Pređi na sadržaj

Digitalna sociologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Digitalna sociologija je pod-disciplina sociologije koja se fokusira na razumevanje i korišćenje digitalnih medija kao deo svakodnevnog života i na to kako različite tehnologije doprinose obrascima ljudskog ponašanja i društvenih odnosa.

Prvi naučni članak sa nazivom „digitalna sociologija“ pojavio se 2009. godine [1]. Autor se osvrnuo na načine na koje digitalne tehnologije mogu da utiču na sociološka istraživanja i predavanja. Godine 2010. digitalnu sociologiju je opisao Ričard Nil u knjizi ,,Širenje nauke“:predstavljanje digitalne sociologije za kretanje iznad „bez matriksa“ u svetu rastuće onlajn socijalizacije.[2] On je digitalnu sociologiju posmatrao u smislu prevazilaženja rastućih akademskih fokusa sa sve većim interesovanjem za globalno poslovanje. 2013. godine je objavljena prva akademska knjiga koja prihvata koncept digitalne sociologije. Izmenjena zbirka za razmatranje poglavlja dodala je i niz tema, uključujući i koncepte i iskustva u pogledu prostora zajednice intimnosti, ulogu koju igraju rodne i socijalne nejednakosti u ljudskom korišćenju digitalnih tehnologija i uticaj ovih tehnologija u obrazovanju, zdravstvu, finansijama i ratnom izveštavanju [3]. Prva autorska knjiga sa naslovom ,,digitalna sociologija“ objavljena je 2015. godine [4]. Prva akademska konferencija na temu digitalne sociologije odžana je u Njujorku 2015. godine[5].

Iako termin digitalna sociologija još nije u potpunosti ušao u kulturni leksikon, sociolozi su uključeni u istraživanje vezano za internet od njegovog osnivanja. Ovi sociolozi su postavili brojna društvena pitanja koja se odnose na internet zajednice, sajber prostor i sajber identitet. Ova i slična istraživanja su privukla mnogo različitih imena kao što su: sajber sociologija, sociologija interneta, sociologija internet zajednica, sociologija socijalnih medija, sociologija sajber kulture i tome slično.

Digitalna sociologija se razlikuje od ovih pojmova po tome što je šireg obima i ne obazire se samo na internet ili sajber kulturu, već i na uticaj drugih digitalnih medija i uređaja koji su nastali od prve decenije 21. veka. Digitalna sociologija odnosi se na druge pod-discipline, kao što su digitalne humanističke nauke i digitalne antropološke nauke. Ona počinje da menja i uključuje druge naslove, kao i najnovije Web2.0 digitalne tehnologije u svoje nadležnosti kao što su prenosive tehnologije[mrtva veza], proširena stvarnost pametnih objekata i velikih podataka.

Aspekti[uredi | uredi izvor]

Postoje 4 aspekta digitalne sociologije:[6]

  1. Profesionalna digitalna praksa: korišćenje digitalnih medijskih alata za profesionalne svrhe, za izgradnju veb mreža, izgradnju e-profila, objavljivanje i deljenje istraživanja, upućivanje studenata.
  2. Sociološke analize digitalne upotrebe: istraživanje načina na koji ljudi koriste digitalne medije što povećava njihovu savest i njihove društvene odnose.
  3. Digitalna analiza podataka: korišćenje digitalnih podataka za društvena istraživanja, kvantitativna ili kvalitativna.
  4. Kritična digitalna sociologija: preduzima refleksnu i kritičku analizu digitalnih medija, koja je preuzeta od socijalne i kulturalne teorije.

