вотсоновој и њеним колегама Данијелу Радклифу и Руперту Грину да су одабрани да тумаче улоге школских пријатеља Хермијону Грејнџер, Харија Потера и Рона Визлија, редом. Роулингова је подржала Вотсонову још од њеног првог тестирања на екрану.[19]

Објављивање филма Хари Потер и камен мудрости 2001. године био је филмски деби Вотсонове. Филм је оборио рекорде у продаји на отварању и током прве недеље и био је најпродаванији филим 2001. године.[35][36] Критичари су хвалили наступе три водеће улоге, често издвајајући Вотсонову за посебно добру глуму; Дејли телеграф (енгл. The Daily Telegraph) њен наступ је назвао „изврсним”,[37] а IGN је рекла да је „украла шоу”.[38] Вотсонова је номинована за пет награда за свој наступ у овом филму, освојивши награду за младог уметника за водећу младу глумицу.[39]

Годину дана касније, Ема Вотсон је поново играла улогу Хермијоне у филму Хари Потер и дворана тајни, други филм из серијала о Харију Потеру. Рецензенти су похвалили наступе главних глумаца. Лос Анђелес тајмс (енгл. The Los Angeles Times) рекао је да су Вотсонова и њени вршњаци сазрели између филмова,[40] док је Тајмс (енгл. The Times) критиковао режисера Криа Колумбуса због „недовољног запошљавања” изузетно популарног лика кога је Вотсонова тумачила.[41] Вотсонова је за свој перформанс добила награду Ото немачког часописа Браво.[42]

2004–2011: Хари Потер и друге улоге[уреди]

Ема Вотсон на премијери филма Хари Потер и ватрени пехар у новембру 2005. године

Године 2004. изашао је филм Хари Потер и заробљеник из Аскабана. Вотсонова је била захвална за упорнију улогу коју је Хермиона имала у овом филму, називајући свој лик „харизматичним” и улогу „фантастичном”.[43] Иако су критичари пратили Радклифов наступ, назвавши га „дрвеним”, они су хвалили Вотсонову; Њујорк тајмс је похвалио њен наступ, рекавши да је „на срећу, благост господина Радклифа надокнађена нестрпљењем г-ђе Вотсон. Хари може показати своје велике чаробњачке вештине... али Хермиона... она је зарадила најгласнији аплауз због свог одлучног не-магичног ударца у нос Драка Мелфоја.”[44] Иако се Затвореник из Аскабана показао као најмање продаван филм о Харију Потеру из читавог серијала, лично остварење Вотсонове донело јој је две награде Ото и награду награду Тотал филма за дечји наступ године.[45][46]

Са филмом Хари Потер и ватрени пехар (2005), и Вотсонова и серијал о Харију Потеру достигли су нове прекретнице. Филм је поставио рекорде за викенд отварања, како у Сједињеним Државама, тако и у Великој Британији. Критичари су похвалили све већу зрелост Вотсонове и њене колеге; Њујорк тајмс назвао је њен наступ „дирљиво искреним”.[47] За Вотсонову, велики део хумора филма произашао је из напетости међу три главна лика како су сазревали. Рекла је: „Свиделе су ми се све те свађе... Мислим да је много реалније да се они свађају и да постоје проблеми међу њима”.[48] За своју улогу у овом филму номинована за три награде, а освојила је и бронзану Ото награду.[49][50] Касније те године, Вотсонова је постала најмлађа особа која се појавила на насловној страни Тин Вога (енгл. Teen Vogue),[51] а на насловници се опет појавила у августу 2009. године.[52] Године 2006, Вотсонова је играла Хермиону у Краљичиној торби (енгл. The Queen's Handbag), посебној мини епизоди о Харију Потеру у знак прославе 80. рођендана краљице Елизабете II.[53]

Вотсонова на премијери филма Хари Потер и полукрвни принц у јулу 2009. године

Пети филм из франшизе о Харију Потеру, Хари Потер и Ред феникса, објављен је 2007. године. Филм је био веома финансијски успешан, и поставио је рекорде широм света, те за први викенд приказивања зарадио 332,7 милиона долара.[54] Вотсонова је освојио Националну награду за филм за најбољи женски перформанс.[55] Како се слава глумице и саме серије наставила, Вотсонова и њене колеге из франшизе, Данијел Радклиф и Руперт Гринт, оставили су отиске руку, ногу и штапића испред Граумановог кинеског театра у Холивуду 9. јула 2007. године.[56]

До јула 2007. године, навођено је да је радом у серијалу о Харију Потеру Ема Вотсон зарадила више од 10 милиона фунти, те је признала да више никада неће морати да ради како би зарадила новац.[57] У марту 2009. године заузела је 6. место на Форбсовој листи „Највреднијих младих звезда”,[58] а у фебруару 2010. проглашена је за најплаћенију женску холивудску звезду, пошто је зарадила око 19 милиона фунти 2009. године.[59]

Упркос успеху Харија Потера и Реда феникса, будућност франшизе о Харију Потеру постала је окружена сумњом, јер су се сва три главна глумца устручавала да прихвате снимање последње две епизоде.[60] Радклиф је на крају потписао за финалне филмове 2. марта 2007. године,[60] али је Вотсонова била знатно неодлучнија.[61] Објаснила је да је одлука била значајна, будући да су филмови представљали наредну четворогодишњу посвећеност улози, али на крају је признала да „никада није могла напустити улогу Хермионе”,[62] потписујући за улогу 23. марта 2007. године.[63]

Ема Вотсон са Данијелом Радклифом (лево) и Рупертом Грином на лондонској премијери другог дела филма Хари Потер и реликвије смрти у јулу 2011. године

Прва улога коју је Ема Вотсон глумила ван франшизе о Харију Потеру била је у Би-Би-Сијевом филму Балетске ципеле (енгл. Ballet Shoes), који представља адаптацију истоименог романа Ноела Стретфилда.[64][65] Редитељка филма, Сандра Голдбахер, прокоментарисала је да је Вотсонова „савршена” за главну улогу амбициозне глумице Полин Фосил: „Она има продорну, нежну ауру због које желите да зурите и зурите у њу”.[66] Балетске ципеле су биле емитоване у Великој Британији на Дан бокса 2007. године (26. децембар), и гледало га је 5,7 милиона гледалаца, уз мешовите критике.[67][68][69]

Вотсонова је свој глас позајмила принцези Пеи у анимираном филму Прича о Деспероу (енгл. The Tale of Despereaux), дечјој комедији у којој гласове позајмљују и Метју Бродерик, као и глумац из франшизе о Харију Потеру — Роби Колтрејн (који је у франшизи тумачио Рубеус Хегрида).[70] Анимирани филм је објављен у децембру 2008. године и зарадио је 87 милиона долара широм света.[71]

