Pređi na sadržaj

Дивље приче

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Divlje priče
Izvorni naslovRelatos salvajes
Žanrcrna komedija
TvoracDamijan Šifron
RežijaDamijan Šifron
ScenarioDamijan Šifron
ProducentAgustin Almodovar, Pedro Almodovar, Ester Garsija, Matijas Mosteirin, Felipe Potijades, Herardo Rosin, Ugo Sigman
Glavne ulogeRikardo Darin, Oskar Martines, Leonardo Zbaralja, Erika Rivas, Rita Kortese, Dario Grandineti
MuzikaGustavo Santaolalja
Grafička obradaHavijer Hulija
MontažaPablo Barbjeri Karera Damija Šifron
Producentska
kuća		Kramer & Sigman Films

El Deseo Telefe Productions

Corner Contenidos
Godina2014.
Trajanje122 minuta
ZemljaArgentina
Španija
Jezikšpanski
Veb-sajtwww.relatos-salvajes.com/,%20www.wild-tales.de
IMDb veza

Divlje priče (šp. Relatos salvajes) je argentinska crna komedija iz 2014. godine, koju je napisao i režirao Damijan Šifron. Film se sastoji od šest samostalnih priča koje povezuju teme nasilja i osvete. Glavne uloge tumače Rikardo Darin, Oskar Martines, Leonardo Zbaralja, Hulijeta Silberberg, Erika Rivas, Rita Kortese i Dario Grandineti.[1]

Film je doživeo veliku uspeh, naročito u Južnoj Americi, gde je osvojio brojne nagrade. Takođe, osvojio je nafradu BAFTA za najbolji film van engleskog govornog područja[2] i nagradu Goja za najbolji strani film na španskom jeziku[3]. Bio je nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku[4], kao i za Zlatnu palmu na Kanskom festivalu 2014. godine[5].

Radnja[uredi | uredi izvor]

Film je sačinjen iz šest kratkih segmenata: Pasternak (šp. Pasternak), Pacovi (šp. Las ratas), Najjači (šp. El más fuerte), Bombica (šp. Bombita), Ponuda (šp. La propuesta) i Dok nas smrt ne rastavi (šp. Hasta que la muerte nos separe).[6] U verziji namenjenoj za američko tržište promenjeni su nazivi treće i pete priče u Put do pakla i Račun.[7]

Pasternak[uredi | uredi izvor]

Dvoje putnika u avionu započinju razgovor i dolaze do zaključka da oboje znaju čoveka po imenu Pasternak; žena (Marija Marulj) je njegova bivša devojka, čovek (Dario Grandineti) muzički kritičar, koji je oštro ocenio njegov nastup. Nekoliko putnika se javlja da i oni znaju Pasternaka. Zapravo, svi putnici u avioni su povezani sa Pasternakom na neki način, a njihovi odnosi su se loše završili. Stjuardesa otkriva da je Pasternak stjuart i da se zaključao u pilotskoj kabini. Dok putnici paniče, pokušavajući da otvore kabinu, Pasternak sruši avion u kuću svojih roditelja.[6][7]

Pacovi[uredi | uredi izvor]

Lokalni politički moćnik dolazi u prazan restoran pored puta. Konobarica (Hulijeta Silberberg) ga odmah prepoznaje kao čoveka koji je uništio njenu porodicu i doveo do samoubistva njenog oca. Kuvarica (Rita Kortese) joj predlaže da ga otruje otrovom za pacove, ali devojka odbija. Uprkos tome, kuvarica stavlja otrov u hranu. Tinejdžer ulazi u restoran da se nađe sa ocem. Ne želeći da otruje dečka, konobarica pokuša da skloni hranu. Čovek je napadne, ali ga kuvarica ubije nožem. Na kraju je prikazana kuvarica u policijskom autu, dok devojka sedi pored tinejdžera, koga pregledaju.[6][7]

Najjači[uredi | uredi izvor]