Profesionalna digitalna praksa[uredi | uredi izvor]

Iako su nerado koristili društvene i druge digitalne medije za profesionalne akademske svrhe, sociolozi polako počinju da ih usvajaju za nastavu i istraživanje.[7] Sve veći broj socioloških blogova počinje da se pojavljuje i više sociologa se pridružuje Tviteru, na primer. Neki pišu o najboljim načinima za sociologe u smislu korišćenja društvenih medija kao dela akademske prakse (pogledaj LSE veb sajt uticaj društvenih nauka) i važnost samo-arhiviranja i izrade socioloških istraživanja otvorenog pristupa[8], kao i pisanja za Vikipediju.[9]

Sociološke analize korišćenje digitalnih medija[uredi | uredi izvor]

Digitalni sociolozi počeli su da pišu o upotrebi nosivih tehnologija kao deo kvantifikacije tela[10] i društvenih dimenzija velikih podataka i algoritama koji se koriste za interpretaciju tih podataka.[11] Drugi su skrenuli pažnju na ulogu digitalnih tehnologija kao deo nadzora nad aktivnostima ljudi, kroz tehnologije kao što su CCTV kamere i programi lojalnosti kupaca,[12] kao i masivni nadzor interneta koji provode tajne službe kao što je NSA.

,,Digitalni jaz“, ili razlike u pristupu digitalnim tehnologijama koje su iskusile određene društvene grupe, kao što su socijalno-ekonomski ugroženi, oni sa nižim nivoom obrazovanja, žene i starije osobe, zaokupili su mnoge istraživače u društveno-naučnim istraživanjima digitalnih medija. Međutim, nekoliko sociologa je istaklo da iako je važno priznati i identifikovati strukturalne nejednakosti koje su bitnim razlikama u upotrebi digitalne tehnologije, ovaj koncept je prilično pojednostavljen i ne uključuje složenost pristupa i znanja o digitalnim tehnologijama.[13]

Postoji sve veće interesovanje za načine na koje društveni mediji doprinose razvoju intimnih odnosa i sopstvenih koncepata. Jedan od najpoznatijih sociologa koji je pisao o društvenim odnosima, svom ličnom karakteru i digitalnim tehnologijama je Šeri Terkl.[14] [15] U svojoj najnovijoj knjizi, Turkle govori o temi društvenih medija.[16] Ona tvrdi da odnosi koji se odvijaju preko ovih platformi nisu toliko autentični kao oni susreti koji se odvijaju „u stvarnom životu“.

Vizuelni mediji dozvoljavaju gledaocu da bude pasivniji potrošač informacija.[17] Verovatnije je da će gledaoci razviti onlajn ličnosti koje se razlikuju od njihovih ličnosti u stvarnom svetu. Ovaj kontrast između digitalnog sveta (ili „kiberprostora“) i stvarnog sveta je, međutim, kritikovan kao „digitalni dualizam“, koncept sličan „digitalnoj auri“. [18] Drugi sociolozi tvrde da su odnosi koji se odvijaju kroz digitalne medije nerazmrsivi deo stvarnog sveta.[19] Termin „proširena stvarnost“ je korišćen kao alternativa, kako bi se označio koncept stvarnosti kao promenjen na neki način korišćenjem digitalnih medija, ali ne i zamenjen.

Upotreba društvenih medija za društveni aktivizam takođe je dala jedan novi fokus digitalnoj sociologiji. Na primer, pojavili su se brojni sociološki članci[20] [21] i bar jedna knjiga [22] o upotrebi platformi društvenih medija kao što su Tviter, Jutjub i Fejsbuk kao sredstava za prenošenje poruka o aktivističkim uzrocima i organizovanju političkih pokreta.