Снимање шестог филма о Харију Потеру почело је крајем 2007. године, а Вотсонова је свој део снимала од 18. децембра до 17. маја 2008. године.[72][73] Хари Потер и полукрвни принц је премијерно приказан 15. јула 2009. године,[74] иако је првобитно најављен за новембар 2008. године.[75] С главним глумцима који су сада у касним тинејџерским годинама, критичари су били све спремнији да их коментаришу и третирају на исти начин као и остатак филмске поставе, а Лос Анђелес тајмс је глумачку тројку описао као „свеобухватан водич за савремену глуму у Великој Британији”.[76] Вошингтон поуст (енгл. The Washington Post) сматрао је да је Вотсонова имала „[свој] најзанимљивији перформанс до сада”,[77] док је Дејли телеграф (енгл. The Daily Telegraph) описао главне глумце као „новоослобођене и пуне енергије, жељне да дају све од себе за последње филмове из серијала”.[78] Децембра 2008. године, Вотсонова је изјавила да жели да почне са студијама сада након што је завршила са снимањем серијала о Харију Потер.[27]

Ема Вотсон је свој део снимања последњег филма из серијала, Хари Потер и реликвије смрти, започела 18. фебруара 2009. године[79] и завршила 12. јуна 2010. године.[80] Из финансијских и сценаријских разлога оригинална књига је подељена у два филма која су снимана узастопно.[81][26] Хари Потер и реликвије смрти, део први објављен је у новембру 2010. године, док је други филм објављен у јулу 2011. године.[82] Други део реликвија смрти је био комерцијално и критички веома успешан. Као филм са највећом зарадом у франшизи, он је прикупио више од 1,3 милијарде долара широм света и показао се као комерцијално најуспешнији филм Вотсонове досад.

Она се такође појавила у музичком споту групе One Night Only, након што је упознала певача Џорџа Крега током рекламне кампање за зимску/летњу Барбери кампању 2010. године. Видео за песму Say You Don't Want It, премијерно је приказа на Каналу 4 26. јуна 2010. године, а објављен је 16. августа.[83] Вотсонова се појавила у филму Моја недеља са Мерилин (енгл. My Week with Marilyn) као свом првом филму након серијала о Харију Потеру, где је тумачила Луси, помоћницу у гардероби са којом је главни лик, Колин Кларк.[84][85]

2012—данас[уреди]

Вотсонова на Трајбека филмском фестивалу 2012. године

У мају 2010. године, било је помена да је Вотсонова у преговорима за улогу у Чарлијевом свету (енгл. The Perks of Being a Wallflower), филмској адаптацији истоименог романа из 1999. године.[86] Снимање је почело у лето 2011. године, а филм је објављен у септембру 2012. године.[87]

У филму Блинг Ринг (енгл. The Bling Ring, 2013) Вотсонова глуми Ники. Филм је заснован на стварним пљачкама Блинг Ринга, при чему је Вотсонова глумила измишљену верзију Алексис Најерс, телевизијске личности која је била једна од седам тинејџера који су били уплетени у пљачке. Иако је филм углавном добио мешовите критике, критичари су готово једногласно похвалили перформанс Вотсонове. Она је након тога тумачила и споредну улогу у апокалиптичкој комедији Апокалипса у Холивуду (енгл. This Is the End, 2013), у којој су она, Сет Роген, Џејмс Франко и многи други играли „преувеличане верзије себе”.[6] Вотсонова је навела да није могла да пропусти прилику да глуми у својој првој комедији и да „сарађује са неким од најбољих комичара данашњице”.[88][89]

Вотсонова на Филмском фестивалу у Кану 2013. године

У јуну 2012. године, потврђено је да ће Ема Вотсон глумити Илу у филму Ноје Дарена Арофонског, чије је снимање започето већ следећег месеца, а филм је објављен у марту 2014. године.[7] У марту 2013. године објављено је да је Вотсонова преговарала да глуми насловног лика у Дизнијевој адаптацији Пепељуге.[90] Кенет Бранаг је била повезивана са режирањем ове адаптације, док је Кејт Бланшет пристала да глуми злу маћеху. Вотсоновој је понуђена улога, али је на крају исту одбила јер се није повезала са ликом.[91][92] Улога је на крају припала Лили Џејмс.[93]

У октобру 2013. године, British GQ је Вотсонову прогласио за Жену године.[94] Истог месеца, она је била једна од два британска глумца која су се нашла на врху анкете читалаца о најсекси филмским звездама 2013. године, а победила је Скарлет Јохансон и Џенифер Лоренс у женском делу ове анкете у којој је гласало више од 50.000 филмских фанова. Бенедикт Камбербеч је однео победу у мушком делу.[95]

Вотсонова се придружила Џуди Денч, Роберту Даунију Џуниору, Мајку Лију, Џулији Луј-Драјфус и Марку Рафалу као једна од добитница награде Британија 2014. године, додељене 30. октобра у Лос Анђелесу. Вотсонова је награду добила у категорији британски уметник године и посветила је награду Мили, свом љубимцу хрчку који је умро док је Вотсонова снимала филм Хари Потер и камен мудрости.[9] Вотсонова је током 2015. године глумила у два филма — у трилеру Колонија (енгл. Colonia), насупрот Данијелу Брилу и Мајклу Најквисту;[96] као и у Регресији (енгл. Regression) Алехандра Аменабара, заједно са Итаном Хоком и њеним колегом из серијала о Харију Потеру Дејвидом Тјулисом.[97][98] Оба филма су добила углавном негативне критике.[99][100] Такође се појавила у епизоди серије Викар из Диблија (енгл. The Vicar of Dibley), у којој је играла велечасну Ајрис.[101] У фебруару 2016. године, Вотсонова је објавила да узима једногодишњу паузу од глуме. Планирала је да утроши време на свој „лични развој” и рад на женским правима.[102]

Вотсонова је играла Лепотицу у Дизнијевој адаптацији Лепотице и звера из 2017. године у режији Била Кондона, у којој је Ден Стивенс тумачио Звер.[103] Филм је зарадио преко 1,2 милијарде долара и био други филм са највише зараде током 2017. године, једини испред њега био је филм Ратови звезда: Последњи џедај, а такође је доспео на 14. место филмова са највише зараде свих времена. Њен хонорар био је унапред дефинисан и износио је три милиона долара, а учешће у добити донело јој је још 15 милиона долара.[104] Касније те године, она је глумила насупрот Тому Хенксу у филмској адаптацији романа Круг (енгл. The Circle) Дејва Егерса, у којој глуми Ме Холанд, младу радницу која добија посао у моћној интернет корпорацији, само да би се нашла у опасној ситуацији која се тиче приватности, надзора и слободе.[105]

У августу 2018. године најављено је да ће Вотсонова глумити Мег Марч (замењујући Ему Стоун, која је одустала од филма због сукоба око термина) у филмској адаптацији Мале жене. У филму ће глумити заједно са Серше Ронан, Мерил Стрип, Тимотијем Каламетом, Лауром Дерн и Крисом Купером.[106]

Моделинг и мода[уреди]

Године 2005. Вотсонова је започела своју каријеру у манекенству и то фотошутингом за Тин Вог (енгл. Teen Vogue) и била је најмлађа особа која се икада појавила на насловници овог часописа.[2] Три године касније британска штампа је известила да је Вотсонова требало да замени Киру Најтли као лице модне куће Шанел (енгл. Chanel), али су то обе стране демантовале.[107] У јуну 2009. године, након вишемесечних гласина, Вотсонова је потврдила да ће бити партнер Барберија (енгл. Burberry) као заштитно лице њихове кампање за јесен/зиму 2009. године, за коју је добила процењени шестоцифрени износ.[12][108] Такође се појавила у Барберијевој кампањи за пролеће/лето 2010. године заједно са својим братом Алексом, музичарима Џорџом Крегом и Метом Гилмуром и моделом Максом Хардом.[109] У фебруару 2011. године Вотсонова је добила награду Стилска икона године, а исту јој је доделила Вивијен Вествуд из Ела (енгл. Elle).[110] Вотсонова је наставила да се бави модним оглашавањем када је у марту 2011. године објавила да је изабрана за заштитно лице Ланкома (франц. Lancôme).[13]

