Птолемеј I Сотер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Птолемеј I Сотер
Ptolemy I Soter Louvre Ma849.jpg
Птолемеј I Сотер, биста из Лувра
Датум рођења367. п. н. е.
Место рођењаАлександрија
Датум смрти283. п. н. е.
Место смртиАлександрија
Птолемејско краљевство
ДинастијаПтолемејиди
ОтацLagus
МајкаАрсиноја
СупружникArtakama, Таида, Eurydice of Egypt, Береника I
ПотомствоПтолемеј II Филаделф, Арсиноја II, Птолемеј Кераун, Meleager, Lysandra, Птолемеј
Краљ Египта
Период305. п. н. е.[1]-283. п. н. е.
ПретходникAlexander IV
НаследникПтолемеј II Филаделф

Птолемеј I Сотер (367. п. н. е.283. п. н. е.) је био генерал Александра Македонског, који је основао династију Птолемејида. Владар је Египта (323. п. н. е.—283. п. н. е.), а краљ Египта је од 305. п. н. е. Оснивач је Александријске библиотеке.[2]

Младост и каријера[уреди]

Антички Македонац,[3][4][5][6][7] Птоломеј је рођен 367 п. н. е..[8] Попут свих македонских племића, тврдио је да води порекло од Херакла, митолошког Грка, оснивача Аргијадске династије који је владао Македонијом у северној Грчкој. Птоломејова мајка је била Арсина од Македоније, и мада његов отац није познат, антички извори га различито описују било као сина Лага, македонског племића, или као нелегитимног сина Филипа II Македонски (мада је могуће да је та тврдња измишљена да би легитисало његово право да влада, као особа краљевске крви). Очинство потоњег, ако је истинито, учинио би Птоломеја полубратом Александра. Претпоставља се да је мит настао да би се величала Птоломејска династија. Фенеалошки ланци сачувани у бројним државним документима, наводе Птоломеја представљеног као директног крвног сродника краљева Аргеада. Сатир Перипатетик je пратио патрилинеарно наслеђе директно преко македонских краљева, уназад до Херакла.[9]

Александров пријатељ[уреди]

Био је син македонског племића и Александров пријатељ још од детињства. Постаје један од највернијих генерала Александра Македонског и његов телохранитељ.

Са Александром је од првих похода, а у походима у Авганистану и Индији имао је значајну улогу.

Један од наследника (дијадоха)[уреди]

Кад је умро Александар Македонски 323. п. н. е. Птолемеј постаје сатрап Египта. Главни регент царства Пердика почиње сумњати у Птолемејеве намере. По македонским обичајима, онај ко сахрани краља полаже право да му буде наследник. Птолемеј не жели да Пердика на тај начин створи право да буде краљ, па односи Александрово тело у Мемфис. Пердика сматра да Птолемеј жели да буде краљ, и да зато краде Александрово тело.

Ствара се коалиција против Пердике, у којој су Антипатер, Антигона, Лизимах и Кратер, а Птолемеј им се придружује. Пердика врши инвазију Египта, али већ у првој бици доживљава пораз и губи 2.000 војника. Подређени официри убијају Пердику. Птолемеју нуде положај регента, што он одбија.

Нови регент Антипатер потврђује Птолемеју положај сатрапа у Египту. Њему је било битно да очува Египат као сигуран посед, а ако може да онда осигура контролу над околним подручјима: Кипром, јужном Сиријом са Јудејом и Киренаиком. Осваја Кипар 318. п. н. е.

„Птолемеј Сотер заузима Јерусалим 320. п. н. е“, минијатура Жана Фукоа из 1470—1475. године, илустрација из издања Јеврејских старина Јосифа Флавија.

Борбе против Антигона[уреди]

Када је Антигон овладао великим делом Азије Птолемеј се удружује 315. п. н. е. са Лизимахом, Селеуком и Касандром против Антигона. Птолемеј губи Сирију. Повратио је Кипар под своју власт 313. п. н. е.. У бици код Газе 312. п. н. е. Птолемеј и Селеук побеђују Антигоновог сина Деметрија Полиоркета. Птолемеј тиме осваја Сирију, али за неколико месеци је напушта када Деметрије Полиоркет побеђује Птолемејевог генерала. Успоставља се мир 311. п. н. е.. У Македонији убијају сина Александра Македонског, Александра IV. Тиме сатрапија Египат остаје дефинитивно у Птолемејеву власништву.

Рат се наставља 310. п. н. е.. Птолемеј осваја неке обалске градове Ликије и Карије од Антигона. У Грчкој осваја Коринт, Сикион и Мегару 308. п. н. е..