Takođe, urađeno je i istraživanje o rasnim manjinama i upotrebi tehnologije od strane rasnih manjina i drugih grupa. Studije „digitalne prakse“ istražuju načine na koje grupe usvajaju prakse nove tehnologije i ublažavaju ili reprodukuju društvene nejednakosti.[23] [24]

Analiza digitalnih podataka[uredi | uredi izvor]

Digitalni sociolozi koriste različite pristupe istraživanju upotrebe digitalnih medija od strane ljudi, kako kvalitativnih, tako i kvantitativnih. To uključuje etnografska istraživanja, intervjue i ankete sa korisnicima tehnologija, kao i analizu podataka dobijenih od interakcija ljudi sa tehnologijama: na primer, njihove postove na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, Redit, 4čan, Tambler i Tviter ili njihova potrošnja navika na platformama za onlajn kupovinu. Takve tehnike kao što su struganje podataka, analiza društvenih mreža, analiza vremenskih serija, i tekstualna analiza, koriste se za analizu podataka proizvedenih kao nusprodukt interakcije korisnika sa digitalnim medijima i onih koje sami stvaraju. Za analizu sadržaja, 2008. godine Akihiko Yoshida je uradila studiju pod nazivom[25] „Leni Riefenstahlove i nemački ekspresionizam: istraživanje u vizuelnim kulturološkim studijama koristeći transdisciplinarne semantičke prostore specijalizovanih rečnika“. I pronašli su da su Rajfenstahlove slike imale iste kvalitete kao i slike označene kao „degenerisane“ u naslovu izložbe „Degenerisana umetnost“ u Nemačkoj 1937. godine.

Pojava društvenih medija omogućila je sociolozima novi način proučavanja društvenih fenomena. Mreže društvenih medija, kao što su Fejsbuk i Tviter, sve više se koriste za istraživanje. Na primer, tviter podaci lako su dostupni istraživačima preko tviter aplikacija. Tviter pruža istraživačima demografske podatke o vremenu i lokaciji i vezu između korisnika. Na osnovu ovih podataka, istraživači dobijaju uvid o raspoloženjima korisnika i načinu na koji komuniciraju jedni s drugima. Štaviše, društvene mreže se mogu prikazati i vizualizovati.[26]

Korišćenje ovih skupova podataka, kao što su oni dobijeni sa tvitera, mogu biti izazov. Pre svega, istraživači moraju da shvate kako da efikasno skladište ove podatke u bazi podataka. Na raspolaganju im je nekoliko alata koji se uobičajeno koriste u Velikoj analizi podataka.[26] Pošto veliki skupovi podataka mogu sadržati brojne tipove podataka (tj. fotografije, video zapise, GIF slike), istraživači imaju mogućnost pohranjivanja svojih podataka u nerelacijske baze podataka, kao što su MongoDB i Hadup.[26] Obrada i traženje podataka je dodatni izazov. Međutim, postoji nekoliko opcija koje su dostupne istraživačima. Jedna od uobičajenih opcija je da se koristi upitni jezik, kao što je Hajv, u saradnji sa Hadup-om za analizu velikih skupova podataka.[26]

Internet i društveni mediji omogućili su sociolozima da prouče kako se kontroverzne teme diskutuju tokom vremena. Ovo je inače poznato kao Mapiranje problema.[27] Sociolozi mogu pretraživati sajtove za društveno umrežavanje (tj. fejsbuk ili tviter) za postove vezane za temu o kojoj se raspravlja, a zatim analizirati tekst.[27] Sociolozi mogu da koriste brojne lako dostupne alate za vizuelizacija ovih podataka, kao što su MentionMapp ili Tviter Streamgraph. MentionMapp pokazuje koliko popularan heštag i Tviter Streamgraph opisuje kako se spajaju određene reči i kako se njihov odnos menja tokom vremena.[27]

Kritička digitalna sociologija[uredi | uredi izvor]

Ovaj aspekt digitalne sociologije možda ga čini prepoznatljivim od drugih pristupa proučavanju digitalnog sveta. Usvajanjem kritičkog refleksivnog pristupa, sociolozi su sposobni da se pozabave implikacijama same digitalne za sociološku praksu. Tvrdilo se da digitalna sociologija nudi način rešavanja promenljivih odnosa između društvenih odnosa i analizu tih odnosa, dovodeći u pitanje ono što je društveno istraživanje, i zaista, ono što je sociologija sada kada su društveni odnosi i društvo postali u mnogim aspektima posredstvom digitalnih tehnologija se razlikuje od klasičnog pristupa sociologije.[28]