У септембру 2009. године, Вотсонова је најавила своје учешће у модном сајму Пипл трија (енгл. People Tree).[14] Она је радила као креативни саветник за компанију за креирање пролећне линије одеће, која је објављена у фебруару 2010. године;[14][111] асортиман садржи стилове инспирисане јужном Француском и Лондоном.[111][112] Колекција, коју је Тајмс описао као „веома довитљиву” упркос њиховој „потајној нади да ће се [Вотсонова] упетљати на првој препреци”.[113] Колекција је била популарна и објављивана у часописима попут Тин Вога,[114] Космополитена (енгл. Cosmopolitan) и Пипла (енгл. People). Вотсонова, која није била плаћена за сарадњу,[115] признала је да је конкуренција за асортиман минимална,[113] али је тврдила да је „мода одличан начин за оснаживање људи и пружање вештина; уместо давања новца у добротворне сврхе можете помагати људима куповином одеће коју праве и подржавати ствари којима се поносе”; додајући: „Мислим да млади попут мене постају све свеснији хуманитарних питања која се тичу брзе моде и желе да донесу добре одлуке, али нема много опција вани.”[113] Вотсонова је наставила да суделује у модном сајму Пипл трија, што је резултирало издавањем колекције за јесен/зиму 2010. године.[116]

Вотсонова је награђена за најбољи британски стил на додели Британских модних награда 2014. године. На такмичењу су учествовали Дејвид Бекам, Амал Клуни, Кејт Мос и Кира Најтли, између осталих.[117]

Рад на пољу права жена[уреди]

Вотсонова је радила на промоцији образовања за девојчице, посећујући Бангладеш и Замбију.[118] У јулу 2014. године постављена је за амбасадора добре воље Уједињених нација.[10] У септембру исте године, видно нервозна Вотсонова[119] у свом говору апеловала је на седиште Уједињених нација у Њујорку како би покренули кампању Уједињених нација за жене под називом HeForShe, која би позивала мушкарце да се залажу за родну равноправност. У том говору рекла је да је почела испитивати родне претпоставке у осмој години када су је називали особом са „заповедничким” манирима (особина коју је сама Вотсонова[120] приписала томе да је била „перфекциониста”) док дечаци нису имали ту особину, као и са 14 година када је била „сексуализована од стране одређених медија”.[121] Вотсонова је у говору такође феминизам назвала „уверењем да мушкарци и жене треба да имају једнака права и могућности” и изјавила да перцепција „мушка мржња” нешто што „мора престати”.[119] Касније је Вотсонова рекла да је добила претње у року од 12 сати од одржавања говора, што ју је додатно „разбеснело... Ако су покушавали да ме удаље (од рада на правима жена), учинили су супротно.[122] Године 2015. Малала Јусафзаи рекла је Вотсоновој да је одлучила да себе назове феминисткињом након што је чула говор Вотсонове.[123]

Такође у септембру, Вотсонова је посетила Уругвај — прву земљу као амбасадорка добре воље Ју-Ен Вимина (енгл. UN Women), где је одржала говор у коме је истакла потребу за политичким учешћем жена.[124] У децембру, Фондација за жене (енгл. Ms. Foundation for Women) именовала је Вотсонову за феминистичку јавну личност 2014. године путем анкете на интернету.[125] Вотсонова је такође одржала говор о родној равноправности у јануару 2015. године, на годишњем зимском састанку Светског економског форума.[126]

Вотсонова је заузела прво место на листи ЕскМена (енгл. AskMen) под називом „Топ 99 истакнутих жена у 2015. години” због тога што је „потурила своја леђа” у борби за права жена.[127] Дан након што је напунила 25 година, Вотсонова се нашла на 26. месту листи најутицајнијих људи на свету Тајм 100 (енгл. Time 100), што је било њено прво појављивање на тој листи. Џил Абрамсон, бивша уредница Њујорк тајмса (енгл. New York Times), као разлог за то навела је да се Вотсонова „храбро, паметно прихвалита феминизма” и напор да се мушкарци укључе назвала је „освежавајућим”.[128]

У јануару 2016. Ема Вотсон покренула је феминистички књижевни клуб на Гудридсу (енгл. Goodreads) под називом Наша заједничка полица (енгл. Our Shared Shelf).[129] Циљ клуба је делити феминистичке идеје и подстаћи дискусију о овој теми. Једна књига се бира месечно и о њој се дискутује у последњој недељи тог месеца.[129] Прва књига која је била изабрана била је књига Глорије Стајнем Мој живот на путу (енгл. My Life on the Road), са којом је Ема Вотсон 24. фебруара разговарала на How to: Academy in London.[130][131]

Вотсонова је у марту 2017. године критикована због фотографије коју је објавио Венити Фер (енгл. Vanity Fair) на којој су јој груди делимично видљиве; неки су у медијима оптужили Вотсонову за лицемерје. Вотсонова је била збуњена зазором, тврдећи да феминизам „није штап којим се туку друге жене”, већ уместо тога говори о слободи, ослобађању и једнакости, коментаришући „Заиста не видим какве везе имају моје сисе са тим”.[132]

У јулу 2019. године, Вотсонова је помогла у покретању линије за правни савет за људе који су претрпели сексуално узнемиравање на послу. Правни савет пружа Права жена (енгл. Rights of Women), добротворна организација која помаже женама својим познавањем закона.[133]

Приватан живот[уреди]

Док је радила на филму Ноје (енгл. Noah), Вотсонова је била упитан о њеној вери, а себе је описала као духовног универзалисту.[134]

Године 2016, Вотсонова је била поменута у Панамским папирима, као једна од познатих личности која поседује офшор рачуне.[135] Офшор рачуни Вотсонове налазе се у Британским Девичанским Острвима на Карибима.[136]

Мараи Лараси, активисткиња на тему насиља над женама, била је њен гост на 75. додели награда Златни глобус у 2018. години.[137]

Филмографија[уреди]

Филм[уреди]

