Diodor Kron

Diodor Kron (stgrč. Διοδωρος Κρονος Διοδωρος Κρονος), takođe Diodor Dijalektičar (oko 350 - oko 284. p. n. e.), rođen u Iasu, bio je starogrčki filozof, dijalektičar, i glavni predstavnik Dijalektičke škole koja je nastala u kasnom periodu postojanja megarske škole, za razliku od „megarika” (Euklid, Stilpon) i „eristike” – Eubulida i Aleksina. Živeo je i filozofirao u Atini i Aleksandriji, posećivao dvor Ptolomeja Sotera.

Biografija

Malo se zna o njegovoj biografiji, ali Diogen Laertije o njemu navodi sledeće: Kada je Diodor bio na dvoru Ptolomeja Sotera, od njega je zatraženo da reši dijalektički trik koji je izmislio Stilpon iz Megare. Pošto Diodor nije mogao odmah da reši zagonetku, Ptolomej mu je dao nadimak Kron (igra reči: na grčkom Kronos, ime boga Krona, a takođe jednostavno „glup, glupan“). Kažu da je Diodor umro ne mogavši da podnese takvu sramotu. Ovaj slučaj je opisao Francuz Mišel Montenj u svom delu „Ogledi” (2. poglavlje): „Diodor Dijalektik je umro tokom naučnog spora, pošto je doživeo gorući stid pred svojim učenicima i onima oko sebe, ne uspevši da odbije argument protiv njega“. Postoji verzija da je Diodor dao zavet na uzdržavanje od hrane do rešenja paradoksa „lažljivca“ - i umro od iscrpljenosti, ne uspevši da postigne ništa.

Diogen Laertije je ovom prilikom napisao zlonamerni epitaf (Diog. L. II 111-112):

O Krono Diodore, kakvi demoni

Bačen si u očaj

Takav da si sišao u carstvo Tartar,

Bez rešavanja Stilponeovih mračnih misterija?

Bilo bi prikladno da te pozovem

Ne Kronos, već Onos.

Napomena: igra reči: Κρονος i „ονος” (magarac).

Strabon ističe da je nadimak „Kronos“ prvobitno dobio Apolonije, Diodorov učitelj, ali je kasnije prenet na Diodora, pošto sam Apolonije nije bio ni po čemu čuven.

Kasnije je Ciceron okarakterisao Diadora kao „velikog dijalektičara“, a Kalimah je napisao epigram sa stihom „Nije li sam Mom napisao na zidovima: „Kronos je veliki mudrac“?“ (Diog. L. 2 111).

Među Diodorovim učenicima poznati su Filon iz Megare i Zenon iz Kitiuma, koji su kasnije osnovali Stou. Svojim kćerima je takođe predavao filozofiju.

Filozofski pogledi na Diodora

Diodor je u semantici zauzimao stav krajnjeg konvencionalnog i smatrao je da su značenja reči uslovna. Jednom od svojih robova dao je ime Međutim da bi ilustrovao ovaj koncept.

• Poznate su se sledeće izjave filozofa:
• o pojmu mogućeg (δυνατον);
• uslovi tačne implikacije (υγιες συνημμενον);
• doktrina „atoma“ (αμερη - mala tela bez delova, poput atoma);
• argumenti protiv pokreta.

O konceptu mogućeg

Diodor je formulisao argument „Gospodin“ ili „Zapovednik“ (κυριευων λογος): „moguće je ono što jeste ili će biti“. Verovatno ovo Diodorovo rasuđivanje potiče od Aristotelovog postavljanja pitanja istinitosti iskaza o budućim događajima: „... ako [ne bi trebalo] ni da će nešto biti sutra, ni da neće biti sutra, onda to nikako ne bi moglo biti, na primer morska bitka, jer u tom slučaju se morska bitka ne bi ni dogodila sutra niti bi se desila“ (De int. 9.).

Epiktet piše (Diss. 2. 19) da je Diodor otkrio „imperativni argument“ u obliku tri teze, od kojih jedna mora biti netačna:

„Sve što je prošlo je neophodno”;

„Nemoguće ne sledi iz mogućeg“;

„Moguće je nešto i nije istinito i neće biti“ – odnosno nešto što nije i što neće biti još uvek je moguće.

Sam Diodor je definisao moguće kao „ono što je tačno sada ili će biti istinito u budućnosti“ (Plut. St. rep. 1055e), a poslednju od ovih teza smatrao je lažnom: ne može biti neostvarenih mogućnosti, jer u ovom u slučaju da se moguće i stvarno poklapaju, a filozof ih je jasno razdvojio.

Kasnije su stoici posvetili mnogo radova ovoj temi i imali su različita mišljenja. Na primer, Kleant je prvu tezu smatrao lažnom, a Hrisip drugu.