Dijego (Leonardo Zbaralja) vozi kroz pustinju i pokušava da pretekne stariji auto, koji mu ne da da prođe. Kada uspe da ga pretekne, opsuje drugog vozača. Nekoliko kilometara kasnije, Dijegu se izduva guma i on staje pored puta. Drugi vozač, Mario (Valter Donaldo), ga sustiže, parkira se isred njega i uništava mu auto. Pre nego što će Mario da se odveze, Dijego, želeći da se osveti, izgura ga u reku i odlazi. Videvši da Mario izlazi iz provalije, vraća se da ga dokrajči, ali gubi kontrolu nad vozilom i upada u reku. Mario ulazi u auto kroz gepek i počinje neobuzdana tuča. Mario obmota pojas oko Dijegovog vrata i pokuša da zapali auto, ali ga Dijego spreči da pobegne. Njihov sukob se završava eksplozijom automobila. Policija pronalazi dva izgorela zagrljena tela, za koja smatraju da su ljubavnici nastradali u zločinu iz strasti.[7][8]

Bombica[uredi | uredi izvor]

Simon Fišer (Rikardo Darin) je inženjer specijalizovan za eksplozive. Posle dugačkog dana na poslu, odlazi da kupi tortu za ćerkin rođendan, ali po izlasku iz poslastičarnice shvata da mu je auto odneo „pauk”. Odlazi u parking servis da se žali, insistirajući da nije bilo znaka za zabranjeno parkiranje. Shvata da je uzaludno, palaća kaznu i odlazi kući, ali propušta ćerkinu rođendansku zabavu. Sledećag dana, kada odbiju da mu refundiraju kaznu, uzima protivpožarni aparat i pokuša da razbije šalter u naletu besa. Priča se brzo pojavljuje u vestima, dobija otkaz i njegova žena (Nensi Dupla) traži razvod i puno starateljstvo nad njihovom ćerkom. Nakon neuspešnog pokušaja da dobije novi posao, otkriva da mu je auto opet odnet. Iznerviran, plaća kaznu, stavlja eksploziv u auto i nepropisno ga parkira. Diže u vazduh parking servis i postaje nacionalni heroj.[6][9]

Ponuda[uredi | uredi izvor]

Tinejdžer udari trudnicu očevim autom i pobegne sa lica mesta. Njegovi roditelji (Oskar Martines i Marija Oneto) prave plan sa porodičnim advokatom (Osmar Nunjes) da njihov baštovan preuzme odgovornost, a zauzvrat će dobiti pola miliona dolara. Saznavši da tužilac ne veruje u njihovu priču da je baštovan bio vozač, advokat mu ponudi novac. Kada sazna da i tužilac dobija novac, baštovan traži veću sumu. Dok sastavljaju novu priču, tužilac predloži da je potrebno platiti i policajce koji su došli sa njim. Otac prekida dogovor i kaže sinu da prizna, ali ga advokat ubedi da pregovaraju za nižu cenu. Nakon što je postignut dogovor, baštovan preuzima krivicu. Dok baštovana odvodi policija, suprug mrtve žene ga udara čekićem po glavi.[8]

Dok nas smrt ne rastavi[uredi | uredi izvor]