Год. Наслов Оригинални наслов Улога Режисер(и) Напомене
2001. Хари Потер и Камен мудрости Harry Potter and the Philosopher's Stone Хермиона Грејнџер Крис Колумбус
2002. Хари Потер и Дворана тајни Harry Potter and the Chamber of Secrets Хермиона Грејнџер Крис Колумбус
2004. Хари Потер и затвореник из Аскабана Harry Potter and the Prisoner of Azkaban Хермиона Грејнџер Алфонсо Куарон
2005. Хари Потер и ватрени пехар Harry Potter and the Goblet of Fire Хермиона Грејнџер Мајк Њуел
2007. Хари Потер и Ред феникса Harry Potter and the Order of the Phoenix Хермиона Грејнџер Дејвид Јејтс
2007. Прича о Деспероу The Tale of Despereaux принцеза Пи Сем Фел
Роберт Стивенхаген
глас
2009. Хари Потер и Полукрвни принц Harry Potter and the Half-Blood Prince Хермиона Грејнџер Дејвид Јејтс
2010. Хари Потер и реликвије смрти: Први део Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 1 Хермиона Грејнџер Дејвид Јејтс
2011. Хари Потер и реликвије смрти: Други део Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 2 Хермиона Грејнџер Дејвид Јејтс
2011. Моја недеља са Мерилин My Week with Marilyn Луси Сајмон Куртис
2012. Чарлијев свет The Perks of Being a Wallflower Сем Стивен Чбоски
2013. Апокалипса у Холивуду This Is the End глуми себе Сет Роген
Иван Голдберг
2013. Блинг Ринг The Bling Ring Ники Мур Софија Копола
2014. Ноје Noah Ила Дарен Арофонски
2015. Регресија Regression Анџела Греј Алехандро Аменабар
2016. Колонија Colonia Лена Флоријан Галенбергер
2017. Лепотица и Звер Beauty and the Beast Бел Бил Кондон
2017. Круг The Circle Меј Џејмс Понсолт
2019. Мала жена Little Women Мег Марч Грета Гервиг пост-продукција

Телевизија[уреди]

Год. Наслов Оригинални наслов Улога Напомене
2007. Балетске ципелице Ballet Shoes Полин Фосил ТВ филм
2015. Викар из Диблија The Vicar of Dibley Реверенд Ајрис Епизода: The Bishop of Dibley

Музички видео[уреди]

Год. Наслов Улога Извођач(и)
2010. Say You Don't Want It Лејди One Night Only

Награде и номинације[уреди]

Год. Организација Награда Филм Резултат Реф.
2002 Награда Сатурн Најбољи млади глумац Harry Potter and the Philosopher's Stone Номинација [138]
Награда Емпајр Најбољи деби (поделила са Данијелом Радклифом и Рупертом Гринтом) Номинација [139]
Награда Млади уметник Најбољи перформасн у играном филму – Главна млада глумица Освојено [39]
Најбоља филмска постава у играном филму (поделила са Рупертом Гринтом и Томом Фелтоном) Номинација
2005 Филмска награда по избору критичара Најбоља млада глумица Harry Potter and the Prisoner of Azkaban Номинација [140]
2006 Најбоља млада глумица Harry Potter and the Goblet of Fire Номинација
Аустралијска награда по избору деце Омиљена женска филмска звезда Номинација [141]
МТВ филмске награде Најбољи тим на екрану Номинација [50]
2007 Национална награда за филм Најбољи женски перформанс Harry Potter and the Order of the Phoenix Освојено [142]
2008 Награда Емпајр Најбоља глумица Номинација [143]
2010 Награда по избору народа Favorite On-Screen Team Harry Potter and the Half-Blood Prince Номинација [144]
МТВ филмске награде Најбољи женски перформанс Номинација [145]
Награда по избору тинејџера Најбоља глумица: фантастика Номинација [146]
2011 Награда уметничког филмског фестивала у Каприју Награда за најбољу филмску поставу My Week with Marilyn Освојено [147]
Аустралијска награда по избору деце Омиљена глумица Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 1 Номинација [148]
Награда по избору народа Омиљена филмска звезда (млађа од 25 година) Номинација [149]
Награда Емпајр Најбоља глумица Номинација [150]
Национална награда за филм Перформанс године Номинација [151]
МТВ филмске награде Најбољи женски перформанс Номинација [152]
Најбољи пољубац (поделила са Данијелом Радклифом) Номинација
Најбоља борба (поделила са Данијелом Радклифом, Рупертом Гринтом, Арбеном Барјактарајем и Родом Хантом) Номинација
Награда по избору тинејџера Најбоља глумица: сај-фај/фантастика Освојено [153]
Најбољи пољубац (поделила са Данијелом Радклифом) Освојено
Избор летњег филма: Глумица Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 2 Освојено
2012 Аустралијска награда по избору деце Омиљена глумица Номинација [154]
Награда по избору народа Најбоља филмска постава Освојено [155]
Најбоља филмска звезда (млађа од 25 година) Номинација
Награда Сатурн Најбоља споредна глумица Номинација [156]
МТВ филмске награде Најбољи женски перформанс Номинација [157]
Најбољи пољубац (поделила са Рупертом Гринтом) Номинација
Најбоља постава (поделила са Данијелом Радклифом, Рупертом Гринтом и Томом Фелтоном) Освојено
Награда Удружења филмских критичара из Сан Дијега Најбоља споредна глумица The Perks of Being a Wallflower Освојено [158]
Најбоља филмска постава Освојено
Награда Удружења филмских критичара из Бостона Најбоља споредна глумица Runner-up [159]
2013 Награда по избору народа Најбоља глумица у драми Освојено [160]
МТВ филмске награде Најбољи женски перформанс Номинација [161]
Најбољи пољубац (поделила са Логаном Лерманом) Номинација
Најбољи музички моменат (поделила са Логаном Лерманом и Езром Милер) Номинација
МТВ пионирска награда Освојено
Награда по избору тинејџера Најбоља глумица у драми Освојено [162]
Најбољи пољубац (поделила са Логаном Лерманом) Номинација
Стилска икона Н/Д Номинација
2014 Награда по избору народа Омиљена глумица у комедији This Is the End Номинација [163]
Награда по избору тинејџера Најбоља глумица у драми Noah Номинација [164]
Британска награда Британски уметник године Н/Д Освојено [165]
Британса модна награда Најбољи британски стил Н/Д Освојено [117]
2017 МТВ филмске награде Најбољи перформанс у филму Beauty and the Beast Освојено [166]
Најбољи пољубац (поделила са Деном Стивенсом) Номинација
Награда по избору тинејџера Најбоља глумица – сај-фај/фантастика Освојено [167]
Најбоља постава (поделила са Деном Стивенсом) Освојено
Најбољи пољубац (поделила са Деном Стивенсом) Освојено
Најбоља глумица у драми The Circle Освојено
2018 Награда Златна малина Најгора глумица Номинација [168]
Награда Емпајр Најбоља глумица Beauty and the Beast Номинација [169]
Аустралијска награда по избору деце Омиљена глумица Номинација [170]
Награда Сатурн Најбоља глумица Номинација [171]
Награда по избору народа Стилска звезда 2018. Н/Д Номинација [172]

Референце[уреди]

