Dermis
| Dermis | |
|---|---|
 Poprečni presek ljudske kože | |
 Poprečni presek kože pod mikroskopom | |
| Detalji | |
| Deo | Koža |
| Identifikatori | |
| MeSH | D020405 |
| TA | A16.0.00.010 |
| TH | H3.12.00.1.03001 |
| FMA | 70323 |
| Anatomska terminologija | |
Dermis ili korijum jeste sloj kože između epidermisa (sa kojim čini kutis) i potkožnog tkiva, koje se prvenstveno sastoji od gustog nepravilnog vezivnog tkiva i areolnog vezivnog tkiva, kao što je kolagen sa elastinom raspoređenim u difuzne snopove i tkane paterne. On štiti telo od stresa i naprezanja.
Dermis ima dva sloja: papilarni dermis i retikularni sloj. Papilarni sloj je površinski sloj koji formira izbočine poput prstiju u epidermu (dermalne papile),[1] i sastoji se od visoko vaskularizovanog, labavog vezivnog tkiva. Retikularni sloj je duboki sloj dermisa i sastoji se od gustog, nepravilnog vezivnog tkiva. Ovi slojevi služe da daju elastičnost integumentu, omogućavajući istezanje i dajući fleksibilnost, a istovremeno se odupiru izobličenjima, borama i opuštenosti. Dermalni sloj obezbeđuje mesto za završetke krvnih sudova i nerava. Mnogi hromatofori su takođe uskladišteni u ovom sloju, kao i baze integumentalnih struktura kao što su kosa, perje i žlezde.
Građa[uredi | uredi izvor]
Dermis se sastoji od tri glavna tipa ćelija:[2] fibroblasta, makrofaga i mastocita. Strukturne komponente dermisa su kolagen, elastična vlakna i ekstrafibrilarni matriks.[3] Kolagen (koji obezbeđuje snagu), elastin (koji obezbeđuje elastičnost) i ekstrafibrilarni matriks, ekstracelularna supstanca nalik gelu prvenstveno sastavljena od glikozaminoglikana (najčešće hijalurona), proteoglikana, i glikoproteini.[2]
Takođe dermis sadrži mehanoreceptore koji obezbeđuju osećaj dodira i termoreceptore koji obezbeđuju osećaj toplote. Pored toga, u dermisu su prisutni folikuli dlake, znojne žlezde, lojne žlezde (uljne žlezde), apokrine žlezde, limfni sudovi, nervi i krvni sudovi. Ti krvni sudovi obezbeđuju ishranu i uklanjanje otpada i za dermalne i za epidermalne ćelije.
Slojevi[uredi | uredi izvor]
Papilarni dermis[uredi | uredi izvor]
Papilarni dermis je najviši sloj dermisa. Prepliće se sa grebenima epidermisa i sastoji se od finih i labavo raspoređenih kolagenih vlakana.[3] Papilarni region se sastoji od labavog areolnog vezivnog tkiva. Ime je dobio po svojim izbočinama nalik prstima koje se nazivaju papile ili dermalne papile posebno, koje se protežu prema epidermisu i sadrže ili terminalne mreže krvnih kapilara ili taktilna Majsnerova tela.
Papili dermis[uredi | uredi izvor]
Papilarni dermis (PD) su mali produžeci (ili interdigitacije) dermisa nalik bradavicama u epidermu. Na površini kože ruku i stopala pojavljuju se kao epidermalni, papilarni ili frikcioni grebeni (kolokvijalno poznati kao otisci prstiju).