Radnja se odvija tokom jednog venčanja. Mlada, Romina (Erika Rivas), saznaje da ju je mladoženja, Arijel (Dijego Hentile), prevario sa devojkom koja je gošća na njihovom venčanju. Napušta zabavu i odlazi na krov, gde sreće hotelskog kuvara, kome se poverava i sa kim prevari Arijela. Arijel dolazi na krov sa prijateljem u potrazi za Rominom i pronalazi je sa kuvarom. Suočava se sa Rominom, koja mu preti da će mu uništiti život. Vraća se na zabavu i nastavlja sa proslavom. Hvata Arijelovu ljubavnicu za ruku i vrti je u krug, da bi je pustila da udari u ogledalo. Arijel i Romina imaju novi sukob, koji se završava Arijelovim slomom. Romina insistira da fotograf snimi mladoženju i njegovu majku kako plaču, govoreći da će taj snimak puštati na svom sledećem venčanju. Mladoženjina majka nasrne na nju, ali je muž i Rominin otac sklone. U stanju šoka, Romina pada na pod. Arijel joj prilazi i počinju da plešu, ljube se i počinju da vode ljubav na stolu za tortu, dok gosti odlaze.[6][7]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Dok je radio na naučno-fantastičnoj trilogiji, vesternu i ljubavnoj komediji, Šifron je dobijao inspiraciju za druge scenarije.[10] Pošto nije imao vremena da se posveti drugim projektima, sažeo je svoje ideje u kratke priče. U početku su sve priče nezavisne i svaka je mogla da postane scenario, ali je Šifron smatrao da će imati veći efekat ako ih prikaže zajedno.[11] Iako se film opisuje kao crna komedija, reditelj nije planirao da priče budu komedije, nego trileri ili drame.[12] Smatrajući da nije ni drama ni komedija, Šifron se odlučuje da ga definiše kao film katastrofe.

Reditelj film poredi sa muzičim albumom ili cirkusom, gde različiti samostalni delovi čine jedinstvenu celinu.[13] Budući da svaka priča ima svoj identitet, direktor fotografije, Havijer Hulija, se odlučuje za drugačije lokacije, boje, stilove i izgled svakog dela. Uprkos tome, Šafron insistira da je svaka priča kao vitalni organ jednog organizma.[14] Želeći da sačuva jedinstvo priče i održi pažnju publike, odustao je od ideje da svaki deo snima drugačijom tehnikom.[10]

Zahvaljujući ansamblskoj podeli uloga, u filmu se pojavljuju velike argentinske zvezde. Budući da je svako od njih glavni glumac u filmu, retko kad se pojavljuju svi u istom filmu. Antologijska priroda ovog filma omogućila je da se svi oni pojave u istom filmu. Glumce je privuka scenario, ali i činjenica da će snimanje trajati kratko.[11]

Film je rezultat koprodukcije arentinske kompanije K&S Films i El Deseo, španske produkcijske kompanije Pedra i Agustina Almodovara.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Palomo, Miguel Ángel (12. 05. 2016). „'Relatos salvajes', seis cortos de comedia negra argentina”. El País (na jeziku: španski). ISSN 1134-6582. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  2. ^ „Bafta Film Awards 2016: Winners” (na jeziku: engleski). 14. 02. 2016. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  3. ^ „Relatos salvajes » Premios Goya 2020”. www.premiosgoya.com. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  4. ^ Staff, Guardian (15. 01. 2015). „Oscars 2015: full list of nominations”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  5. ^ „The Cannes Countdown: Six Contenders for Major Awards”. Time (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  6. ^ a b v g d Licitra, Josefina (12. 08. 2015). „Dilema moral y topográfico”. El País (na jeziku: španski). ISSN 1134-6582. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  7. ^ a b v g d đ Weissberg, Jay; Weissberg, Jay (17. 05. 2014). „Cannes Film Review: ‘Wild Tales’”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  8. ^ a b „'Wild Tales' ('Relatos Salvajes'): Cannes Review”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  9. ^ Bradshaw, Peter (26. 03. 2015). „Wild Tales (Relatos Salvajes) review – gripping Argentinian revenge portmanteau”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  10. ^ a b „How 'Wild Tales' Director Damian Szifron Wrote a Foreign-Language Oscar Contender in His Bathtub”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  11. ^ a b Roberts, Sheila (17. 02. 2015). „Writer/Director Damián Szifron Talks Oscar Nominee WILD TALES”. Collider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  12. ^ „The real-life inspiration for ‘Wild Tales’ - The Boston Globe”. BostonGlobe.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  13. ^ Rohter, Larry (06. 02. 2015). „Revenge Tales Drawn from Everyday Indignities”. The Carpetbagger (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  14. ^ Rohter, Larry (12. 02. 2015). „The Making of ‘Wild Tales,’ an Oscar Nominee”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 31. 12. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дивље_приче&oldid=26867195”