  1. ^ „Emma Watson”. Late Show with David Letterman. Епизода 3145. 8. 7. 2009. CBS. 
  2. 2,0 2,1 Walker, Tim (29. 9. 2012). „Emma Watson: Is there Life After Hermione?”. The Independent. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2012. Приступљено 12. 1. 2008. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Life & Emma”. Emma Watson official website. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2010. Приступљено 16. 4. 2010. 
  4. ^ „Check If You're a British Citizen”. United Kingdoms Government. UK Government Digital Service. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2014. Приступљено 23. 4. 2014. »(If you were born on or after 1 January 1983 and before 1 January 2006 to parents married and British 'not by descent') in most cases you'll be a British citizen 'by descent'.« 
  5. ^ „Daniel Radcliffe, Rupert Grint and Emma Watson to Reprise Roles in the Final Two Instalments of Warner Bros. Pictures' Harry Potter Film Franchise” (Саопштење). Warner Bros. 23. 3. 2007. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2007. Приступљено 23. 3. 2007. 
  6. 6,0 6,1 Puig, Claudia (11. 6. 2013). „This Is the End – and It's Hilarious”. USA Today. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2015. Приступљено 18. 11. 2014. 
  7. 7,0 7,1 „Emma Watson Gets Biblical With Darren Aronofsky's 'Noah'. indiewire.com. 7. 6. 2012. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2012. Приступљено 24. 7. 2012. 
  8. 8,0 8,1 „Emma Watson Graduates from Brown University”. The Telegraph (UK). 25. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2014. Приступљено 25. 5. 2014. 
  9. 9,0 9,1 King, Susan (31. 10. 2014). „At BAFTA Event, Emma Watson Dedicates Award to Her Long Dead Hamster”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2014. Приступљено 31. 10. 2014. 
  10. 10,0 10,1 „Emma Watson named UN Women Goodwill Ambassador”. The Independent. 8. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2014. 
  11. ^ Emma Watson named as UN Women Goodwill Ambassador, The Independent
  12. 12,0 12,1 „Go Behind the Scenes with Emma Watson on the Burberry Shoot”. Vogue News. јун 2009. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2014. Приступљено 22. 6. 2014. 
  13. 13,0 13,1 Oliver, Dana (14. 3. 2011). „Emma Watson Named New Face of Lancome”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала на датум 4. 9. 2011. Приступљено 2. 9. 2011. 
  14. 14,0 14,1 14,2 Holmes, Rachael (17. 9. 2009). „Emma Watson launches ethical fashion range with People Tree”. The Guardian. UK. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2013. Приступљено 17. 4. 2010. 
  15. ^ „Warner Bros. Official site”. Adobe Flash. harrypotter.warnerbros.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 10. 4. 2006. Приступљено 28. 3. 2006(click appropriate actor's image, click "Actor Bio") 
  16. ^ Barlow, Helen. „A life after Harry Potter”. The Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2007. Приступљено 16. 3. 2006. 
  17. ^ Self, Will (17. 8. 2012). „Emma Watson, The Graduate”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2017. 
  18. ^ „Q&A with Emma Watson – The Hour Publishing Company: Entertainment News”. Thehour.com. 18. 12. 2008. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2014. Приступљено 26. 2. 2014. 
  19. 19,0 19,1 Watson, Emma. „Emma”. Emma Watson's Official Website. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2007. Приступљено 3. 8. 2007. 
  20. ^ Reece, Damian (4. 11. 2001). „Harry Potter drama school to float”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2010. Приступљено 8. 3. 2010. 
  21. ^ Watson, Emma. „Emma & Screen”. Official Website. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2010. Приступљено 16. 4. 2010. 
  22. ^ Muir, Kate (15. 5. 2004). „Cast Interviews”. The Times. UK. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2007. Приступљено 12. 1. 2008. 
  23. ^ „Pupils 'sitting too many GCSEs'. BBC News. 24. 8. 2006. Архивирано из оригинала на датум 18. 6. 2007. Приступљено 27. 5. 2007. 
  24. ^ „A-Level results of the stars: Emma Watson, Benedict Cumberbatch, Matt Smith, Jenna Coleman – and the Doctor...”. Radio Times. 17. 8. 2017. Приступљено 25. 1. 2019. 
  25. ^ Tibbetts, Graham (14. 8. 2008). „A-levels: Harry Potter actress Emma Watson gets straight As”. The Daily Telegraph. UK. Приступљено 10. 12. 2008. 
  26. 26,0 26,1 Olly Richards (14. 3. 2008). „Potter Producer Talks Deathly Hallows”. Empire. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2011. Приступљено 14. 3. 2008. 
  27. 27,0 27,1 Long, Camilla (7. 12. 2008). „What next in life for Emma Watson”. The Times. UK. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2011. Приступљено 10. 12. 2008. 
  28. ^ Ford, James (14. 7. 2009). „Catching up with Emma Watson”. Paste. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2009. Приступљено 15. 7. 2009. 
  29. ^ „Message from Emma”. Emma Watson Official. 7. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2011. Приступљено 15. 9. 2013. 
  30. ^ „Harry Potter Star Emma Watson begins her year at Oxford University!”. Oxford Royale Academy. 21. 10. 2011. Архивирано из оригинала на датум 3. 10. 2012. Приступљено 8. 7. 2013. 
  31. ^ „Interview”. Ellen (video posted to official YouTube channel). 24. 3. 2014. Корисна информација се налази на: 02:12–02:58. Syndicated. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2014. Приступљено 3. 5. 2014. 
  32. ^ Adams, Char (7. 8. 2015). „Emma Watson Reveals She Took a Weeklong Vow of Silence After 'Horrendous' Split from Matt Janney”. People. Архивирано из оригинала на датум 9. 8. 2015. Приступљено 9. 8. 2015. 
  33. ^ Watson, Emma [EmWatson] (9. 10. 2015). „The week long meditation ...” (твит). Приступљено 9. 10. 2015 — преко Твитера. 
  34. ^ „Why Emma Watson Became a Certified Yoga Instructor”. ABC News. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2014. Приступљено 4. 4. 2014. 
  35. ^ „Harry Potter magically shatters records”. Hollywood.com. 18. 11. 2001. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2007. Приступљено 21. 9. 2007. 
  36. ^ „2001 Worldwide Grosses”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 10. 4. 2007. Приступљено 29. 5. 2007. 
  37. ^ Hiscock, John (4. 11. 2007). „Magic is the only word for it”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала на датум 1. 6. 2008. Приступљено 23. 9. 2007. 
  38. ^ Linder, Brian (17. 11. 2001). „Review of Harry Potter and the Sorcerer's Stone. IGN. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2007. Приступљено 23. 9. 2007. 
  39. 39,0 39,1 „2002 nominations and winners”. Young Artist's Awards. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2014. Приступљено 13. 9. 2007. 
  40. ^ Kenneth Turan (15. 11. 2002). „Harry Potter and the Chamber of Secrets”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2005. Приступљено 22. 9. 2007. 
  41. ^ Ellen, Barbara (14. 11. 2002). „Film of the week”. The Times. UK. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2011. Приступљено 23. 9. 2007. 
  42. ^ „Bravo Otto – Sieger 2003”. Bravo magazine (на језику: German). Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2007. Приступљено 22. 9. 2007. 
  43. ^ Trout, Jonathon (1. 6. 2004). „Daniel Radcliffe, Rupert Grint, Emma Watson”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2007. Приступљено 3. 8. 2007. 