Kako sociologija treba da odgovori na pojavne oblike „malih podataka“ i „velikih podataka“ koji se prikupljaju u velikoj količini u interakciji ljudi sa digitalnim tehnologijama i razvoju industrije podataka koristeći ove podatke za sprovođenje sopstvenih društvenih istraživanja? Da li to ukazuje na to da bi „predstojeća kriza u empirijskoj sociologiji“ mogla biti u vidokrugu? [29] Kako se identiteti i radne prakse sociologa sami upliću i disciplinuju digitalnim tehnologijama kao što su citatne matrice?[30]

Ova pitanja su ključna za kritičku digitalnu sociologiju, koja se osvrće na ulogu same sociologije u analizu digitalnih tehnologija na sociologiju.[31]

Javna digitalna sociologija[uredi | uredi izvor]

Javna sociologija koja koristi digitalne medije je oblik javne sociologije koja uključuje objavljivanje socioloških materijala u dostupnim prostorima na mreži i kasniju interakciju sa javnosti u tim prostorima. Ovo se naziva „e-javnom sociologijom“.[32]

Društveni mediji su promenili način na koji je javna sociologija doživljavana i koja je dovela do digitalne evolucije u ovoj oblasti. Ogromna otvorena platforma komunikacije omogućila je sociolozima da iz široke publike izađu iz pojma sociologije malih grupa ili javnosti.

Bloging je inicijalna platforma društvenih medija koju koriste sociolozi. Sociolozi poput Ester Hargitai, Kris Bertram i Kijeran Heli su bili retki među onima koji su počeli koristiti blogove za sociologiju. Nove diskusijske grupe o sociologiji i srodnoj filozofiji bile su posledice uticaja društvenih medija. Veliki broj komentara i diskusija tako je postao deo razumevanja sociologije. Jedna od takvih poznatih grupa bila je Krukd Timber. Dobijanje povratnih informacija o takvim društvenim lokacijama je brže i efikasnije. Disintermedijacija, vidljivost i merenje su glavni efekti e-javne sociologije. Drugi alati društvenih medija kao što su tviter i fejsbuk,postali su i alati za sociologa,Javna sociologija u doba društvenih medija“.[33]