Деметрије Полиоркет напада Кипар 306. п. н. е. и побеђује Птолемејовог брата у бици код Саламине на Кипру 306. п. н. е.. Птолемеј тиме губи Кипар.

Антигон неуспешно покушава са инвазијом Египта 306. п. н. е.. После тога Птолемеј више не изводи походе против Антигона, сем велике помоћи, коју шаље опседнутом Родосу (305-304. п. н. е.). На Родосу одржавају свечаности, којима славе Птолемеја као Сотера ("спасиоца").

Новац који показује Птолемеја I

Поново се прави коалиција против Антигона 302. п. н. е. и Птолемеј улази у коалицију и врши инвазију Сирије, док је Антигон био заузет борбама са Лизимахом у Малој Азији. Кад је чуо да је Антигон победио у једној бици Птолемеј напушта Сирију. Али на вест да су Лизимах и Селеук победили и погубили Антигона у бици код Ипса 301. п. н. е., Птолемеј окупира Сирију по четврти пут.

После битке код Ипса[уреди]

Други чланови коалиције против Антигона додељују Сирију Селеуку, а следећих сто година питање власти над Јудејом производило је сталне ратове Селеукида и Птолемејида. Птолемеј је изгубио оно што је имао у Грчкој, али поново заузима Кипар 295/294. п. н. е. Киренаику после неколико устанака подвргава око 300. п. н. е.

Последње године живота[уреди]

Птолемеј абдицира 285. п. н. е. у корист Птолемеја II, једног од својих млађих синова. Његов најстарији син бежи код Лизимаха, па онда код Селеука.

Птолемеј Сотер умире 283. п. н. е.. Оснивач је Александријске библиотеке 288. п. н. е. Он сам је писао историју Александрових ратовања, да би нагласио свој значај. Те књиге се нису сачувале.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Hölbl, Günther (2013). A History of the Ptolemaic Empire. Routledge. стр. 21. ISBN 9781135119836. 
  2. ^ Ptolemaic Dynasty at Ancient History Encyclopedia
  3. ^ Jones, Prudence J. (2006). Cleopatra: A Sourcebook. Norman: University of Oklahoma Press. стр. 14. ISBN 9780806137414. »They were members of the Ptolemaic dynasty of Macedonian Greeks, who ruled Egypt after the death of its conqueror, Alexander the Great.« 
  4. ^ Pomeroy, Sarah B. (1990). Women in Hellenistic Egypt. Detroit: Wayne State University Press. стр. 16. ISBN 9780814322307. »while Ptolemaic Egypt was a monarchy with a Greek ruling class.« 
  5. ^ Redford, Donald B., ур. (2000). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 9780195102345. »Cleopatra VII was born to Ptolemy XII Auletes (80–57 BCE, ruled 55–51 BCE) and Cleopatra, both parents being Macedonian Greeks.« 
  6. ^ Bard, Kathryn A., ур. (1999). Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. New York: Routledge. стр. 488. ISBN 9781134665259. »Ptolemaic kings were still crowned at Memphis and the city was popularly regarded as the Egyptian rival to Alexandria, founded by the Macedonian Greeks.« 
  7. ^ Bard, Kathryn A., ур. (1999). Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. New York: Routledge. стр. 687. ISBN 9781134665259. »During the Ptolemaic period, when Egypt was governed by rulers of Greek descent...« 
  8. ^ Ptolemy I at Livius.org
  9. ^ Carney, Elizabeth (2010). Philip II and Alexander The Great: Father and Son, Lives and Afterlives. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973815-1. 

Литература[уреди]

  • Pomeroy, Sarah B. (1990). Women in Hellenistic Egypt. Detroit: Wayne State University Press. стр. 16. ISBN 9780814322307. »while Ptolemaic Egypt was a monarchy with a Greek ruling class.« 
  • Jones, Prudence J. (2006). Cleopatra: A Sourcebook. Norman: University of Oklahoma Press. стр. 14. ISBN 9780806137414. »They were members of the Ptolemaic dynasty of Macedonian Greeks, who ruled Egypt after the death of its conqueror, Alexander the Great.« 
  • Hölbl, Günther (2013). A History of the Ptolemaic Empire. Routledge. стр. 21. ISBN 9781135119836. 
  • Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд (2003). стр. 691.
  • Walter M. Ellis: Ptolemy of Egypt, London 1993.
  • Christian A. Caroli: Ptolemaios I. Soter – Herrscher zweier Kulturen, Konstanz 2007.
  • Waterfield, Robin (2011). Dividing the Spoils – The War for Alexander the Great's Empire (hardback). New York: Oxford University Press. стр. 273 pages. ISBN 978-0-19-957392-9. 
  •  Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Ptolemies”. Encyclopædia Britannica. 22 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 616—618. 

Спољашње везе[уреди]