  44. ^ A. O. Scott (3. 6. 2004). „Harry Potter and the Prisoner of Azkaban: Film review”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2012. Приступљено 23. 9. 2007. 
  45. ^ „Dan Wins Another Otto Award”. DanRadcliffe.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2007. Приступљено 13. 9. 2007. 
  46. ^ „Bravo Otto Awards 2005” (Саопштење) (на језику: German). Presseportal.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2007. Приступљено 13. 9. 2007. 
  47. ^ Dargis, Manohla (17. 11. 2005). „The Young Wizard puts away childish things”. The New York Times. Приступљено 24. 9. 2007. 
  48. ^ „Daniel Radcliffe, Emma Watson and Rupert Grint”. IGN. 15. 11. 2005. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2007. Приступљено 3. 8. 2007. 
  49. ^ „Goblet of Fire awards”. Broadcast Film Critics Association. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2007. Приступљено 13. 9. 2007. 
  50. 50,0 50,1 Carroll, Larry (24. 4. 2006). „Alba, Carell, 'Crashers,' 'Virgin' Big Nominees For MTV Movie Awards”. MTV. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2007. Приступљено 22. 9. 2007. 
  51. ^ Horn, Steven (26. 6. 2007). „Interview with Emma Watson”. IGN. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2007. Приступљено 30. 9. 2007. 
  52. ^ Waterman, Lauren. „emma enchanted”. Teen Vogue. Архивирано из оригинала на датум 5. 1. 2010. Приступљено 12. 10. 2009. 
  53. ^ „New Harry Potter scene for queen”. BBC News. 12. 6. 2006. Архивирано из оригинала на датум 21. 9. 2007. Приступљено 6. 8. 2007. 
  54. ^ „All Time worldwide opening records”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2011. Приступљено 25. 9. 2007. 
  55. ^ Pryor, Fiona (28. 9. 2007). „Potter wins film awards hat-trick”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2007. Приступљено 29. 9. 2007. 
  56. ^ Howell, Peter (11. 1. 2008). „Stardom fades, but cement lives on”. Toronto Star. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2008. Приступљено 22. 1. 2008. 
  57. ^ Peck, Sally (10. 7. 2007). „Harry Potter's Sidekick 'Rich Enough To Retire'. The Telegraph. London. Архивирано из оригинала на датум 31. 3. 2014. Приступљено 25. 2. 2014. 
  58. ^ Burman, John (10. 3. 2009). „In Pictures: Hollywood's Most Valuable Young Stars”. Forbes. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2009. Приступљено 18. 4. 2009. 
  59. ^ „Harry Potter star Emma Watson is top-earning actress”. BBC News. 5. 2. 2010. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2014. Приступљено 5. 2. 2010. 
  60. 60,0 60,1 „Harry Potter Will Be Played By Daniel Radcliffe in Final Two Flicks”. MTV. 2. 3. 2007. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2009. Приступљено 18. 4. 2009. 
  61. ^ „Will Harry Potter lose one of its stars?”. Newsweek. 2. 10. 2006. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2006. Приступљено 25. 9. 2007. 
  62. ^ „Hermione is back”. news.com.au. 25. 3. 2007. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2009. Приступљено 12. 4. 2009. 
  63. ^ Edidin, Peter (24. 3. 2007). „Gang's all here”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2014. Приступљено 12. 4. 2009. 
  64. ^ Warman, Matt (21. 12. 2007). „Dancing towards their dreams”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2008. Приступљено 12. 1. 2008. 
  65. ^ Pielou, Adriaane (26. 12. 2007). Ballet Shoes saw me through”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала на датум 23. 5. 2008. Приступљено 1. 1. 2008. 
  66. ^ „A Christmas treat for all the family” (Саопштење). BBC. Архивирано из оригинала на датум 30. 11. 2007. Приступљено 1. 1. 2008. 
  67. ^ „BBC One Transmission Details, weeks 52/1” (Саопштење). BBC. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2007. Приступљено 1. 1. 2008. 
  68. ^ Tryhorn, Chris (27. 12. 2007). „Viewers sold on Old Curiosity Shop”. The Guardian. UK. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2013. Приступљено 1. 1. 2008. 
  69. ^ Teeman, Tim (27. 12. 2007). „Last Night's TV”. The Times. UK. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2011. Приступљено 1. 1. 2008. 
  70. ^ Watson, Emma. „Filmography”. Official website. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2010. Приступљено 16. 4. 2010. 
  71. ^ „The Tale of Despereaux”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2010. Приступљено 16. 4. 2010. 
  72. ^ Watson, Emma (28. 11. 2007). „Ballet Shoes interviews”. Emma Watson's official website news. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2009. Приступљено 12. 4. 2009. 
  73. ^ Watson, Emma (22. 5. 2008). „Ballet Shoes interviews”. Emma Watson's official website news. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2009. Приступљено 12. 4. 2009. 
  74. ^ „Harry Potter and the Half-Blood Prince Global Release Dates”. Warner Bros. Pictures. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2010. Приступљено 14. 8. 2010. 
  75. ^ „Potter film release date delayed”. BBC News. 15. 8. 2008. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2009. Приступљено 28. 7. 2009. 
  76. ^ Turan, Kenneth (14. 7. 2009). „Review: 'Harry Potter and the Half-Blood Prince'. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2009. Приступљено 28. 7. 2009. 
  77. ^ Kois, Dan (14. 7. 2009). „Critic Review for Harry Potter and the Half-Blood Prince”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2011. Приступљено 28. 7. 2009. 
  78. ^ Sandhu, Sukhdev (16. 7. 2009). „Harry Potter and the Half-Blood Prince, review”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2014. 
  79. ^ Watson, Emma (17. 2. 2009). „Filming begins”. Emma Watson's official website news. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2009. Приступљено 12. 4. 2009. 
  80. ^ Schwartz, Alison (14. 6. 2010). „Daniel Radcliffe Calls Wrapping Up Harry Potter Devastating”. People. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2011. Приступљено 9. 2. 2011. 
  81. ^ Jack Malvern (14. 3. 2008). „Longer spell at box office for Harry Potter”. The Times. UK. 
  82. ^ Ebert, Roger (13. 7. 2011). „Harry Potter and the Deathly Hallows: Part 2”. Chicago Sun-Times. Приступљено 15. 11. 2018. 
  83. ^ „Say You Don't Want It”. Архивирано из оригинала на датум 18. 8. 2010. 
  84. ^ „Emma in My Week With Marilyn”. emma-watson.net. 8. 10. 2010. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2010. Приступљено 3. 11. 2010. 
  85. ^ „Emma Watson Joins My Week with Marilyn”. movieweb.net. 24. 9. 2010. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2010. Приступљено 23. 12. 2010. 
  86. ^ McNary, Dave (19. 5. 2010). „Watson, Lerman in talks for 'Perks'. Variety. Приступљено 16. 7. 2010. 
  87. ^ Mark Olsen (1. 11. 2012). „'The Perks of Being a Wallflower' steadily blossoms”. Los Angeles Times. 
  88. ^ Lombardi, Ken (29. 5. 2013). This Is the End: Emma Watson Takes on the Boys in a New Red-Band TV Spot”. CBS News. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2014. Приступљено 18. 11. 2014. 
  89. ^ Inside Look: This Is the End with Seth Rogen and Emma Watson. YouTube (Movieline official). 11. 6. 2013. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2015. Приступљено 18. 11. 2014. 
  90. ^ Kroll, Justin (20. 2. 2017). „Cinderella's Glass Slipper Doesn't Fit Emma Watson”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2013. Приступљено 28. 2. 2013. 