Pogledajte još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wynn, J. (2009) Digital sociology: emergent technologies in the field and the classroom. Sociological Forum, 24(2), 448–456
  2. ^ Neal, R. (2010) Expanding Sentience: Introducing Digital Sociology for moving beyond Buzz Metrics in a World of Growing Online Socialization. Lulu
  3. ^ Orton-Johnson, K. and Prior, N. (eds) (2013) Digital Sociology: Critical Perspectives. Houndmills: Palgrave Macmillan
  4. ^ Lupton, D. (2015) Digital Sociology. London: Routledge
  5. ^ Daniels, J., Gregory, K., Cottom, T.M. Digital Sociology MiniConference, organized in conjunction with the Eastern Sociological Society meetings, February 27–28, 2015. http://digsoc.commons.gc.cuny.edu/conference-papers-2015/
  6. ^ Lupton, D. (2012) "Digital sociology: an introduction". Sydney: University of Sydney
  7. ^ Carrigan, M. (2013) "The emergence of sociological media? Is social media becoming mainstream within UK sociology?". Mark Carrigan.net
  8. ^ Lupton, D. (2013) "Opening up your research: self-archiving for sociologists". This Sociological Life
  9. ^ Wadewitz, A. (2013) "Wikipedia is pushing the boundaries of scholarly practice but the gender gap must be addressed". LSE Impact of the Social Sciences
  10. ^ Lupton, D. (2013) "Quantifying the body: monitoring and measuring health in the age of mHealth technologies". Critical Public Health
  11. ^ Cheney-Lippold, J. (2011) "A new algorithmic identity: soft biopolitics and the modulation of control". Theory, Culture & Society, 28(6), 164-81.
  12. ^ Graham, S. and Wood, D. (2003) "Digitizing surveillance: categorization, space, inequality". Critical Social Policy, 23(2),227-48.
  13. ^ Willis, S. and Tranter, B. (2006) "Beyond the 'digital divide': Internet diffusion and inequality in Australia". Journal of Sociology, 42(1), 43-59
  14. ^ Turkle, S. (1984) "The Second Self: Computers and the Human Spirit". New York: Simon & Schuster.
  15. ^ Turkle, S. (1995) "Life on the Screen: Identity in the Age of the Internet". New York: Simon & Schuster.
  16. ^ Turkle, S.: Alone Together: Why We Expect More from Technology and Less from Each Other. New York. . Basic Books. 2011. 
  17. ^ Wynn, Jonathan R. "Digital Sociology: Emergent Technologies in the Field and the Classroom".
  18. ^ Betancourt, M. (2006) "The Aura of the Digital", CTheory
  19. ^ Jurgenson, N. (2012) "When atoms meet bits: social media, the mobile web and augmented revolution". Future Internet, 4, 83-91
  20. ^ Maireder, A. and Schwartzenegger, C. (2011) A movement of connected individuals: social media in the Austrian student protests 2009. Information, Communication & Society, 15(2), 1-25.
  21. ^ Lim, M. (2012) "Clicks, cabs, and coffee houses: social media and oppositional movements in Egypt", 2004-2011. Journal of Communication, 62(2), 231-248
  22. ^ Murthy, D.: Twitter: Social Communication in the Twitter Age. Cambridge. . Polity Press. 2013. 
  23. ^ Graham, R. (2014) The Digital Practices of African Americans: An Approach to Studying Cultural Change in the Information Society. New York: Peter Lang.
  24. ^ Graham, R. (2016) "The Content of Our #Characters: Black Twitter as Counterpublic". Sociology of Race and Ethnicity, 2(4) 433 – 449
  25. ^ Yoshida,Yukihiko, Leni Riefenstahl and German Expressionism: A Study of Visual Cultural Studies Using Transdisciplinary Semantic Space of Specialized Dictionaries, Technoetic Arts: a journal of speculative research (Editor Roy Ascott),Volume 8, Issue3,intellect,2008
  26. ^ a b v g Murthy, Dhiraj; Bowman, Sawyer A. (2014). „Big Data solutions on a small scale: Evaluating accessible high-performance computing for social research”. Big Data & Society. 1 (2). S2CID 62670786. doi:10.1177/2053951714559105. .
  27. ^ a b v Marres, Noortje; Gerlitz, Carolin (2016). „Interface Methods: Renegotiating Relations between Digital Social Research, STS and Sociology” (PDF). The Sociological Review. 64: 21—46. S2CID 145741146. doi:10.1111/1467-954x.12314. .
  28. ^ Marres. N. (2013) "What is digital sociology?" CSISP Online
  29. ^ Savage, M. and Burrows, R. (2007) "The coming crisis of empirical sociology". Sociology, 41(5),885-889
  30. ^ Burrows, R. (2012) Living with the h-index? Metric assemblages in the contemporary academy. The Sociological Review, 60(2), 355—72.
  31. ^ Lupton, D. (2012) "Digital sociology part 3: digital research". This Sociological Life
  32. ^ Christopher J. Schneider (2014). Social Media and e-Public Sociology. In Ariane Hanemaayer and Christopher J. Schneider, editors, The Public Sociology Debate: Ethics and Engagement, University of British Columbia Press: 205-224
  33. ^ Healy, Kieran. "Public Sociology in the Age of Social Media." Berkeley Sociology Journal (2015): 1-16. APA

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дигитална_социологија&oldid=26867240”