Krvni sudovi u dermalnim papilama neguju sve folikule dlake i donose hranljive materije i kiseonik u donje slojeve epidermalnih ćelija. Obrazac grebena koji se proizvodi na rukama i stopalima su delimično genetski određene karakteristike koje se razvijaju pre rođenja. Oni ostaju suštinski nepromenjeni (osim veličine) tokom života i stoga određuju obrasce otisaka prstiju, što ih čini korisnim u određenim funkcijama lične identifikacije.[4]
Dermalne papile su deo najgornjeg sloja dermisa, papilarnog dermisa, a grebeni koje formiraju u velikoj meri povećavaju površinu između dermisa i epidermisa. Pošto je glavna funkcija dermisa da podrži epidermu, ovo u velikoj meri povećava razmenu kiseonika, hranljivih materija i otpadnih proizvoda između ova dva sloja. Pored toga, povećanje površine sprečava razdvajanje dermalnog i epidermalnog sloja jačanjem spoja između njih. Sa godinama, papile imaju tendenciju da se spljošte i ponekad povećavaju broj.
Koža šaka i prstiju i stopala i nožnih prstiju je od strane forenzičara poznata kao koža grebena trenja. Anatomisti ga poznaju kao debela koža, volarna koža ili koža bez dlake. Ima podignute grebene, deblji i složeniji epidermis, povećane senzorne sposobnosti, odsustvo dlaka i lojnih žlezda. Grebeni povećavaju trenje radi boljeg hvatanja.[5]
Dermalne papile takođe igraju ključnu ulogu u formiranju, rastu i ciklusu dlake.[6]
U sluzokožama, strukture ekvivalentne dermalnim papilama se generalno nazivaju "papile vezivnog tkiva", koje se međusobno spajaju sa rete klinovima površnog epitela. Dermalne papile su manje izražene na tankim delovima kože.
Retikularni dermis[uredi | uredi izvor]
Retikularni dermis je donji sloj dermisa, koji se nalazi ispod papilarnog dermisa, sastavljen od gustog nepravilnog vezivnog tkiva koje sadrži gusto zbijena kolagena vlakna. To je primarna lokacija dermalnih elastičnih vlakana.[3]
Retikularni region je obično mnogo deblji od prekrivenog papilarnog dermisa. Ime je dobio po gustoj koncentraciji kolagenih, elastičnih i retikularnih vlakana koja se protkaju kroz njega. Ova proteinska vlakna daju dermisu svojstva čvrstoće, rastegljivosti i elastičnosti.[4]
U retikularnom regionu nalaze se koreni kose, lojne žlezde, znojne žlezde, receptori, nokti i krvni sudovi. Orijentacija kolagenih vlakana unutar retikularnog dermisa stvara linije napetosti koje se nazivaju Langerove linije, koje su od posebnog značaja u hirurgiji i zarastanju rana.[7]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Kim, Joyce Y.; Dao, Harry. „Physiology, Integument”. StatPearls. StatPearls Publishing.
- ^ a b malvi (2011-03-04). „The Ageing Skin - Part 1 - Structure of Skin and Introduction | Articles | PharmaXChange.info”. pharmaxchange.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-20.
- ^ a b v Marks, James G.; Miller, Jeffrey J. (2006). Lookingbill and Marks' principles of dermatology (4th ed izd.). Philadelphia: Saunders. ISBN 978-1-4160-3185-7.
- ^ a b „Dermis”. web.archive.org. 2011-06-08. Arhivirano iz originala 08. 06. 2011. g. Pristupljeno 2023-10-20.
- ^ Hicklin, R. Austin (2009), Li, Stan Z.; Jain, Anil, ur., Anatomy of Friction Ridge Skin (na jeziku: engleski), Springer US, str. 23—28, ISBN 978-0-387-73002-8, Pristupljeno 2023-10-20
- ^ Lin, Chang-min; Li, Yu; Ji, Ying-chang; Keng, Huang; Cai, Xiang-na; Zhang, Jin-kun (2008). „Microencapsulated human hair dermal papilla cells: a substitute for dermal papilla?”. Archives of Dermatological Research (na jeziku: engleski). 300 (9): 531—535. ISSN 0340-3696. doi:10.1007/s00403-008-0852-3.
- ^ Ross, Michael H.; Pawlina, Wojciech (2011). Histology: a text and atlas ; with correlated cell and molecular biology (6., international ed izd.). Philadelphia, Pa. London: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-7200-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