  91. ^ Graser, Marc (29. 1. 2015). „Cinderella's Glass Slipper Doesn't Fit Emma Watson”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2013. Приступљено 12. 3. 2013. 
  92. ^ GugLiemli, Jodi (18. 1. 2017). „Beauty and the Beast's Emma Watson Reveals She Was Once Offered the Part of Cinderella for 2015 Live-Action Film”. People. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2017. Приступљено 20. 2. 2017. 
  93. ^ Alexandra Cheney, “’Downton Abbey’ Star is New Cinderella,” The Wall Street Journal, 30 April 2013.
  94. ^ „Woman of the Year: Emma Watson”. 15. 10. 2013. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2013. 
  95. ^ „Emma Watson and Cumberbatch Top 'Sexiest' Stars List”. BBC. 2. 11. 2013. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2013. Приступљено 18. 11. 2014. 
  96. ^ „Emma Watson, Daniel Bruhl to Star in Thriller 'Colonia'. Variety. 29. 9. 2014. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2014. Приступљено 11. 1. 2015. 
  97. ^ „Emma Watson starring with Ethan Hawke for New Thriller Movie”. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2014. 
  98. ^ Earp, Catherine (5. 2. 2014). „Emma Watson joins Ethan Hawke film Regression”. Digital Spy. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2014. Приступљено 19. 5. 2014. 
  99. ^ „Colonia (2016)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2017. Приступљено 5. 3. 2017. 
  100. ^ „Regression (2016)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2017. Приступљено 5. 3. 2017. 
  101. ^ The Vicar of Dibley – Comic Relief Special: The Bishop of Dibley”. British Comedy Guide. Архивирано из оригинала на датум 9. 4. 2015. Приступљено 22. 4. 2015. 
  102. ^ Hooks, Bell (18. 2. 2016). „In Conversation with Bell Hooks and Emma Watson”. PAPER. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2016. Приступљено 21. 2. 2016. 
  103. ^ Kit, Borys (4. 3. 2015). „Disney's Beauty and the Beast Casting Dan Stevens as the Beast”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2015. Приступљено 5. 3. 2015. 
  104. ^ Sager, Rebekah (21. 3. 2017). Beauty and the Beast breaks records: Is Emma Watson now Hollywood's most sought after actress?”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 26. 4. 2017. Приступљено 3. 4. 2017. 
  105. ^ „Emma Watson to star in The Circle opposite Tom Hanks”. Entertainment Weekly's EW.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2015. 
  106. ^ Spencer Perry (24. 8. 2018). „Emma Watson Replacing Emma Stone in Sony's Little Women Movie”. Comingsoon.net. Приступљено 24. 8. 2018. 
  107. ^ Neate, Rupert (19. 6. 2008). „Chanel: 'No contract' for Harry Potter's Emma Watson”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2009. Приступљено 18. 4. 2009. 
  108. ^ Craik, Laura (9. 6. 2009). „Harry Potter star Emma Watson charms Burberry”. London Evening Standard. London. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2009. Приступљено 28. 6. 2009. 
  109. ^ Alexander, Hilary (5. 1. 2010). „Emma Watson is Burberry's spring/summer 2010 poster girl”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2010. Приступљено 17. 4. 2010. 
  110. ^ Foster, Alistair (15. 2. 2011). „Elle style icon? I have no idea who you are, Emma Watson”. London Evening Standard. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2011. Приступљено 29. 11. 2011. 
  111. 111,0 111,1 „People Tree”. Official website. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2010. Приступљено 17. 4. 2010. 
  112. ^ „People Tree collaborates with Emma Watson”. Peopletreeyouth.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2010. Приступљено 8. 3. 2010. 
  113. 113,0 113,1 113,2 Olins, Alice (13. 1. 2010). „Emma Watson burnishes her ethical fashion credentials”. The Times. UK. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2011. Приступљено 17. 4. 2010. 
  114. ^ Milligan, Lauren (1. 2. 2010). „Ethical Emma”. Teen Vogue. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2010. Приступљено 17. 4. 2010. 
  115. ^ Alexander, Hilary (29. 1. 2010). „Emma Watson models her range for People Tree”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2010. Приступљено 17. 4. 2010. 
  116. ^ „News”. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2011. Приступљено 2. 9. 2010. 
  117. 117,0 117,1 Sowray, Bibby (1. 12. 2014). „Emma Watson Wins Award for Best British Style at Fashion Awards”. Telegraph Media Group. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2014. Приступљено 2. 12. 2014. 
  118. ^ „Emma Watson announces UN Women Goodwill Ambassador role”. United Kingdom: BBC Newsbeat. 8. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2014. Приступљено 21. 9. 2014. 
  119. 119,0 119,1 „Emma Watson Gender Equality is Your Issue Too”. UN Women (official transcript). 20. 9. 2014. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2014. Приступљено 25. 9. 2014.  Official video Archived 25 септембар 2014 at the Wayback Machine
  120. ^ Bennetts, Leslie (3. 11. 2010). „Emma Watson Interview”. Marie Claire. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. Приступљено 24. 9. 2014. 
  121. ^ Emma Watson at the HeForShe Campaign 2014 – Official UN Video. YouTube. 22. 9. 2014. Корисна информација се налази на: 2:52–2:57. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2017. Приступљено 26. 2. 2016. 
  122. ^ Robinson, Joanna (8. 3. 2015). „Emma Watson on How Being Threatened for Speaking About Feminism Enraged and Motivated Her”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала на датум 9. 3. 2015. Приступљено 9. 3. 2015. »When they saw that the minute I stepped up and talked about women's rights I was immediately threatened. I mean within less than 12 hours I was receiving threats. ... It's funny, people were like, 'Oh she's going to be so disheartened by this.' ... I was just raging. It made me so angry that I was just like, 'This is why I have to be doing this. If they were trying to put me off, it did the opposite'.« 
  123. ^ „Malala tells Emma Watson she identifies as a feminist, thanks to her”. Women in the World. 5. 10. 2015. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2015. Приступљено 6. 10. 2015. 
  124. ^ „In Uruguay, UN Women Goodwill Ambassador Emma Watson Urges Women's Political Participation”. United Nations. 18. 9. 2014. Архивирано из оригинала на датум 21. 9. 2014. Приступљено 21. 9. 2014. 
  125. ^ Locker, Melissa (21. 12. 2014). „The Feminist Celebrity of the Year Is ... Emma Watson”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала на датум 9. 3. 2017. Приступљено 19. 12. 2014. 
  126. ^ „Emma Watson Davos Equality Speech”. Business Insider. 23. 1. 2015. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2015. 
  127. ^ Begley, Sarah (27. 3. 2015). „Emma Watson Named Most 'Outstanding Woman' In the World”. Time. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2015. Приступљено 27. 3. 2015. 
  128. ^ Sherwell, Philip; Lawler, David (16. 4. 2015). „Time 100: Emma Watson makes first appearance in the world's most influential list”. The Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 16. 4. 2015. Приступљено 16. 4. 2015. 
  129. 129,0 129,1 „Emma's Book Club – Our Shared Shelf”. Goodreads. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2016. Приступљено 7. 7. 2016. 
