Pređi na sadržaj

Delfin de Vigan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Delfin de Vigan
Delfin de Vigan
Lični podaci
Datum rođenja(1966-00-00)1966. (57/58 god.)
Mesto rođenjaBulonj Bijankur, Francuska

Delfin de Vigan (fr. Delphine de Vigan, Bulonj Bijankur, 1966) je savremena francuska književnica, scenaristkinja i rediteljka.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Delfin de Vigan je francuska književnica, scenaristkinja i rediteljka, rođena 1966. godine u Pariskom regionu Bulonj Bijankur.[2]

Detinjstvo Delfin de Vigan je bilo obeleženo bolešću i hospitalizacijom njene majke zbog anoreksije kada je imala 19 godina. Godine 2001. je napisala na osnovu tog iskustva autobiografski roman Dani bez gladi (Jours sans faim) koji je napisala pod pseudonimom Lu Delvig. Knjigu priča Les Jolis Garçons objavila je 2005. godine, iste godine i roman Jedno decembarsko veče (Un soir de décembre). Obe knjige su dobro prihvaćene kod čitalaca.[2]

Knjiga No i ja (No et Moi) objavljena je 2008. godine i ona je njena prva zapaženija knjiga. Za knjigu No i ja je dobila Nagradu biblioteka, a potom je 2010, i ekranizovana.[1]

Slede potom romani Podzemni sati (Les heures souterraines) koji je objavljen 2009. godine, i Ništa ne stoji na putu noći (Rien ne s’oppose à la nuit), objavljen 2011. godine. Roman Podzemni sati se bavi mobingom, a u romanu Ništa ne stoji na putu noći autorka opisuje bipolarni poremećaj od kog je njena majka bolovala. Oba romana su bili u izboru za Gonkurovu nagradu, i za oba je dobila brojne druge nagrade.[1]Za roman Ništa ne stoji na putu noći dobila je nagrade Fnak i Renodo gimnazijalaca.[3]

Roman Prema istinitoj priči (Dʼaprès une histoire vraie) koji je objavljen 2015. godine, višetruko je nagrađivan.[1] Značajnije nagrade su nagrade Renodo i Gonkur gimnazijačlaca obe 2015. godine dodeljenje.[4] Roman Polanski ga je 2017. i ekranizovao.[1]

Njen poslednji roman Deca su zakon (Les enfants sont rois) objavljen je 2021. godine i bavi se posledicama preteranog izlaganja dece na društvenim mrežama.[1]

Delfin de Vigan u svojim romanima govori o ličnim i porodičnim problemima i psihičkim poremećajima, ali i o problemima koji muče moderno društvo, poput beskućništva, nasilja na internetu i iskorišćavanja dece u komercijalne svrhe.[1]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Značajnije književne nagrade:[3][4][1]

  • 2008 - Nagrada biblioteka za roman No i ja
  • 2011 - Nagrade Fnak i Renodo gimnazijalaca za roman Ništa ne stoji na putu noći
  • 2015 – Nagrade Renodo i Gonkur gimnazijačlaca za roman Prema istinitoj priči

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Dani bez gladi (Jours sans faim), 2001.
  • Jedno decembarsko veče (Un soir de décembre), 2005.
  • Les Jolis Garçons, 2005.
  • No i ja (No et Moi), 2008.
  • Podzemni sati (Les heures souterraines), 2009.
  • Ništa ne stoji na putu noći (Rien ne s’oppose à la nuit), 2011.
  • Prema istinitoj priči (Dʼaprès une histoire vraie), 2015.
  • Deca su zakon (Les enfants sont rois), 2021.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž „DELFIN DE VIGAN”. booka.rs. Arhivirano iz originala 13. 04. 2023. g. Pristupljeno 13. 4. 2023. 
  2. ^ a b „Delphine de Vigan : Biographie”. lepetitlitteraire.fr. Pristupljeno 13. 4. 2023. 
  3. ^ a b „Istinitost priče je komercijalni argument”. politika.rs. Pristupljeno 13. 4. 2023. 
  4. ^ a b „Prema istinitoj priči”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 13. 4. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Делфин_де_Виган&oldid=27856123”