Dionisije Korintski

Dionisije Korintski (grč. Διονυσιος) je bio episkop Korinta, hrišćanski književnik, pastir i učitelj. Poštuje se kao svetitelj u Katoličkoj i u pravoslavnoj crkvi.

Jeronim Stridonski, u svojoj knjizi „O slavnim ljudima“, 27. poglavlje posvećuje Dionisiju. Evsevije Kesarijski više govori o Dionisiju u svojoj knjizi „Istorija crkve“.

Dionisije je bio episkop grada Korinta, odlikovan rečitošću i marljivošću, najveći procvat njegovih aktivnosti bio je tokom vladavine careva Marka Antonina Verusa i Lucija Aurelija Komoda. Dionisije je autor nekoliko poslanica. Ovo su poruke:

• Lakedemoncima, poučavajući u pravoslavlju i ubeđujući da sačuvaju mir i jedinstvo;
• Atinjanima, u kojima autor poziva hrišćane na veru i život po Jevanđelju; autor pominje i hvali trud i mučeništvo atinskih episkopa: Dionisija Areopagita, Publija i Kodrata;
• Nikomedijcima, u kojima autor pobija jeres Markiona;
• crkvi u Gortini i hrišćanima crkava na Kritu, u kojoj autor hvali episkopa Gortina Filipa i upozorava hrišćane da se čuvaju jeretičke zaraze;
• crkvi u Amastridu i hrišćanima s Ponta podseća na Bakilida i Elpista, koji su ga zamolili da napiše ovu poslanicu; u kojoj autor tumači Sveto pismo, pominje episkopa amastridskog Palma i daje mnoge savete u vezi sa brakom i celomudrenošću; piše da je neophodno u zajednicu prihvatiti one koji su pali, koji su zgrešili, čak i one koji su krivi za jeretičku grešku, ako su se pokajali (pismo je napisano na zahtev Bakilida i Elpista);
• stanovnicima Knososa, u kojem autor pominje njihovog episkopa Pinita da ne na silu nameće braći težak teret celomudrenosti i da računa s činjenicom da su mnogi slabi; u pismu autor govori o dobrim osobinama Pinite: pravoslavlju, brizi za dobrobit svojih podanika, obrazovanju i razumevanju Božanskog.
• Rimljanima, upućeno episkopu Soteru, u kojem autor hvali običaje rimskih hrišćana: da pokaže milost i utehu svima onima kojima je potrebno;
• duboko verujućoj sestri Kristoferi, u kojoj autor daje duhovna uputstva.

Dionisijevi spisi nisu preživeli, samo mali fragment Dionisijeve poslanice Rimljanima navodi Euzebije Cezarejski u svojoj knjizi „Istorija crkve“.

Postradao je za Hrista 171. godine u Korintu.

Pravoslavna crkva proslavlja svetog Dionisija 29. novembra po julijanskom kalendaru.