  130. ^ „Emma Watson in Conversation with Gloria Steinem”. Goodreads. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2017. Приступљено 7. 7. 2016. 
  131. ^ „An Evening with Gloria Steinem and Emma Watson”. how to: Academy. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2016. Приступљено 7. 7. 2016. 
  132. ^ Andrews, Travis M. (6. 3. 2017). „'Feminism is not a stick with which to beat other women': Emma Watson tells off critics of revealing photo”. The Washington Post. Приступљено 7. 3. 2017. 
  133. ^ Reporters, Telegraph (2019-08-05). „Emma Watson helps launch sexual harassment advice line for women”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2019-08-05. 
  134. ^ „Emma Watson is a spiritual Universalist who believes in a higher power”. The Huffington Post. 24. 3. 2014. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2016. Приступљено 15. 1. 2016. »I already, before I did [Noah], had a sense that I was someone that was more spiritual, than specifically religious. I had a sense that I believed in a higher power, but that I was more of a Universalist, I see that there are these unifying tenets between so many religions.« 
  135. ^ Morgan, Tom (10. 5. 2016). „Panama Papers: Emma Watson named in latest offshore data release”. The Daily Telegraph. Приступљено 10. 5. 2016. 
  136. ^ Begley, Sarah (11. 5. 2016). „Emma Watson Admits to Offshore Company After Exposure in the Panama Papers”. Fortune. New York City. Приступљено 11. 5. 2016. »Emma Watson has emerged as one of the celebrities named in the Panama Papers, the leaked documents detailing individuals with offshore companies and accounts.« 
  137. ^ CNWN Collection. „Golden Globes 2018: How to Support the Activists' Causes”. Allure. Приступљено 11. 1. 2018. 
  138. ^ „Nominees for 28th Annual Saturn Awards”. United Press International. 14. 3. 2002. Приступљено 7. 4. 2017. 
  139. ^ „Best Debut”. Empireonline.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2003. Приступљено 18. 12. 2015. 
  140. ^ „Emma Watson”. Microsoft.com. Приступљено 7. 4. 2017. 
  141. ^ „Prepare to be slimed...as the Nickelodeon Kids' Choice Awards nominees are announced!” (PDF). sydentcent.com.au. 10. 8. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 10. 2006. 
  142. ^ „National Movie Awards 2007 winners”. BBC News. 29. 9. 2007. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2016. Приступљено 7. 4. 2017. 
  143. ^ „Best Actress”. Empire. 2008. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2011. Приступљено 15. 10. 2011. 
  144. ^ „Twilight Leads the People's Choice Awards Nominations”. PopSugar. 10. 11. 2009. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2017. Приступљено 7. 4. 2017. 
  145. ^ „2010 MTV Movie Awards: Complete Winners List”. MTV. Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2016. Приступљено 7. 4. 2017. 
  146. ^ Soll, Lindsay (14. 6. 2010). „Teen Choice Awards 2010: First Round of Nominees Announced”. MTV. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2016. Приступљено 7. 4. 2017. 
  147. ^ „Shining cast of 'My Week with Marilyn' bestowed with 2011 Capri ensemble award”. Capri, Hollywood International Film Festival. Capri World. 8. 12. 2011. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2012. Приступљено 15. 12. 2011. 
  148. ^ „Kids' Choice Awards Nominees 2011”. Digital Spy. 7. 4. 2017. 
  149. ^ „Twilight Dominates People's Choice Nominations Once Again”. PopSugar. 9. 11. 2010. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2017. Приступљено 7. 4. 2017. 
  150. ^ „Jameson Empire Awards Announce 2011 Nominees” (Саопштење). 24. 2. 2011. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. Приступљено 7. 4. 2017. 
  151. ^ „Voting underway for 2011 National Movie Awards”. UK Cinema Association. 4. 4. 2011. Приступљено 7. 4. 2017. 
  152. ^ „MTV Movie Awards 2011 nominees”. Entertainment Weekly. 3. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2017. Приступљено 7. 4. 2017. 
  153. ^ „Blake Lively Wins Choice TV Drama Actress The Teen Choice Awards! Here Are More Winners!”. Hollywood Life. 7. 8. 2011. Архивирано из оригинала на датум 9. 3. 2016. Приступљено 23. 5. 2016. 
  154. ^ „Here's the 2012 Kid's Choice Nominees!”. Seventeen Magazine. 17. 2. 2012. Архивирано из оригинала на датум 3. 10. 2015. Приступљено 23. 5. 2016. 
  155. ^ „Nominations Announced for the 'People's Choice Awards 2012'. Tvbythenumbers.zap2it.com. 8. 11. 2011. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2016. Приступљено 26. 2. 2014. 
  156. ^ „Saturn Award Nominations Announced; HUGO and HARRY POTTER Lead with 10 Nominations Each”. Collider. 29. 2. 2012. Архивирано из оригинала на датум 16. 4. 2015. Приступљено 7. 4. 2017. 
  157. ^ „MTV Movie Awards 2012: The winners in full”. Digital Spy. 4. 6. 2012. Приступљено 7. 4. 2017. 
  158. ^ Argo Leads San Diego Critics' Awards; Michelle Williams Surprise Winner For Waltz. Indiewire. 23. 5. 2016. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2012. 
  159. ^ „"Zero Dark Thirty," Day-Lewis and Riva Top Boston Society of Film Critics Awards”. Indiewire. 9. 12. 2012. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2017. 
  160. ^ „Nominees Announced for the 'People's Choice Awards 2013'. Tvbythenumbers.zap2it.com. 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2013. Приступљено 26. 2. 2014. 
  161. ^ „2013 MTV Movie Awards winners list”. Entertainment Weekly. 4. 4. 2013. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2017. Приступљено 7. 4. 2017. 
  162. ^ „Complete list of Teen Choice 2013 Awards winners”. Los Angeles Times. 11. 8. 2013. Архивирано из оригинала на датум 22. 4. 2014. 
  163. ^ „People's Choice Awards: Fan Favorites in Movies, Music & TV”. PeoplesChoice.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 11. 2009. Приступљено 23. 1. 2014. 
  164. ^ „Teen Choice Awards Nominees For 2014 Announced”. The Huffington Post. 18. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2016. Приступљено 7. 4. 2017. 
  165. ^ „Robert Downey, Jr. & Judi Dench Among BAFTA LA Britannia Awards Honorees”. Deadline Hollywood. 18. 9. 2014. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2014. 
  166. ^ Knapp, JD (7. 5. 2017). „2017 MTV Movie and TV Awards: Complete Winners List”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 8. 5. 2017. Приступљено 8. 5. 2017. 
  167. ^ Ramos, Dino-Ray (13. 8. 2017). „Teen Choice Awards 2017 Winners: 'Wonder Woman', 'Beauty And The Beast', 'Riverdale' Among Honorees”. Deadline Hollywood. enske Business Media, LLC. Приступљено 14. 8. 2017. 
  168. ^ Hooton, Christopher (22. 1. 2018). „2018 Razzie awards: Emma Watson and Jennifer Lawrence among nominees for disservices to film”. The Independent. Приступљено 5. 2. 2018. 
  169. ^ Ruby, Jennifer (19. 1. 2018). „Empire Film Awards 2018: The Last Jedi leads the pack with nine nominations including Best Actress for Daisy Ridley”. London Evening Standard. Приступљено 29. 1. 2018. 
  170. ^ Pedersen, Erik (26. 2. 2018). „Nickelodeon Unveils 2018 Kids' Choice Awards Nominations”. Deadline Hollywood. Приступљено 3. 3. 2018. 
  171. ^ McNary, Dave (15. 3. 2018). „'Black Panther,' 'Walking Dead' Rule Saturn Awards Nominations”. Variety. Приступљено 16. 3. 2018. 
  172. ^ USA TODAY Life staff (24. 9. 2018). „People's Choice Awards 2018: The nominees”. USA Today (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди]